nedelja 28. decembar 2008.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > Svet - ukratko...

Svet - ukratko...

Poljska nije fanatično za štit SAD
VARŠAVA - Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski izjavio je listu Đenjik da Poljska nije fanatični pristalica američkog antiraketnog štita i da ne treba da joj bude stalo više od samih Amerikanaca da u Poljskoj budu razmeštene rakete presretači. U intervjuu koji je juče objavio taj poljski dnevnik, Šikorski je istakao da je za Varšavu od samog štita važniji prateći politički sporazum, jer od njega Poljska ima nekakve koristi, prenosi Beta.
NJime se SAD obavezuju da priteknu u pomoć Poljskoj ako bi bila suočena sa bilo kakvim pretnjama, a takođe sadrži i paket vojne pomoći, uključujući tu i novi protivraketni sistem „patriot“, koji je Varšava do sada bez uspeha tražila od moćnog saveznika.
„Štit je američki projekat. Voleli bi da se realizuje, ali kako savetuje Zbignjev Bžežinski - Poljska ne treba da se stavlja u poziciju zemlje kojoj je do štita stalo više nego njegovim vlasnicima“, kazao je Šikorski.
Pitanje skoro apsolutnog prioriteta nacionalne bezbednosti od radara američkog štita napravila je vlada premijera Mireka Topolaneka u susednoj Češkoj.
„Mislim da ni sam (novi predsednik SAD) Barak Obama još uvek ne zna kako će odlučiti o štitu. Još nije predsednik, još ne zna sve. To su vrlo komplikovani sistemi na granici tehničkih mogućnosti. Neko vreme će potrajati i procene da li su koristi vredne svih sumnjičavosti“, rekao je Šikorski.
Šef poljske diplomatije povodom pretnji Rusije da će njen odgovor na američke rakete u Poljskoj i radar u Češkoj biti razmeštanje raketa na granicama Poljske kazao je da je Varšavi svakako stalo da nema ofanzivno oružje blizu svojih granica.
„Kakvog smisla ima priča o tome da će u Belorusiji biti razmeštene rakete Topol M koje su međukontinentalni balistički projektili, kada nema veze da li su u Belorusiji ili kraj Urala. Jer i odavde i odande mogu da pogode i Evropu i SAD“, upozorio je Šikorski.
Poljski ministar naglasio je da bi svakako i Poljska i NATO na te ruske rakete morali da odgovore, čime bi se pojavio rizik regionalne trke u naoružavanju.

Izgoreli zagrljeni

FILADELFIJA - Sedmoro ljudi poginulo je u velikom požaru koji je izbio u podrumskom stanu jedne kuće u Filadelfiji. NJih šestoro, troje odraslih i troje dece, kada su shvatili da ne mogu izaći iz zapaljenog okruženja zagrlili su se i tako su izgoreli.
Dvogodišnjeg dečaka uspeli su da izvuku vatrogasci, međutim on je od zadobijenih povreda preminuo u bolnici.
Još četiri osobe koje su se nalazile u podrumskom stanu spasile su se, dve su same uspele da pobegnu, dok su dve spasili vatrogasci.
Prema prvim informacijama, eksplodirala je peć na lož ulje kojom su se grejali.

Podrška Senegala lideru vojne hunte
KONAKRI - Vojna hunta u Gvineji, koju predvodi kapetan Musa Dade Kamara, dobila je juče podršku susednog Senegala, policijski čas u glavnom gradu je ukinut, a na ulicama vlada mir. U komentaru koji je preneo Radio Frans internasional i koji je preuzela senegalska štampa, predsednik Senegala Abdulaj Vejd je rekao da je razgovarao telefonom sa Kamarom, koji mu „deluje iskren u onome što govori“. „Čini mi se da ova grupa vojnika zaslužuje podršku i ne bi trebalo da ih gađamo kamenjem“, naglasio je senegalski predsednik. Kako podseća britanska agencija Rojters, predsednici susedne Liberije, Sjera Leone, Gvineje Bisao i Obale Slonovače prisustvovali su juče zvaničnoj ceremoniji u Konakriju, ali je međunarodna zajednica, van zapadne Afrike, osudila udar. Sjedinjene Američke Države, Afrička unija i Evropska unija su se izjasnile protiv vojnog udara. Kapetan Kamara je preuzeo vlast u Gvineji početkom sedmice, nakon smrti dugogodišnjeg predsednika Lansana Konte.

Meseci „ekonomskog pakla“

VAŠINGTON - Šta god da učini nova administracija, Amerikance čekaju meseci, možda i čitava godina, ekonomskog pakla, ocenio je američki ekonomista Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za 2008. Po isteku tog perioda, stvari bi trebalo da se poprave kako plan ekonomskog oporavka koji priprema novoizabrani predsednik Barak Obama bude davao rezultate, dodaje Krugman, rekavši da bi ekonomija SAD trebalo da počne da se stabilizuje krajem 2009. i da je „prilično optimističan“ u pogledu perspektiva za 2010 godinu. Američku ekonomiju iz recesije može da izvuče samo neki novi „bum“ velikog obima koji bi popunio rupu nastalu urušavanjem lične potrošnje i stambenog tržišta, što je zasad malo verovatno. Drastično smanjenje trgovinskog deficita SAD bio bi, po Krugmanu, prihvatljiviji put do trajnog oporavka, preneo je NJujork tajms.