ponedeljak 10. novembar 2008.
RSS
• Reflektor •
Početna > Reflektor > Ponovo sledeće godine?

KOMPOZITOR ŽAN-MIŠEL ŽAR ODUŠEVIO PUBLIKU U RASPRODATOJ BEOGRADSKOJ ARENI

Ponovo sledeće godine?

Beograđani su odlično primili svaku temu i deonicu izvođenja Žarovog „kiseonika“, a muzičar, za kojeg se ni jednog trenutka nije moglo zaključiti da je napunio 60, izveo je ceo album „Oksidžen“

Beograd je u subotu uveče imao neverovatnu privilegiju da u njemu koncentrira čuveni francuski kompozitor, muzičar i producent i jedan od pionira elektronske i nju ejdž muzike Žan-Mišel Žar.
Žar je, prvi put u Beogradu, nastupio u punoj Areni pohodeći srpsku prestonicu u okviru evropske turneje, na kojoj predstavlja kompletan album „Oksidžen“, objavljen pre više od 30 godina.

Sa opravdanim zakašnjenjem od nešto više od pola sata (jer je i publika stizala sa zakašnjenjem), a svestan da je dugoočekivana zvezda na ovim prostorima, Žar je u tom stilu i ušao u koncertni prostor sa kraja hale nasuprot bini i to kroz publiku. Duge kose, obučen kao roker, Žar je prošetao parterom „Arene“ obasjan reflektorima i već tada je praktično najavio da nas očekuje nesvakidašnji koncert i odlična atmosfera. Pozdravljajući se sa obožavaocima pored kojih je prolazio, šaljući poljupce i mašući masi, Žar je već na samom početku svog nastupa izazvao oduševljenje.

Pozdravljajući publiku sa „Dobro veče“ na srpskom, čuveni kompozitor je zahvalio Beogradu na dobrodošlici istakao više puta da mu je posebna čast što nastupa u srpskoj prestonici, jer je jedna od prvih poruka koju je dobio po izlasku albuma „Oksidžen“ pre tri decenije upravo bila iz Srbije.

Pionir elektronske muzike Žar, izjavio je tokom svog nastupa u Beogradskoj areni, da mu je koncert „intiman“, jer je navikao da nastupa na otvorenom - pred milionskom publikom.

- Pošto ovde nema kompjutera, a instrumenti su stari, analogni, ako se dese slučajne greške biće nam drago da ih podelimo sa vama. Sad ćemo da ih naštelujemo, jer su oni kao stare dame i s njima se moramo odnositi s pažnjom, rekao je Žar tokom uvodnog obraćanja publici.

Žar je zajedno sa još trojicom muzičara izveo „Oksidžen“ na analognim sintisajzerima na kojima je i komponovao album, a za koje je rekao da „predstavljaju za elektronsku muziku, ono što Stradivarijeva violina znači za klasičnu“.

I danas, kako je naglasio, Žar želi da „Oksidženom“ skrene pažnju na opasnost od globalnog zagađenja životne sredine i narušavanja ekološke ravnoteže, pa i čuvena ljudska lobanja Majkla Grejndžera u 3D tehnici čiju su unutrašnjost, obavijenu krvlju i smeštenu u pukotinu Zemljine kugle, koja je i zaštitni znak turneje, prisutni doživeli u svetlu ove ideje.

Beograđani su odlično primili svaku temu i deonicu izvođenja Žarovog „kiseonika“, a muzičar, za kojeg se ni jednog trenutka nije dalo zaključiti da je napunio 60, izveo ceo album „Oksidžen“.

Pored muzike, veliki deo Žarovog performansa čine i svetlosni efekti, koji su u „Areni“ počeli od najminimalnijeg - samo jedne svetleće šipke. Na ekranu su se smenjivala raznobojna svetla koja su obasjavala i binu i izvođače, a deo koncerta pratili su crno-beli prikazi životinjskog i biljnog sveta.

Kako je umetnik napredovao kroz svoj „Oksidžen“, tako su i vizuelni efekti postajali ambiciozniji i zanimljiviji.
U jednom trenutku ogromno ogledalo dupliralo je muzičare na bini i pojačalo utisak bezvremenosti i vaseljenskog prostranstva koji pruža muzika Žan-Mišel Žara. Nekoliko puta tokom koncerta Žar je muzicirao i na duguljastom portabl sintisajzeru uz scenske pokrete kao da svira gitaru.

Žar je publiku oduševio i upotrebom neuobičajenih instrumenata, među kojima je bio jedan emiter radio-talasa koji je, kako je naglasio, nastao dvadesetih godina prošlog veka. Muziciranje na jednoj ovakvoj spravi koja se svira bez dodirivanja (ako se zanemari fizika), zaista deluje kao magija. Žar je u jednom trenutku stao ispred instrumenta koji je ličio na skupštinsku govornicu i počeo da maše rukom po vazduhu, a sprava je odgovarala na svaki njegov pokret kao tokom vođenja ljubavi.

Žarovi stari analogni sintisajzeri izgledali su kao futuristički instrumenti iz nepoznatih kosmičkih dimenzija i stvarali su opčinjujuću muziku, a publika je gromoglasnim aplauzom pozdravila svaki stav.
Na insistiranje gledalaca, Francuz je izašao na dva bisa - ponovio izvodeći najpoznatiji, i najomiljeniji, četvrti „stav“, jednu od najpoznatijih elektronskih tema svih vremena. Više puta, vraćajući se na binu, umetnik se zahvaljivao Beograđanima naizmenično na engleskom i srpskom.

- Laku noć i Viva Belgrade, bile su reči kojima se Žar opraštao sa srpskim poštovaocima i sam aplaudirajući uz obećanje publici u rasprodatoj „Areni“ da će ponovo doći, možda već sledeće godine.
Uz upadljive, ali ne i preterane svetlosne efekte, pod dirigentskom palicom ekscentričnog čarobnjaka Žan-Mišel Žara sat i po vremena prošlo je kao tren.