nedelja 28. decembar 2008.
RSS
• Reflektor •
Početna > Reflektor > Priziva poverenje među ljudima

MATEMATIČAR I PESNIK MILOJE VELJOVIĆ O LJUBAVI, OTADŽBINI, DECI, BLIŽNJIMA...

Priziva poverenje među ljudima

Romantičnim oživljavanjem iskonskih vrednosti tradicije ukazuje da su čamotinja svakodnevice i kriza vrednosti i naša krivica. Bodrošću kojom prožima stihove ohrabruje čitaoce

MatematiČar i pesnik Miloje Veljović objavio je drugu pesničku zbirku „Na skutima nemirnog života“. Profesor matematike i razredni starešina đacima šestog razreda u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Begaljici kod Beograda nedavno je odlikovan međunarodnim priznanjem na festivalu „Melničke večeri poezije“ u Bugarskoj. Veljović na život gleda širom otvorenih očiju i srca, on peva o ljubavi, zavičaju, rodoljublju, bližnjima, deci, otadžbini, narodu. Spada u malobrojne pesnike koji se ne ustručavaju da se pozabave svakodnevnim temama, a svoj umetnički glas usmerava na buđenje kritičke svesti o onome što nas sve tišti.
Kritičari su ga svrstali u tradicionaliste po poimanju pesme, krstili pesnikom koji priziva poverenje među ljudima. Romantičnim oživljavanjem iskonskih vrednosti tradicije ukazuje da su čamotinja svakodnevice i kriza vrednosti i naša krivica.
Kroz Veljovićevu poeziju kao da odzvanjaju zvuci gusala i epsko-lirske poezije sa rodne Romanije. Veruje da jedno od najsanžnijih uporišta čovek crpi iz tla, rodne grude.
- Rođen sam na Borikama kod Rogatice, u prelepom mestu u Srpskoj, blizu Višegrada. Svi mi tamo imamo urođenu pesmu, koja nas posle kroz život nosi. U ratu je nestala moja prva pesnička sveska koju sam napisao u ranom detinjstvu. U ratu sam izgubio pola familije, stradali su moj rođeni brat i snaha, koji su ostavili troje dece. Tragedija koju sam tada doživeo učinila je da dugo zanemim kao pesnik.

DODATAK ZA DUŠU
U jednoj od šest poetskih celina zbirke „Na skutima nemirnog života“, naslovljenoj „Dodatak za dušu“, štampani su Veljovićevi aforizmi i epigrami.
Promenili su nam imena ulica. Trotoare, izgleda, ne nameravaju.
Dok smo bili na konju, pili smo konjak. Dok nam je život tekao kao vino - vinjak.Sad najviše pijemo gorki list!
Svuda nas prate skrivenim kamerama. Opet ne vide da smo goli do kože.
Putevi nam se često ukrštaju. Zemlja smo sa najviše saobraćajki.
Dame su nam otkrile pupkove. Da bi im skinuli pogled sa obraza!
Krsne slave su nam postale politički skupovi. Upaljena sveća nam predskazuje budućnost.
Nekada su nas učili da od baze zavisi nadgradnja. Sad vidimo da zavisi od mita.

Posle mnogo teških godina vratio sam se pesmama kroz rodoljubivu poeziju. Počeo sam da pišem pesme posvećene stradaloj rodbini, ali i srpskom narodu u Republici Srpskoj, koji se bori da opstane.
Nostalgija, seta, zabrinutost i teškoće iz njegovih pesama zrače nadu. Bodrost kojom je prožeo stihove ohrabruje i svoje čitaoce. Optimizam je, uprkos, svemu u prvom planu, uverenje da čovek može puno toga da učini, da bude dobar kormilar svog života.
- U prosveti sam dvadeset godina. Matematika je dosta ozbiljna nauka, može da je predaje samo onaj ko je voli. Duša mi je prepolovljena na dva dela, „matematički i pesnički“. Đaci su moja velika inspiracija, volim decu. Moji najstroži kritičari su moji sinovi. Za toliko godina rada nikada nisam imao sukob ni sa jednim đakom, niti roditeljem. Mada nemam neke objektivne parametre za nadu, naročito ne u sumornoj društvenoj stvarnosti, unutrašnji pesnički glas mi govori da će Srbija opet biti bogata i srećna, da će vaskrsnuti.