nedelja 26. oktobar 2008.
RSS
• Putovanja •
Početna > Putovanja > Nevski prospekt - simbol Petrograda

BULEVARIJADA - NAJPOZNATIJE SVETSKE ULICE I BULEVARI

Nevski prospekt - simbol Petrograda

Dok hodate ovom lepom, atraktivnom i zanimljivom ulicom, na pamet dolazi pomisao da su tuda prolazili jedan Dimitrij Šostakovič, Rudolf Nurejev, Mihail Barašnjikov, Galina Uljanova, Ana Pavlova, Vaslav NJižinski, Karl Elijasberg, pa i dva poznata ruska Vladimira - početkom prošlog veka Lenjin, a početkom ovog Putin, rođeni Peterburžanin

Kada je 27. maja 1703. godine, u blizini malenog sela finskih ribara, ruski car Petar Veliki, osnivač Petrograda, položio kamen temeljac tvrđave Svetog Petra i Pavla, prve građevine grada kojeg je nameravao da podigne na delti reke Neve, na provizornom planu je obeležio pravac kojim je želeo da ide put ka Novgorodu i dalje ka Moskvi. Nazvan je Nevski prospekt. Potom je oko 1718. godine, kroz gustu šumu probijen 4,5 kilometara dug put nazvan „Put velike perspektive“. Kojim se išlo u strahu od stalnog vučijeg zavijanja iz obližnjih šipraga. Budući ponos ruske metropole trasirao je Francuz - arhitekta Aleksandar Žan-Baptist le Bond.

Danas je to glavna ulica Sankt Peterburga, bulevar kojeg ukrašavaju neke od najlepših palata grada „belih noći“. Naselje koje je za tri veka promenio tri imena - Petrograd, Lenjingrad i Sankt Peterburg, simbol je istorije Rusije, a Nevski prospekt (Bulevar Neve) je simbol metropole sa oko sedam miliona žitelja.

Počinje i završava na istoj obali Neve, u čijem velikom luku se ugnezdio najstariji deo Sankt Peterburga. Kreće od velelepne i istorijski značajne palate Admiraliteta na obali Neve i vodi do manastira Svetog Aleksandra Nevskog (vojskovođa iz 13. veka), takođe na obali iste reke. Hod avenijom je kao put kroz istoriju ruske carevine. Petrograd je bio njen glavni grad, a Nevski bulevar žila kucavica. Ovo drugo danas je to pogotovo. Bezbroj je automobila i autobusa, trotoari su puni pešaka, izuzetno je mnogo turista koji lutaju između veličanstvenih spomenika vremena moćne carističke ruske imperije. U blizini su glavni gradski Trg palata, sa najvišim na svetu monolitnim spomenikom caru Aleksandru, pobedniku nad Napoleonom, zatim Kazanska crkva sa 96 potpornih stubova ili kao kontrast vladajućem neoklasicizmu, u najboljoj moskovskoj građevinskoj tradiciji podignuta Crkva spasenja. Na mestu je atentata u kojem je ubijen car Aleksandar Drugi, kamen temeljac crkve je postavljen 1883. godine, a izgradnja je trajala četvrt veka.

Nedaleko su Ruski muzej, Nacionalna biblioteka i impresivan spomenik carici Katarini Velikoj, kao i upadljivim bronzanim skulpturama oivičen Ančikov most. Figure su iz 1851. godine. Skoro pola veka su provele zakopane u dvorištu obližnje palate pukovnika Mihaila Ančikova jer su 1941. sklonjene od nadirućih Nemaca, a izvađene 2000. godine. Zanimljiva je sudbina ove palate. Nakon što je pripala carici Jelisaveti, ona ju je poklonila ljubavniku princu Grigoriju Potemkin. Ovaj se proslavio lažnim selima pripremljenim za turneju svoje carice-ljubavnice. Otuda izreka „Potemkinova sela“. Ančikov most preko reke Fontanka je pre vek i po označavao kraj gradskog područja. Danas Nevski prospekt premošćava tri reke, dok je najnoviji most Aleksandra Nevskog (1960), preko Neve, najveći u gradu, dug 900 metara.

Istorijske građevine smenjuju se sa probranim radnjama najfinije robe, ugodnim kafićima, restoranima i mestima za večernji provod i zabavu. Kažu da je roba skupa ali i prvoklasna. Takođe, nekoliko elitnih restorana su na glasu kod Lukulovih i Bahusovih poštovalaca.

Većina zgrada Nevskog bulevara je iz 19. veka, pa je neorenesansni stil dominantan. Međutim, kako je 19. vek u arhitektonskom smislu bujao novim idejama, odraz toga na severu kontinenta je Nevski bulevar. Bar po jednu zgradu ostavio je svaki dominantniji stil gradnje tog veka. Rokoko „zastupa“ palata Beloselski (1848) sa kipom mišićavog Atlanta, koji podupire korintske stubove.

Uticaj „severnjačke“ arhitekture uočljiv je u nekoliko vrsnih primera neoklasičarske gradnje tipične za skandinavske prestonice. Priča se da je Petar Veliki želeo da napravi „severni Pariz“. Ako je to tačno, onda ruski vladar nije uspeo. I dobro je što nije, jer osim razumljive sličnosti sa palatama francuske metropole, Sankt Peterburg je autohton, jedinstven i verovatno neponovljiv. Takav je i Nevski bulevar. Da nije saobraćaja i reklama iz ovog i prošlog veka, bila bi to „avenija kao iz muzeja“. U njoj su samo tri zgrade podignute u 20. veku! Nekadašnju palatu proizvođača šivaćih mašina Singer, zamenio je „Dom Knjige“ ogromna prodavnica knjiga. Tu je i „Literaturnaja“, sa ambijentom Petrograda sa kraja 19, i početka dvadesetog veka., kafana u kojoj je vreme provodio slavni Puškin, pa i doručkovao pred fatalni dvoboj 1837. godine! U blizini skvera Ostrovski i monumentalnog spomenika Katarini Velikoj je zgrada u art-nuvo stilu koju su proslavili najegzotičniji kavijari, voće i povrće. To je i najava kulinarskih vrednosti bulevara Nevski jer su u gotovo svakoj uličici koja se sa njim ukršta, izuzetno ugodni i dobro opremljeni restorani.

Kada je Sankt Peterburg u pitanju, bedekeri obavezno navode palatu Stoganof, koju je italijanski arhitekta Rastreli (projektovao je i slavnu „Zimsku palatu“) izgradio 1760. godine. Baroknu zgradu ipak je proslavio ne baš običan biftek, koji je kreirao kuvar ovog ruskog velmože.

Tu je osnovan prvi ruski džez ansambl (1920), tu su počele prve ruske rok grupe Argonauti, Kočevniki (1968), bulevarom Nevski prolaze članovi rok grupe Alisa, tu je u brojnim teatrima ispisivana istorija ruskog glumišta. Dok hodate ovom lepom, atraktivnom i zanimljivom ulicom, u pamet dolazi pomisao da su tuda prolazili jedan Dimitrij Šostakovič, Rudolf Nurejev, Mihail Barašnikov, Galina Ulanova, Ana Pavlova, Vaslav NJižinski, Karl Eliasberg, pa i dva poznata ruska Vladimira - početkom prošlog veka Lenjin, a početkom ovog Putin, rođeni Peterburžanin.