Teme koje izazivaju najviše kontroverzi u udžbenicima istorije
Autor: Glas javnosti
Nedavna debata na društvenim mrežama zbog načina na koji je u jednom udžbeniku predstavljen Dragoljub Draža Mihailović samo je vrh ledenog brega u sporenjima u javnosti o istorijskim događajima i ličnostima koja se neminovno prenose i na sadržaje udžbenika istorije.
Tito ili Draža, četnici ili partizani, ratovi 90-tih, Jasenovac ili Srebrenica, Mladić i Karadžić, Haški tribunal, samo su neke od tema koje izazivaju kontroverze i neretko služe za politička prepucavanja ne samo na domaćem terenu, već i za svađe sa susedima, piše Danas.
I dok je prebrojavanje žrtava karakteristično za regionalne sukobe, čini se da domaću javnost najviše intrigira uloga Draže Mihailovića.
Posle nedavne polemike o tome otkud u istoriji za osmi razred Tito i Draža za istim kafanskim stolom, što je nesporna istorijska činjenica predstavljena rukom ilustratora udžbenika, na meti kritika se našao udžbenik prirode i društva za četvrti razred osnovne škole, u kojem doslovno piše da je Mihailović „nepravedno osuđen na smrt i streljan po lažnim optužbama za izdaju i saradnju sa neprijateljem“.
U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) navode da je u pitanju udžbenik izdavačke kuće Logos, koji je odobren za upotrebu u školama.
„Аutori udžbenika za učenike prvog ciklusa osnovnog obrazovanja imaju posebno težak zadatak. Oni moraju da složene fenomene opišu na način razumljiv najmlađem čitaocu. U konkretnom slučaju autor je pojednostavio sadržaj rešenja Višeg suda u Beogradu iz 2015. godine, koji je utvrdio da general Mihailović nije imao pravedno suđenje i da je lišen života iz političkih i ideoloških razloga“, kažu u ZUOV-u.
Najviše reakcija na teme iz savremene istorije
Na pitanje koje su najkontroverznije teme u udžbenicima istorije za osnovnu i srednju školu i šta izaziva najviše pažnje, reakcija ili negodovanja u javnosti, u ZUOV-u odgovaraju da su bez ikakve dileme to teme u okviru kojih se izučava savremena istorija.
„Autori važećih programa nastave i učenja, među kojima su, prirodno, eksperti za taj period sa univerziteta i iz naučnih instituta, bili su svesni te činjenice pa se zato, u delu programa pod naslovom Uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa, nastavnicima ukazuje na to da izučavanje savremene istorije podrazumeva i obradu mnogih osetljivih, pa i protivurečnih tema, o kojima ne postoji konsenzus u naučnim krugovima i javnosti“, navode u ZUOV-u.
U pomenutom uputstvu piše da je reč o temama koje su prisutne svakodnevno u informativnim i dokumentarnim programima, na internetu, o njima govore političari, javne ličnosti i novinari.
„Takve teme su često sastavni deo porodične istorije i ličnih narativa, što dodatno uvećava njihovu aktuelnost. Učenici su izloženi različitim tumačenjima istorijskih događaja i zbog toga je naročito važno kod njih razvijati kritički odnos prema informacijama koje im se nude. Ovladavanje tom veštinom navodi se i u obrazovnim standardima, a u okviru programa spominje se u cilju predmeta, kao i u pojedinim ishodima za kraj razreda. Zbog toga bi jedna od najbitnijih kompetencija uspešnog nastavnika bila da zna kako da kod učenika podstiče kritičko i istorijsko mišljenje, što bi učenicima omogućilo razvijanje humanističkih vrednosti zasnovanih na toleranciji, uvažavanju različitosti i poštovanju drugog“, navodi se u Uputstvu za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa.
U ZUOV-u pojašnjavaju da autori programa smatraju da je važno da učenici budu osposobljeni da argumentovano analiziraju protivurečnosti, da se decentriraju (sagledaju i uvaže tuđi ugao gledanja na određeni istorijski fenomen), da uočavaju sličnosti i različitosti, postavljaju pitanja, a nove informacije lako povezuju s postojećim znanjima.
„Na taj način biće osposobljeni da prepoznaju propagandu i aktivno učestvuju u razgradnji predrasuda i stereotipa s kojima se svakodnevno susreću. Takav pristup omogućio bi im autonomni i racionalni odnos prema informacijama i dodatno olakšao promišljanje i donošenje argumentovanih zaključaka i sudova“, pojašnjavaju.
Napominju da su udžbenici sa temama iz savremene istorije, čiji su autori, takođe, eksperti za taj period, pisani u skladu s propisanim standardima kvaliteta udžbenika, što podrazumeva i njihovu usklađenost sa programom, kao i sa rezultatima i dostignućima savremene svetske i srpske istoriografije.
