petak 8. avgust 2008.
RSS
• Saznanja •
Početna > Saznanja > Da li će u budućnosti čovečji mozak biti sve manji?

Da li će u budućnosti čovečji mozak biti sve manji?

LJudi danas imaju dva centra za odlučivanje-znači dva mozga od kojih jedan stagnira, a drugi se razvija. NJihovu upotrebu diktiraju životna iskušenja

Od brzine kojom reagujemo u opasnim situacijama zavisi nam život ili smrt. Nauka smatra da je tako bilo u prošlosti, a da je tokom poslednjih nekoliko hiljada godina naše civilizacije došlo do značajnih promena i u „sadržaju“ naših glava.

Naime, istraživači univerziteta u Bristolu otkrili su da je tokom evolucije „stari“, brži ali i manje precizan deo čovekovog mozga posustao u „trci“ sa sporijim, ali preciznijim korteksom.

Pit Trimer, rukovodilac istraživanja, objasnio je da čovek danas u mozgu ima dva područja odlučivanja - subkortikalni mozak i spoljašnji korteks. Šta čoveku donosi „dodatni“ mozak, osim ekstra težine i energije kojom se napaja? Da li stariji subkortikalni mozak postaje suvišan.

Teorijski model dr Trimera pokazao je da se subkortikalni mozak koristi kada je osoba u opasnosti, kada je na osnovu malog broja podataka potrebna pre svega brzina odlučivanja. U svim ostalim situacijama kortikalni misaoni sistem je korisniji jer „kalkuliše“ sa bezbroj podataka, saznanja i proračuna. Kako život svakog dana postaje komplikovaniji, sakupljanje informacija i odlučivanje je postalo evolutivni proces, koji stvara veliki pritisak na „stariji“ mozak. Verovatno je da to ubrzava razvoj korteksa kod čoveka i svih ostalih sisara. „Međutim“, kaže dr Trimmer, „ukoliko ljudi nastave da žive u svetu opasnosti kao što su divlje životinje ili brzi automobili, subkortikalni mozak će još biti potreban, pa nema opasnosti od njegove atrofije“.