sreda 9. jul 2008.
RSS
• Slobodno vreme •
Početna > Slobodno vreme > Zajednički jezik ljudi

Kada govorimo gestovima, gramatička pravila se ne menjaju

Zajednički jezik ljudi

Mozak očito ima dosledan način obrade događaja na osnovu kojeg određuje redosled subjekta, objekta i predikata prilikom verbalnog opisa

Govornici na različitim jezicima opisuju događaje koristeći red reči propisan njihovim jezikom. Iznenađenje je bilo kada su isti govornici zamoljeni da „govore“ gestovima jer kao da su ignorisali pravila svojih jezika, a koristili potpuno istovetan redosled gestova.

Tim je testirao 40 govornika na četiri različita jezika: po 10 Engleza, Kineza, Španaca i Turaka. Prikazan im je kratak video-snimak, a zatraženo je da najpre viđeno opišu rečima, a zatim samo gestovima. Na videu su prikazani kadrovi žene koja maše, žene koja vrti dugme, devojčice koja čoveku daje cvet...

Opisujući viđeno koristili su red reči tipičan za svoje jezike. Englez Kinez i Španac su poređali subjekt, predikat, objekat („njoman tnjist knob“), dok je Turčin učinio drugačije - subjekt, objekat, predikat (njoman knob tnjists).

Opisujući istu scenu gestovima, svi su, bez obzira na jezik koji govore, postavili istovetan redosled - subjekt, objekt, predikat (njoman knob tnjists). Istovetno su učinili i u nekoliko pomenutih primera.

Poznato je da se međusobno različita gramatika modernih jezika razvijala tokom dugotrajne istorije ljudske civilizacije. Međutim, jezik znakova potvrđuje da je SOP (subjekt-objekt-predikat) redosled - fundamentalan za sve.

SOP je redosled koji se javlja spontano, bez spoljnog uticaja. Nemušti beduinski jezik znakova Al Sayyid pojavio se tokom poslednjih 70 godina u izolovanom nomadskom društvu. U vremenskom trajanju od jedne generacije jezik je stekao gramatičku strukturu, uključujući i SOP redosled.

Štaviše, kada deca bez čula sluha unaprede svoj sistem gestova, koriste OP redosled. Kineska i američka gluva deca koja nikada nisu čula govorni jezik, a roditelji ih nisu učili jeziku znakova takođe koriste OP redosled u gestovnim rečenicama koje kreiraju!

Izazov istraživačima je ideja o tome da je jezik kojim govorimo bez sumnje oblikovan na način na koji razmišljamo kada ne govorimo. Čikaška studija je prva te vrste koja testira gestove, uz poštovanje redosleda „reči“.

„Naši nalazi sugerišu da određivanje redosleda kojeg koristimo predstavljajući događaje u neverbalnom formatu, nije tako visoko osetljivo na jezičke uticaje“, kaže profesor Goldin Medou, jedna od vođa istraživača iz Čikaga. „Čini se da postoji neki prirodni redosled koji ljudi radije koriste kada se od njih zatraži da objasne događaje bez govora“.