četvrtak 3. jul 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Sa Tačijem čak ni protiv komaraca!

Tribina na Pravnom SSP - pravne dileme - iz izlaganja akademika Branka Rakića

Sa Tačijem čak ni protiv komaraca!

- U jednoj emisiji sam slušao nekog analitičara koji je rekao da u formiranju vlade mogu da učestvuju samo oni koji veruju u Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U toj emisiji je sigurno 15 puta ponovljena reč vera. To daje prizvuk religioznog značaja koji se pridaju SSP-u. Sa takvim tretiranjem stvari u samoj Evropskoj uniji se zavitlavaju i rugaju. To me je podsetilo na jedan tekst iz jedne knjige vezano za usvajanje ugovora iz Mastrihta, pa je jedan čuveni francuski general na ideju o stvaranju evropske vojske u jednom svom članku jedan podnaslov je naslovio „Umreti za evropsku ekonomsku zajednicu“. Pa je još evropsku ekonomsku zajednicu napisao kao EEZ da zvuči još tehničkije, što govori koliko je apsurdno da se nečemu što je tehnička stvar pridaje neki značaj.
Sporazum kao religija

Kad se nešto povezuje sa religijom, to je još gore, a posebno je opasno kad se nešto formira kao religija, a koristi se u neke svrhe koje zapravo imaju krajnje prozaične ciljeve i namere. Ovde je očigledno bilo formiranje vlade, pa je to - to.

Najlepši tekst koji je o zloupotrebi religije napisan je ono kada Ivan Karamazov priča priču svom bratu o velikom inkvizitoru koji je zbog Hristove vere i crkve spreman da spali na lomači čak i samog Hrista, jer mu smeta - kvari mu koncepciju. Tako je i ovde za „analitičare vernike“ u SSP-u.

Ne kažem da od tog sporazuma nema koristi - naprotiv, da se usvaja u normalnim uslovima, bio bi veoma dobar po nas. Međutim, kažem da ovi „vernici“ ili nisu čitali taj sporazum, ili možda nisu spremni baš da ga spale, ali u najmanju ruku beže od njega kao đavo od krsta, jer sve ono što govore ukazuje na to - ili da ga nisu čitali ili da su ga čitali, pa da prikrivaju ono što stoji u njemu. Pošto je sporazum međunarodni ugovor, on se čita od prvog člana, pa nadalje, odnosno nije kao „Hazarski rečnik“, koji može da se čita i otpozadi.

Postoji teza koja kaže da nemaju veze političke priče nego da je sporazum isključivo trgovinske prirode, kojim se stvara jedna unija. Neko ko se razume u evropsko pravo odmah će postaviti pitanje pošto zna da se ovaj ugovor zaključuje na osnovu člana 310 Ugovora o evropskoj zajednici, šta znači član 133, koji govori o trgovinskim ugovorima. Međutim, neću ulaziti u to. Dovoljno je da onaj koji čita SSP otvori i relativno brzo će doći do člana broj 1. Taj član govori o ciljevima SSP-a. Ti ciljevi su:

1. Podržavanje napora Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava, a to trgovina nije, mada doduše kod nas jeste. 2. Doprinos političkoj privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizacija regiona, i to po redovnom značenju ovih pojmova nije. 3. Obezbeđenje odgovarajućih okvira za politički dijalog omogućavajući razvoj bliskih političkih veza između strana. 4. Podržavanje napora Srbije da razvija privredu i međunarodnu zajednicu, između ostalog i kroz usklađivanje svog zakonodavstva sa zakonodavstvom zajednice. 5. Unapređenje skladnih ekonomskih odnosa za stvaranje zone slobodne trgovine između zajednice i Srbije - e tu dolazimo do suštine ugovora, kao i što je podsticanje regionalne saradnje, o čemu mi ovde i govorimo. Bar deset članova ima i preambule koje govore o toj saradnji. To znači da ugovor nije trgovinski, nego i te kako ima političke elemente.

Privremeni sporazum
Druge evropske zemlje nisu imale deo - stabilizacija. On se odnosi na naš region zbog krize kroz koju smo prolazili, koja je u osnovi politička. Bila je teza da ne može običnim ugovorom da se dovede u pitanje teritorija. Ako bismo mi sad zaključili ugovor o zajedničkom zaprašivanju komaraca sa Republikom Kosovo, to bi takođe predstavljalo element priznanja. Najmanje aktivnosti mogu biti deo priznanja. Takođe, ovaj ugovor je mešoviti ugovor, pa s obzirom na to da su suštinski promenjene okolnosti, i druge stvari se menjaju. Naravno da je velika promena što je 20 zemalja EU priznalo nezavisnost. Ovo je mešoviti ugovor jer postoji deo nadležnosti koja je ostala u rukama zemalja članica i evropska zajednica tu ne može ništa, odnosno sve zavisi od njih. Zato i postoji ovaj privremeni sporazum koji uvodi preratifikaciju od država članica. Samim tim, samo onaj deo koji je u rukama evropske zajednice i može biti primenjivan. Član 139 SSP-a kaže da kada se govori o stupanju na snagu ugovora, to će se desiti tek kad stupi na snagu privremeni sporazum. Takođe, član 133 omogućava suspenziju sporazuma, što je i uradila EU kada je njegovu primenu odložila do potpune saradnje sa Haškim tribunalom.

Interesantno je i da Hrvatska i Albanija imaju zaštitnu klauzulu vezanu za prirodna bogatstva, poljoprivredno zemljište, šumu i šumsko zemljište. To je tipski ugovor, što znači da smo i mi mogli to da unesemo. Zašto se to nije našlo u našem ugovoru - ne znam.
Ovaj ugovor ima ozbiljne nedostatke, ali onaj minimum koji možemo da uradimo je interpretativna deklaracija i ono što nedostaje ovoj pravnoj analizi je: A šta predlažemo?