NIŠ - Zgrada budućeg, ali nikad završenog dispanzera za sportsku medicinu počela je nadomak južne tribine Gradskog stadiona na Čairu da se gradi još daleke 1980. godine prema projektu arhitekte Aleksandra Buđevca, ali već na startu sredstva iz samodoprinosa nisu bila dovoljna pa se nije stiglo ni do krova. Tek posle više godina postavljen je i krov i uvedene su instalacije, ali je naišla nova besparica jer je prednost dobio objekat kupališnog kompleksa koji je otvoren 29. novembra 1989. godine. Nesuđeni objekat dispanzera za sportsku medicinu je od tada do sada zaboravljen.
Niški „Skadar na Bojani“ je iz godine u godinu čerupan tako što je ukradeno sve što se sa objekta moglo skinuti, prozori, radijatori, aluminijumski profili, instalacije... Ostali su samo krov i goli zidovi išarani grafitima. Zgrada od oko 1.500 kvadrata postala je sve što ne treba, toalet za putnike namernike i sklonište za narkomane i beskućnike.
Dispanzer za sportsku medicinu, osnovan 1959. godine, koji dakle naredne godine slavi pola veka postojanja, ostaće i dalje da radi u skromnoj obližnjoj montažnoj baraci od oko 300 kvadrata.
- Bez obzira na uslove rada, lekari našeg dispanzera su među najpoznatijim u Srbiji i mnogi su ili još uvek jesu i lekari naših državnih reprezentacija. Naš dispanzer pruža vrhunske usluge u ovoj oblasti, od preventive do rehabilitacije i verovatno bi se još značajnije razvio da je doživeo useljenje u novu zgradu - kaže dr Milorad Jerkan.
Prema zakonu, investitoru su potrebni papiri i dozvole kada započinje gradnju, ali to ne znači da započeto mora i da završi. U ovom primeru investitor je grad. U zgradu je uloženo dosta para, a sada bi moralo da se izdvoji mnogo više da se „očerupano“ nadoknadi i objekat iskoristi na prvobitno planirani, ili drugi način, svejedno. Najgore je što decenijama stoji prazan i ipak svedoči o gradskoj nemarnosti. Ko se prvi seti da pred neke nove izbore promeni sudbinu ove zgrade, može dobro poentirati kod birača.