„U tom smislu, u temama kao što je istorija Drugog svetskog rata na prostoru okupirane jugoslovenske kraljevine, u našoj istorijskoj nauci su još krajem prošlog veka napuštena ideološka tumačenja komunističkog režima SFRJ. Pomenuta dostignuća srpske istoriografije u skladu su sa rezolucijama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, kojima se osuđuju totalitarni režimi u 20. veku i ističe da nijedno političko telo ili stranka ne smeju da imaju monopol na interpretaciju prošlosti i da službena politička tumačenja istorijskih činjenica ne bi smela biti nametnuta. Nadamo se da nećemo dugo čekati da na našim univerzitetima bude odbranjen dovoljan broj doktorata koji će i period krize i raspada SFRJ predstaviti naučno utemeljeno i uravnoteženo“, ističu u ZUOV-u.
Kritike posledica ideoloških podela u društvu
Nadaju se i da će se s protokom vremena, kada istraživačima bude omogućen neograničeni uvid u istorijsku građu inostranih i srpskih arhiva i rasvetljen uticaj najmoćnijih država sveta i domaćih učesnika na tok jugoslovenske krize, stvoriti uslovi da nastava i učenje istorije zaista budu značajni činioci u procesu pomirenja i podsticanju uzajamnog razumevanja na bivšem jugoslovenskom prostoru.
U ZUOV-u napominju da se u srpskoj javnosti na račun sadržaja odobrenih udžbenika istorije neretko mogu čuti kritike koje su, pre svega, posledica, do danas neprevaziđenih, ideoloških podela u društvu, piše Danas.
„Primedbe dolaze, kako od ‘zabrinutih’ pojedinaca sa društvenih mreža, tako i od profesionalnih istoričara, koji, kako je to ustvrdio naš poznati vizantolog Ivan Đurić, mogu biti nesvesni svog sužanjstva ‘lukavom zatvoru’ koji im gradi vlastita ideologija. S lakoćom se, na primer, iznose tvrdnje o tome da se u važećim udžbenicima ne posvećuje dovoljno prostora streljanju đaka u Kragujevcu 1941. godine, zbog toga što su u hapšenju i odvođenju građana učestvovali nedićevci i ljotićevci ‘koji imaju u današnjem društvu značajnu podršku’ i koji su autorima udžbenika ‘danas očigledno ideološki bliski“, kažu u ZUOV-u.
Na ovakve tvrdnje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u čijoj je zakonskoj nadležnosti davanje stručne ocene kvaliteta rukopisa udžbenika, može da reaguje jedino tako što bi javnost upoznao sa činjenicom da komisije koje daju ocenu čine eksperti za odgovarajući period sa univerziteta i iz naučnih instituta, kao i nastavnici koji neposredno učestvuju u izvođenju nastave, i da ni u jednom od desetina i desetina prispelih rukopisa nije bila pozitivno vrednovana istorijska uloga Dimitrija Ljotića i kvislinške vlade generala Nedića.
„Da je takvih rukopisa i bilo, sasvim sigurno ne bi ni bili odobreni. Ukoliko se posumnja da u odobrenom udžbeniku postoje određeni sporni sadržaji, zakon predviđa da svako pravno ili fizičko lice ima pravo da Ministarstvu prosvete podnese zahtev za njegovo povlačenje iz upotrebe, nakon čega će biti procenjeno da li je zahtev bio opravdan“, navode u ZUOV-u.
Primedbe nema samo tviter zajednica i ideološki orijentisani istoričari
Primedbe na račun programa i udžbenika istorije nemaju samo tviter zajednica i ideološki orijentisani istoričari.
Tema Jasenovac namestila se kao zgodna vlasti uoči početka prikazivanja filma „Dara iz Jasenovca“, kada je tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin izneo neistine da se ovaj logor pominje u tri rečenice u udžbenicima.
Nadležni su tada pojasnili da su nastavni programi koncipirani tako da se pored ishoda učenja (opisuju ono što učenik treba da zna) definišu pojmovi sadržaja na osnovu kojih autori pišu udžbenike, kao i ključni pojmovi sadržaja, koji moraju da se nađu u svakom udžbeniku da bi bio odobren.
Program, dakle, ne definiše koliko rečenica ili prostora treba da bude posvećeno nekom događaju ili istorijskoj ličnosti, već je to ostavljeno piscima udžbenika.
Otuda i razlike među udžbenicima različitih izdavačkih kuća, što je odgovor i na dilemu zašto je, recimo, u jednom udžbeniku biografiji Draže Mihailovića posvećen pasus, a u drugom jedna ili dve rečenice, navodi Danas.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
