nedelja 28. jun 2009.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > Ahmedinedžad pred trijumfom?

OPOZICIJA U IRANU U TEŠKOJ SITUACIJI POSLE NAJAVE AJTOLAHA O TEŠKIM KAZNAMA

Ahmedinedžad pred trijumfom?

Musavi je primoran da ubuduće traži dozvolu za svaki skup, među demonstrantima sve manje entuzijazma, svetski mediji se više bave Majklom Džeksonom nego situacijom u Teheranu

TEHERAN - Protesti opozicije u Iranu, koji ulaze u treću nedelju, polako jenjavaju. Oštar i odlučan nastup ajatolaha Katamija, koji je obećao oštru i odlučnu reakciju, pa čak i pogubljenja za „neprijatelje države“, razotkrivanje povezanosti SAD i Izraela sa pojedinim vođama protesta, teškoće u međusobnoj komunikaciji, pa čak i preokupiranost svetskih medija smrću Majkla Džeksona, su doprineli laganom smanjivanju tenzija u Teheranu. Veb-sajt Mira Huseina Musavija, koji tvrdi da je pokraden na predsedničkim izborima, njegov glavni način da komunicira sa pristalicama, već je neko vreme neupotrebljiv, pošto je meta, kako se tvrdi, stalnih napada hakera. Da li je ovo istina, ili je Musavi već priznao poraz i sam sabotirao svoj sajt, ostaje da bude viđeno, no činjenica je da je ovaj dosad borbeni političar povukao prvi defanzivni potez najavom da ubuduće neće organizovati proteste bez dozvole nadležnih organa.

Ekonomska revolucija na pomolu

Iranci, bilo da su pristalice Ahmedinedžada ili Musavija, moraju od nečeg da žive. A svetska ekonomska kriza, naravno, utiče i na jednog od najvećih proizvođača sirove nafte. Zato je Mohamad Kazei, iranski ambasador u UN, najavio „fundamentalne promene“ u načinu na koji funkcioniše ekonomija ove zemlje.
- Suštinske promene u globalnoj ekonomskoj strukturi i davanje jednake uloge svim zemljama u rešavanju finansijske krize su neophodni - rekao je Kazei na sastanku UN posvećenom ekonomskoj krizi.

Napadnuta Ambasada Irana u Stokholmu

Nekoliko stotina demonstranata divljački je u petak napalo Ambasadu Irana na periferiji švedske prestonice, bacajući kamenje i lomeći prozore. U napadu je povređen jedan radnik ambasade. Švedske snage reda su uspele da se izbore sa ruljom, koja je pokušala da uđe u ambasadu, a nekoliko osoba je uhapšeno.


Da podsetimo, Savet čuvara, vrhovno izborno telo Irana, proglasilo je u petak ove predsedničke izbore „najčistijim“ posle Islamske revolucije 1979, a vrhovni ajatolah, Ali Hamnei, je odbacio svaku mogućnost ponovnog glasanja. U dosadašnjem toku demonstracija vlasti u Teheranu su uhapsile više stotina ljudi, među kojima i novinare, akademike i studente, a desetine ljudi su ubijene u sukobima, od kojih osam pripadnika Basidž milicije verne vrhovnom ajatolahu. Nemiri su doveli i do novih tenzija između Irana i Zapada, pogotovo SAD i Velike Britanije, pošto je predsednik Ahmedinedžad optužio Obaminu administraciju i njihove saveznike za nedopustivo mešanje u unutrašnje stvari Irana. Sa Zapada su odgovorili protivoptužbama i tvrdnjama da su izbori u Iranu definitivno namešteni.
Ključni momenat u krahu protesta opozicije u Iranu moglo bi da bude opadanje medijskog interesovanja. Posle desetak dana u kojima su bili na naslovnim stranama i u uvodnim minutima svih svetskih medija, Iran se polako preselio na drugo, pa čak i na treće ili četvrto mesto. Nedostatak bilo kakve senzacionalne sadržine iz Teherana očigledno je dosadio skandala žednoj zapadnoj publici, koja je jedva dočekala da se bavi detaljima vezanim za smrt pop-zvezde Majkla Džeksona, pa čak i nastavkom filma „Transformers“ (i jedno i drugo su po rejtingu daleko ispred događanja u Iranu).
Pred Mir Huseinom Musavijem je, po svemu sudeći, neizvestan put. Da li će se potpuno povući iz protesta ili će pokušati da „preživi“ ovaj period i u nekoj formi nastavi pritisak na vlast? Signali koje šalje svojim simpatizerima i pomirljivost koja se da naslutiti u njegovim novim izjavama pre ukazuju na ono prvo.