utorak 8. novembar 2011.
RSS
• Svet •
Početna > Svet > Počelo suđenje Karlosu Šakalu

Počelo suđenje Karlosu Šakalu

PARIZ - U Parizu je počelo suđenje nekada najpoznatijem svetskom teroristi Karlosu Šakalu za četiri napada sa 11 žrtava koji su se dogodili pre skoro tri decenije u Francuskoj.

Karlos (62), čije je pravo ime Iljič Ramires Sančez, negira umešanost u tim napadima, u kojima je više od 140 ljudi povređeno.

U intervjuu objavljenom u nedelju u jednom venecuelanskom listu, Ramires je preuzeo odgovornost za više od 100 napada u kojima je poginulo između "1.500 i 2.000 ljudi".

Presuda na suđenju u specijalnom antiterorističkom sudu u Parizu mogla bi da odredi njegove izglede da se ikada nađe na slobodi.
Procenjuje se da će suđenje trajati do šest nedelja.

Ipak, Ramires, koji boluje od dijabetesa, kazao je i da mu nedostaje porodičan život koji je, kako kaže, žrtvovao u godinama koje je proveo putujući svetom kao terorista slobodnjak po Bliskom istoku i evropskim prestonicama, a potom u begu, a na kraju u zatvoru 1994. u Francuskoj.

Venčanje u zatvoru 2001. sa svojim advokatom Izabel Kutan-Peir (Izabelle Coutant-Peyre) - koja mu je treća žena, karakterističan je potez za Karlosa, baš kao i nedozvoljeni intervju pred suđenje zbog kojeg je dospeo u samicu, gde je boravak okončao posle desetodnevnog štrajka glađu.

Najveći deo sveta pamti Karlosa Šakala kao čoveka koji je putovao svetom i prkosio zapadnim obaveštajnim službama.

Za pripadnike revolucionarnih pokreta iz 1970-ih godina važio je za živu legendu. Ramires je najpoznatiji po otmici ministara nafte zemalja OPEK-a 1975, posle koje je dočekan kao junak kada je sa svojim taocima stigao u Alžir, kao i po palestinskoj otmici francuskog aviona 1976. koja je okončana akcijom izraelskih komandosa.

Postoji sumnja o njegovoj ulozi u masakru izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972.

Ipak, njegova povezanost sa otmicama, bombaškim napadima i ubistvima svedoči o različitim potezima koje je povlačio u stilu plaćenika, od pripadnost Narodnom frontu za oslobođenje Palestine do pomaganja ekstremnim levičarskim terorističkim grupama iz Evrope, zaštićen mutnim savezima tokom Hladnog rata.

Bezbednih mesta za skrivanje bilo je sve manje posle pada komunizma 1989. Pripadnici francuske obaveštajne službe uhapsili su Karlosa 14. avgusta 1994. u Kartumu i prevezli su ga u Pariz.

Karlos se ni u zatočeništvu nije odrekao imidža neustrašivog ratnika, a protiv tadašnjeg francuskog ministra unutrašnjih poslova Šarla Paske podneo je optužbu za otmicu.

"Ja sam profesionalni revolucionar. Svet je moj domen", kazao je na suđenju 1997. na kojem je podigao levu pesnicu u vazduh kada je osuđen na doživotni zatvor.

Po francuskom zakonu, u zatvoru mora da ostane najmanje 30 godina. Tada je osuđen za ubistvo dvojice naoružanih francuskih istražitelja i navodnog libanskog doušnika.

Sada je pred Ramiresom "trenutak istine", pošto će specijalni antiteroristički sud koji nadzire grupa anonimnih sudija, odlučiti o optužbama za četiri bombaška napada 1982. i 1983. u Francuskoj u kojima je 11 ljudi poginulo, a 150 je povređeno.

Prema optužnici, Karlos je imao duboko lični motiv za dva napada iz 1982, pošto je pokušao da primora Francuze da oslobode njegovu zatvorenu devojku Magdalenu Kop - kojom se kasnije oženio i sa kojom je dobio ćerku - i saborca Bruna Bregea.

Šestoro ljudi poginulo je u ta dva napada - na voz na relaciji Tuluz-Pariz i parisko sedište jednog lista na arapskom jeziku.
Grupa po imenu Organizacija za arapsku oružanu borbu preuzela je odgovornost za dva napada na novogodišnje veče 1983, jedan na železničkoj stranici u Marseju u kojem su poginule dve osobe i drugi u brzom vozu na istoku Francuske koji je imao tri zrtve.

Karlosov život okorelog revolucionara počeo je njegovim imenom. Njegov otac, bogati komunistički advokat Hose Altagrasija Ramires Bavas, dao je svojoj trojici sinova po jedno od imena ruskog revolucionarnog vođe Vladimira Iljiča Lenjina.

Ratno ime dobio je kada su britanski tabloidi objavili da je primerak romana "Dan Šakala" Frederika Forsajta iz 1971. pronađen u jednom od njegovih skrovišta u Londonu. Roman govori o profesionalnom ubici angažovanom da ubije francuskog predsednika Šarla de Gola.