subota 21. jun 2008.
RSS
• Reflektor •
Početna > Reflektor > Spektakl za oči i dušu

Olivera Katarina oduševila preksinoć publiku u prepunom Centru „Sava“

Spektakl za oči i dušu

Ako su do sada Kan i pariska „Olimpija“ imali posebno mesto u karijeri srpske pevačice i glumice Olivere Katarine, onda je to od preksinoć svakako i - Centar „Sava“, gde je ova svestrana i definitivno velika umetnica održala koncert za pamćenje i sećanje.

Pred publikom koja je posle dužeg vremena za jedan estradni događaj u Beogradu tražena „karta više“, tokom dvosatnog programa ona je muzički izvela sve ono zbog čega možemo samo da zažalimo što je u njenom rođenom gradu nije bilo protekle tri decenije. Od francuskih šansona i romskih pesama, do narodnih pesama i setnih bala, Olivera Katarina se na sceni ponela kao da je nikada nije ni napuštala. Tačnije, ona je sasvim dobar primer za ono - ili jesi ili nisi! U tom nepreglednom i stilski isprepletanom nizu, pevala je uz pratnju odličnog niškog ansambla „Groš“, a punu podršku u istinskom utisku da je reč o spektaklu pružili su joj još hor, trubači, gudači, tamburaši... Dileme nije bilo, Olivera nam se vratila u punom sjaju i sa osetnom željom da sa nama zauvek ostane.

Na bini se pojavila u predivnoj beloj haljini, koju kao da je negde, daleko od očiju javnosti, skrivala baš za preksinoćni događaj. I odmah na početku, pevajući „Sedim u jednom pariskom lokalu“, izazvala svojim setnim i specifičnim glasom buru emocija, ali i poneku suzu. Sledile su zatim pesme „Pričaj mi o ljubavi“, „Sanjam“, „Budi moj“, „Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi“... I tako redom, sve bolje da ne može bolje. A kada je najavila numeru s kojom je trebalo da podseti na vreme kada se na malim ekranima pojavila sa tada najkraćom, ikada viđenom suknjicom, svi su znali da je na redu njen veliki „Šu šu, Šumadijo“, zbog čega su tada i prišili etiketu nacionaliste!

PONUDA ZA FILM!

Zanimljivo je da se među Oliverinom publikom našao i reditelj Toni Gotlib, koji je specijalno za ovu priliku došao u Beograd, a divi je ponudio ulogu u filmu „Liberte“ (Sloboda), o čemu će dvoje umetnika ovih dana pregovarati.   

Nastavak koncerta Olivere Katarine bio je u istom ritmu i još boljem raspoloženju publike u Centru „Sava“, pošto se posle spleta izvornih pesama, ansambla „Kolo“, „Moravca“ i „Igrale se delije“, Olivera Katarina presvukla se u narodnu nošnju. Interpretirala je zatim više narodnih pesama, a zatim glasno pozvala trubače da joj se pridruže, što je prisutne bukvalno podiglo - na noge! Ali, tu, srećom, nije bio kraj, pošto joj se u kasnijem delu koncerta pridružio operski umetnik Živan Saramandić i otpevao tri pesme na ruskom. A onda, kao muzički „udar groma“, započelo je izvođenje kompozicija u kome su centralno mesto imale numere „Niška banja“, „Evo banke, Cigane moj“, „Alaj mi je večeras po volji“, „Crvena jabuka“, da bi se onda zajapurena pevačica obratila publici rečima:

- Treba sve ovo izdržati, ovo je ludi ritam. Ali, ‘ajde da se veselimo, dugo smo svi to zajedno čekali, zar ne?

Olivera Katarina je na kraju ove fešte imala čak četiri bisa, u okviru koga je izvela pesme neprolaznu vrednosti - „Đelem, đelem“ i „Oči čornije“. Kada je započela i „Molitvu“, kao da se malo zagrcnula, pravdajući to osećanje rečenicom:

- LJudi, suze će mi krenuti!

Najzad, kada se zahvalila očevima iz Hilandara, za koje je rekla da je najviše zahvaljujući njima opet na sceni, ovaj koncert Olivere Katarine je zaista priveden kraju uz još jednom „Nišku banju“.

Kada su se svetla upalila, a publika u neverici „šta ju je snašlo“ krenula nevoljno prema izlazu, sasvim se dobro moglo primetiti koliko je ova pevačica u stvari oduševila poštovaoce svoje pesme. Mnogi su brisali suze, a nije mali broj onih koji su glasno negodovali zahtevajući još. Za očekivati je da organizatori šou Olivere Katarine ovaj spektakl što pre - ponove. S velikim razlogom, naravno.