nedelja 19. oktobar 2008.
RSS
• Tehnologija •
Početna > Tehnologija > LJudska greška je najveći problem

LJudska greška je najveći problem

Cisko je izneo otkrića iz nove globalne studije o sigurnosti podataka koja ukazuje na brojne rizike kojima se izlažu zaposleni, a koji mogu da dovedu do jednog od najistaknutijih problema sigurnosti u poslovanju- do gubitka podataka kompanije. Ova studija prepoznaje koje greške zaposleni širom sveta najčešće čine i tako omogućava da podaci izađu iz okvira kompanije. Studiju je sprovela američka kompanija zaistraživanje tržišta, InsightEdžpress, a zasniva se na anketama u kojima je učestvovalo više od 2.000 radnika i profesionalaca u oblasti informacionih tehnologija u 10 zemalja.

„Sigurnost podataka najviše zavisi od ljudskog ponašanja, tako da kompanije svih veličina i zaposleni u svim profesijama moraju da shvate kako ponašanje utiče na rizike i suštinu "curenja" podataka, kao i šta to konačno predstavlja i za pojedinca i za preduzeće. Razumevanje ponašanja može da pomogne kompanijama da osnaže veze sa svojim sastavnim delovima, osmisle lokalne programe obuke i razviju opreznost, i da bolje upravljaju rizikom. Jednostavno, obezbeđivanje sigurnosti može da bude efektivnije" izjavio je Džon N. Stjuart, direktor za bezbednost podataka u kompaniji Cisko.

MEĐU MNOGIM OTKRIĆIMA O PONAŠANJU SLEDEĆIH 10 SU NAJVREDNIJA PAŽNJE:

Promena podešavanja za sigurnost na računarima:Jedanod pet zaposlenih menja podešavanja za sigurnost na uređajima za rad kako bi zaobišao politiku kompanije prema korišćenju Interneta i kako bi mogao da pristupi neovlašćenim veb- sajtovima.

Korišćenje neovlašćenih aplikacija: Sedam od deset IT profesionalaca je reklo da je pristupanje zaposlenih neovlašćenim aplikacijama na njeb- sajtovima konačno činilo čak 50 odsto incidenata sa gubitkom podataka njihovih kompanija.

Neovlašćen pristup mreži- prostorijama: Prošle godine se dvojici od pet IT profesionalaca dogodilo da njihovi zaposleni neovlašćeno pristupaju delovima mreže ili prostorija. Ovaj problem se najčešće javljao u Kini, gde su se gotovo dva od tri ispitanika susrela sa njim.

Širenje osetljivih podataka o kompaniji: Kao znak da poslovne tajne kompanija nisu uvek tajne, jedan od četiri zaposlena (24 odsto) je priznao da je verbalno delio informacije o kompaniji sa ljudima izvan kompanije.

Deljenje uređaja za rad: Dokazujući da podaci nisu uvek u rukama pravih ljudi, skoro polovina ispitanika (44 odsto) deli sredstva za rad sa drugima, kao što su ljudi koji nisu zaposleni u kompaniji.

Mešanje poslovnih i privatnih uređaja, komunikacija: Dva od tri zaposlena su priznala da svakodnevno koriste poslovni računar za ličnu upotrebu.

Nezaštićeni uređaji: Barem jedan od tri zaposlena ostavlja računar uključen i otključan čak i kada nije za stolom.

Čuvanje naloga za prijavu i lozinki: Jedan od pet zaposlenih čuva nalog za prijavu i lozinku na svom računaru ili ih zapisuje i ostavlja na stolu, u otključanim kabinetima, ili zalepljene na svojim kompjuterima.

Gubljenje prenosivih uređaja za skladištenje podataka: Gotovo jedan od četvoro (22 odsto) zaposlenih iznosi na prenosivim uređajima podatke o kompaniji izvan kancelarije.

Dozvoljavanje da neko stoji „kao senka“ i šetanje bez nadzora: Više od jednog među pet (22 odsto) nemačkih radnika dozvoljava onima koji nisu tu zaposleni da se šetaju po kancelarijama bez nadzora.

Ključne reči: