sreda 28. april 2010.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > SAD postaju latino zemlja?

MENJA SE ETNIČKI SASTAV SJEDINJENIH DRŽAVA

SAD postaju latino zemlja?

VAŠINGTON - Demografi tvrde da se etnički sastav Sjedinjenih Država menja. Oni očekuju da na ovogodišnjem popisu bude više Hispanoamerikanaca, useljenika iz latinoameričkih zemalja i njihovih potomaka, a takođe su uvereni da će ideja o jednoj većinskoj grupi u SAD nestati već u narednih nekoliko decenija. Zapravo, Biro za popis stanovništva veruje da će do 2050. godine manjine činiti - većinu. Mnogi roditelji i škole u SAD pripremaju decu za novu realnost koja ih čeka kada odrastu.

Latinoamerikanka Silvija Osorio, koja čeka devojčicu, kaže da će njena ćerka ne samo rasti u tehnološki razvijenijem svetu već i u svetu u kojem će više ljudi izgledati slično kao ona. "Mislim da će joj biti lakše da stekne bolje obrazovanje i da će imati bolji pristup svemu", uverena je Osoriova.

Hispanoamerikanci poput Osoriove su, zapravo, etnička grupa u SAD koja ima najvišu stopu prirodnog priraštaja. Karl Haub iz Biroa za stanovništvo najavljuje da će za pet godina rođenje sada većinskih belih beba pasti na ispod 50 odsto.
Štaviše, odnos rođenih i umrlih je jedan prema jedan u belačkoj sada još uvek većinskoj populaciji. Jer, na svakog Hispanoamerikanca koji umre, rodi se čak deset hispano beba! "Hispanoamerikanci su, u stvari, ta mašina koja pokreće ovu veliku promenu našeg etničkog sastava", objašnjava demograf Haub. Novi imigranti sve više dolaze i u centralne delove SAD.

Neki od razloga promene su obrazovanje i prihod. Demografi smatraju da žene koje spadaju u belačku većinu imaju tendenciju da budu bolje obrazovane i zaposlene kao profesionalci. Ta grupa ima manji broj dece. Žene koje su manje obrazovane i manje zarađuju - imaju više dece.

Enrike Toriko radi sa roditeljima sa niskim primanjima u državnoj dvojezičnoj školi Centro Nia u Vašingtonu, gde 78 odsto porodica sebe smatra Latinoamerikancima. "Nadamo se da će nivo diskriminacije i rasizma biti manji. Barem da će boja kože i jezik kojim govore biti manje važni i da će biti važnije šta znaju i šta mogu da urade i kako mogu da doprinesu zajednici", navodi Toriko.

Demografi navode da mnogi Latinoamerikanci dolaze u SAD iz Meksika. Novi imigranti ne ostaju više u državama koje se graniče sa Meksikom već odlaze u poljoprivredne zajednice u centralnom delu zemlje, gde ima posla. "Zato što mnogi mladi belci odlaze jer ne žele da rade na farmama, za 40 do 50 godina u SAD biće daleko više Hispanaca. Mislim da će do tada koncept belačke većine jednostavno nestati", uveren je Haub.
Promena etničkog sastava brine Dženifer Saleh koja je udata i ima dvoje dece: "Moja briga je pristup zdravstvenoj nezi, školama, resursima. Šta će se desiti s tim? Kako će biti raspodeljeni?", pita se Salehova.

Trenutno, mnogi univerziteti u SAD nastoje da budu višerasno i etnički raznovrsni jer studenti belci čine ubedljivu većinu u tim institucijama. Enrike Toriko očekuje da u budućnosti, rasa i etnička pripadnost više neće određivati osobu.
"Biće važnije da znate strani jezik i da učite o drugim narodima", ističe Enrike Toriko iz škole Centro Nia i zaključuje: "Učenici moraju da se pripreme za novu realnost učenjem više od jednog jezika i prihvatanjem različitih kultura"...

Ključne reči: