ponedeljak 6. oktobar 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ - GOSTI IZ PARIZA

SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ - GOSTI IZ PARIZA

Momir Gazibrlja trideset godina nije obišao planinsko selo u kom je rođen. Ginuli su Gazibrlje u svim ratovima, preživeli se razišli po svetu, ima ih u Kanadi i Americi, u Nemačkoj i Francuskoj, a jedan se Gazibrlja zapatio u Indiji, otišao je da meditira i još se nije vratio. U selu je ostao samo Stevan Gazibrlja. Vuk se plaši da se spusti do njegovog tora, tu ga čeka Stevan s puškom. Gladna lisica je odustala, od njegovih kokoši, jastreb se oprezno spušta na njegove piliće, dva su jastreba teško platila tri pileta. Hajduk je Stevan, a živi domaćinski. Pije svoju rakiju, jede svoj sir i svoj mrs. Selo je napušteno, tek u kojoj kući noću svetli i diže se dim iz umornog odžaka. Stevanovo imanje je dva-tri kilometra daleko od sela, tu se od kada zna za sebe kuća Gazibrlja dovikuje sa kućom Kutlača, a sad nema potrebe da arlauču. Nabavio Stevan sebi i Milici Kutlači mobilne telefone, televizor i satelitske antene, pa se sad kad je potrebno čuju, ona mu je kuvarica i prijateljica. Večeraju zajedno, a onda svako na svoju stranu. Pop je nameravao da ih venča, a Stevan ga je mrko pogledao. „Milica i ja, ludi pope, nismo grešili dok smo mogli, što da se sad Bogu i ona svom pokojniku a ja svojoj pokojnici, zameramo?“.

I evo sad, miran život Stevana Gazibrlje, remeti telefonom najavljeni gost, sinovac Momir Gazibrlja, francuski državljanin, oženjen Francuskinjom, još nema dece ali daće Bog. Stevan i Milica gledaju na drum niz planinu, ne bi da im gost iznenada bane u kuću. A Momir se spustio odozgo, sleteo je helikopterom na ledinu. Može mu se. Zapatio je Momir nekoliko firmi u Bugarskoj, tamo se bavi mirisima i vinom, u Makedoniji se bavi duvanom i rakijom, a u Francuskoj ima nekoliko fabrika. Momir se spustio na livadu bliže Kutlačama nego Gazibrljama.

„Kolji!“, javila je Milica komšiji. Jedno je jagnje poslednji put zablejalo, a jedno prase zaskičalo. Momir je iz helikoptera izašao sam, savladao je letenje tom spravom. Izbegava telohranitelje od kad je poslednjem naručeno da ga ubije. I evo ih za večerom. Uzdiše Momir Gazibrlja, žao mu je što selo u kom je rođen, umire. Došao je, veli, da obiđe planinu i nekoliko napuštenih sela. Kupio bi planinu i sva ta sela i napravio centar visokog turizma.

„Što da ne, u Srbiji je sve na prodaju, što bi sad ti osvajao planinu kao da smo u ratu, kad je možeš, za male pare, kupiti“, ruga se Stevan.
„Volela sam staru Francusku“, kaže Milica odajući gostu tajnu da je osam godina bila u Francuskoj sa svojim pokojnim, „ a ne dopada mi se ova nova Francuska, nije prava!“

Zašto Francuska nije prava? Milica kaže da u Francuskoj više nema dovoljno pravih Francuza, da ih ima ne bi im predsednik bio pofrancuženi Mađar. To se Rusima nikada ne bi dogodilo, jer u Rusiji još uvek ima pravih Rusa, kakav je Putin. Milica dodaje da joj Sarkozi nije simpatičan jer se kad ga slikaju diže na prste kao baletan, Momir brani svog predsednika. „Putin nije visok, jedva je nešto viši od Sarkozija. „Putin je drukčije građen, zamisli njih dvojicu u ringu“, kaže Stevan. „Izudarao bi ga Putin gore nego Kutuzov onog Napoleona čije se ime sada toči kao konjak“, kaže Milica. „E, da znaš, sinovac, nećemo ti prodati planinu“, rekao je Stevan kad se napio. Nije znao da su Francuzi tako osetljivi, uvređeni Francuz je izašao iz kuće, ušao u svoj helikopter i poleteo. Milica se uplašila da će se Francuz strmeknuti. „Neće, Milice, znao on svaku čuku na ovoj planini, tu je čuvao ovce“, rekao je Stevan.
LJut na strica Momir je u letu rešio je da kupi neku bugarsku planinu i prekine svaku vezu sa nerazumnim zavičajem.