ponedeljak 10. avgust 2009.
RSS
• Srbija •
Početna > Srbija > Nemaju ni za hleb

ŠESTOČLANA PORODICA BIVŠEG RUDARA IZ PODGORCA KOD BOLJEVCA ŽIVI NA RUBU EGZISTENCIJE

Nemaju ni za hleb

Deca Dragana Karabaševića, Stefan (12), Emina (10), David (8) i Dragana (7) i supruga Lidija bukvalno nemaju čime da se prehrane

BOLJEVAC - Šestočlana porodica Dragana Karabaševića, bivšeg rudara iz Podgorca kod Boljevca, nema para ni za hleb ni za lekove otkako je u novembru ostao bez posla. NJegova deca Stefan (12), Emina (10), David (8) i Dragana (7) i supruga Lidija bukvalno nemaju čime da se prehrane.
Dragan kaže da su pre dva meseca podneli zahtev za dečji dodatak i materijalno obezbeđenje, ali iz Centra za socijalni rad u Boljevcu do danas nije stigao nikakav odgovor.

Nemaju ni za lekove

Karabaševići kažu da je njima svejedno šta će i da li će nešto da pojedu i popiju, ali im teško pada to što ne mogu deci da obezbede ni minimalne potrebe.
- Emina nam je bila u bolnici u Nišu, ima neko krvarenje u želucu. Nismo mogli da je vodimo na kontrolu, jer nismo imali para. Prepisali su joj lekove, ali kutija košta 4.000 dinara. Odakle da kupimo. Eto nadamo se da ozdravi nekako i bez lekova. Prepisao joj je lekar naočare koje koštaju 5.000 dinara. Uspela sam da joj kupim neke na buvljoj pijaci za 300 dinara. Ne znam koliko su dobre, ali za bolje se nema. Da ne pričam da su svi željni čokolade, soka... -priča zabrinuta majka Lidija.


- U rudniku Bogovina više nas je dobilo otkaz, a da nevolja bude veća, nedavno su mi umrli otac i baba koji su s nama živeli i čije su nas penzije prehranjivale.
Da bih platio očevo lečenje, prodao sam kravu, ovce... Sada ne mogu ponovo da kupim stoku, da bar imamo mleko za decu. Otac je uzeo kredit za života, pa je dug sada pao na moja leđa. Obraćao sam se Ministarstvu za rad i socijalna pitanja da me vrate na posao, ali ništa od toga nije bilo. Ne tražim ja milostinju, nego da mi se omogući da živim - kaže Dragan.
Šestočlana porodica Karabaševića živi u trošnoj čatmari lepenci, sa krajnje oskudnim pokućstvom. U sobi je otpao deo plafona koji povremeno prokišnjava, ali Dragan kaže da nema para ni za hleba, a kamoli da popravlja kuću.
- Ma odakle da popravim kuću, račun za struju je dostigao 30.000 dinara, za telefon je nekoliko hiljada. Odakle to da platim - jada se Dragan - koga je briga kako mi živimo, svi traže svoje. Tražio sam u Centru za socijalno jednokratnu pomoć od 1.000 dinara, ali su me i za to odbili.
Stefan svakodnevno do škole u Podgorcu i nazad pešači više od šest kilometara. Kako kažu roditelji veoma često kući dolazi promrzlih ili krvavih nogu.
- Kupili smo mu patike kod Kineza, a one kao da su od kartona - priča otac Dragan. - Izdrže pet-šest dana i eto ga vraća se iz škole sa pocepanim. - Jednom je došao skroz bos i krvavih nogu, patike se skroz raspale. Stiže školska godina, a mi nemamo novac da im kupimo odeću, obuću, sveske...
Rudarski hleb je sa sedam kora, ali je teško kad rudarska porodica ostane bez njega. Dragan ne žali da silazi u jamu samo da prehrani gladna usta.   

Komentari

E nikad nisam razumeo kako neko moze praviti copor dece a zna da nemoze da ih prehrani.Smatram da svako ima pravo na jedno dete,ako ima mogucnosti moze da pravi i vise,ali sad se ova deca pate,nemaju ni najosnovnije da jedu.Zalosno...Po Srbiji ima puno neobradjene i zapustene zemlje,neko ce procitati ovo pa ce mu dati.Sta ces...

da li mozete objaviti adresu da im se posalje pomoc

Oni nemaju nista o toga sto su izasli u novinama,ako vec o njima pisete onda ste mogli
napisati i njihovu adresu. Mozda se nadju neki ljudi koji su spremni da odvoje koji dinar,pa bi bar i oni nesto od toga imali.