nedelja 3. avgust 2008.
RSS
• Slobodno vreme •
Početna > Slobodno vreme > I Mladić se krije u literaturi

NEDELJNO ĆASKANJE Mirjana Đurđević, spisateljica koja je u svom romanu „Prvi, drugi, treći čovek“ predvidela „slučaj Karadžić“

I Mladić se krije u literaturi

Sakriti nekog u knjigu i nije loše rešenje, to je prilično sigurna lokacija s obzirom na srpske čitalačke navike

Skica za portret spisateljice Mirjane Đurđević morala bi da počne „montipajtonovskom“ rečenicom - „a, sada nešto sasvim drugačije“-koju i ona eksploatiše u jednom od svojih romana. Dobitnica nagrade „Žensko pero“ pre četiri godine, za „Deda-Rankove riblje teorije“, žena je izuzetnog smisla za humor, reći će njeni prijatelji, ali to je nešto o čemu treba pitati i studente koji su „pali“ iz predmeta Komunalna infrastruktura ili Hidrotehnika na Višoj građevinskoj školi, gde predaje. Ovih dana našla se u žiži domaće i svetske javnosti zbog romana „Prvi, drugi treći čovek“, u kome je još 2006. predvidela „slučaj doktora Dabića“. Karadžića je u romanu smestila u jednu beogradsku ordinaciju u kojoj radi kao psihijatar, a posećuju ga „uposlenici“ raznih službi, od domaćih do ruskih i američkih, jer je Beograd u knjizi opisan kao stecište svetske obaveštajne elite.

Osećate li se kao prorok ili jatak?

- Osećam se, da prostite, kao pisac. Kao prorok sam manje-više zakazala, sudbina dr Švarca u epilogu romana tek se polovično poklapa sa sudbinom dr Dabića, moj junak je bolje prošao. A kao jatak... Sakriti nekog u knjigu i nije loše rešenje, prilično sigurna lokacija s obzirom na srpske čitalačke navike.

Odakle vam ideja da se bavite temom haškog optuženika?
- Uopšte se nisam bavila tom temom, ja sam pisala „srpski špijunski“ roman, i onda su ti moji špijuni morali nešto i da rade. A šta će, danas i ovde, nego da premeću osumnjičene za ratne zločine levo-desno. Uzgred, slične likove možete sresti i u „Tigreru“ Vuleta Žurića, „Crnim cipelama“ Ota Oltvanjija i još nekim savremenim domaćim romanima. Ovim vam unapred odgovaram na pitanje koje samo što mi niste postavili - gde su Mladić, Hadžić i ostali: potražite po literaturi! Nikad ne znate koga i šta sve tu možete pronaći.

Kako nameravate da iskoristite neplaniranu popularnost svog romana?
- „Prvi, drugi, treći čovek“ je pre dve godine, kada je objavljen, sasvim lepo prošao, i kod čitalaca i kod kritike, zbog čega sam bila vrlo zadovoljna. Kod nas je to retkost, „široke čitalačke mase“ i kritika obično imaju dijametralno suprotan ukus. U tom smislu sve ovo mi uopšte nije trebalo, mnogo je manje zabavno nego što se na prvi pogled učinilo. Istina je da ima zapanjujuće sličnih detalja, ali ko god uzme da čita taj roman iz senzacionalističkih pobuda, biće grdno razočaran. Uopšte ga ne preporučujem onim „herojima trgova i ulica“ od pre nekoliko večeri. Uzima danas jedna žena u samoposluzi memoare neke pevačice i pokazuje komšinici s rečima: „E, vidiš, ovo ću ja da pročitam, iako je knjiga.“ Hoću da kažem - preskočite me u samoposluzi, ipak je to knjiga.

Da li ste ikada pomislili da je haški optuženik možda iz vašeg romana dobio ideju gde da se sakrije i šta da radi sa svojim životom, s obzirom na to da tek poslednjih godinu i po dana postoje tragovi da se bavio alternativnom medicinom?

- Je l’ vam ja delujem tol’ko blesava? Doduše, pročitala sam u londonskom Sanu da baš tako mislim?! To su one žućkaste novine koje su svojim koještarijama sirotu princezu Dijanu oterale u anoreksiju, sa mnom će im to malo teže ići. A onda je neki pakistanski portal maštovito prepričao San, po njima se već spremam da tužim Karadžića jer mi je ukrao ideju. Indijski mediji zagovaraju mirnije rešenje spora između njega i mene. Kako posle tolikih primera kreativnog novinarstva uopšte mogu da znam šta mislim?

Vaš romani često postaju istina u Srbiji? Da li je po sredi „samo“ vaš smisao za humor?
- Uopšte se ne radi o mom smislu za humor, već o „Srbijinom smislu za apsurd“.

Mislite li da će vam posle „slučaja Karadžić“ nagrade poput Ninove biti bliže ili dalje?
- Ne sumnjam da ima i takvih članova raznih žirija koji honorarno rade u, bilo propagandnoj bilo antipropagandnoj „D. D. D. d. o. o.“ industriji, kod nas vam svako ima bar po tri posla i identiteta. Šta ćete, s jedne strane teška vremena, mala plata, vlažan stan, s druge strane visoko postavljeni ideali... Ali i svako čudo za tri dana, pa ne očekujem nikakve posledice u tom smislu. Šalu na stranu, kakve to veze ima?