nedelja 19. oktobar 2008.
RSS
• Putovanja •
Početna > Putovanja > Jesen u Rimu

Gradovi Evrope - REPORTER GLASA U PRESTONICI ITALIJE OBIŠAO ZNAMENITOSTI VEČNOG GRADA

Jesen u Rimu

Poslednja nedelja septembra u Rimu je posvećena turizmu, kada milioni posetilaca besplatno mogu da obiđu Koloseum, Vatikan i druge znamenitosti grada

Da svi putevi vode u Rim i ove jeseni potvrđuje veliki broj turista koji iz celog sveta dolaze u obilazak Večnog grada. Na prijatnoj temperaturi od 25 stepeni Celzijusa turisti iz Amerike, Francuske, Nemačke mogu se videti u Vatikanu, Koloseumu ili na Španskim stepenicama kako sede i uživaju u prijatnom jesenjem suncu. Poslednja nedelja septembra u Rimu je, inače, posvećena danima turizma i ulaznice za ulazak u sve znamenitosti grada su besplatne.

Obilasci Rima obično se započinju posetom bazilike Svetog Petra u okovima. LJubazni turistički vodiči ispričaće zanimljivu priču o bazilici koja je izgrađena darežljivošću Eudoksije, žene cara Valentijana III. NJena majka je poslala lance, poklon jerusalimskog biskupa koje su služili Herodu, da njima okuje svetog Petra.

I danas se u unutrašnjosti bazilke u bronzanom sanduku čuvaju okovi sveti Petra. Poklonici umetnosti Baziliku najčešće posećuju zbog čuvenog Mikelanđelovog dela, Mojsijeve statue na grobnici pape Julija II.

Na Trgu svetog Jovana u Lateranu nalaze se svete stepenice kojima se Isus popeo do Pontija Pilata. Kasnije ih je u Rim donela carica Jelena i dvadeset i osam stepenika mogu se preći samo na kolenima, a na vrhu je privatna papina kapela iz stare Patrijaršije nazvana “Svetinja nad svetinjama”.

Samu crkvu Svetog Jovana u Lateranu izgradio je car Konstantin 314. godine. U početku je bila posvećena svetom Spasitelju, a kako se u njoj čuva glava svetog Jovana, bazilika je posvećena i Jovanu Krstitelju.

Vernici u Rimu ne propuštaju priliku da posete i baziliku Svetog Pavla podignutu na mestu gde je sahranjen “apostol naroda”. Car Konstantin je prvi naredio da se podigne bazilika iznad groba svetog Pavla.

Čitav jedan dan trebalo bi izdvojiti za obilazak Vatikana, njegove muzeje i vrtove. Linija belih mramornih ploča ispred Trga svetog Petra označava granični prelaz između dve države - Italije i Vatikana. Najmanja država na svetu, veličine samo 497.000 metara kvadratnih ima vlastitu železničku stanicu, poštu, radio-stanicu, štampariju, električnu centralu i novčanu jedinicu. Često se može čuti da je to najmanja država s najvećom crkvom na svetu. Trg svetog Petra koje ocrtavaju kolonade u obliku nespojene elipse, simbolizuju otvorene ruke koje prihvataju sve koji žele slediti Hrista. U tome ga ohrabruju statue svetaca, njih 140 postavljene na stubovima. Sa trga se pruža najlepši pogled na najveći hrišćanski hram vaziliku Svetog Petra, koja je podignuta iznad njegovog groba kao veličanstveni nadgrobni spomenik. U samoj bazilici nalazi se poznato umetničko delo Mikelanđelova “Pijeta”, a posebno je atraktivna i bronzana statua svetog Petra, čiji je palac desne noge izlizan od dodira i poljubaca hodočasnika, ali i onih koji uz dodir zažele poneku želju u nadi da će im je svetac ispuniti.

TRI NOVČIĆA ZA SREĆU

Gotovo da nema turiste koji u Rimu ne posete čuvenu fontanu “Di Trevi” poznatu po legendi da će svaki stranac koji se napije vode sa ovog mesta ili baci novčić u fontani sigurno ponovo vratiti u Rim. Fontana je izgrađena kao deo velike palate ukrašene statuama i niskim reljefima položenim na velike stene koje izranjaju iz vode. Vodeni mlazovi, šuštanje vode oživljava veličanstvenu scenografiju i izazivaju istinsko divljenje posetilaca. Kako svaki turista obavezno baci po tri novčića, jednom godišnje kada fontanu Di Trevi isuše iz nje izvuku preko milion evra, koji se dalje ulažu u obnovu starih fasada u Rimu.

USTA ISTINE

Tokom čitavog dana smenjuje se veliki broj turista ispred crkve Svete Marije u Kozmedinu, a razlog velike posete ovom mestu su čuvena Usta istine. Samo najhrabriji se usuđuju da stave ruku u usta boga Tritona. Stari Rimljani su, naime, verovali da će onima koji ne govore istinu glava ovog morskog božanstva odgristi ruku, a prema predanju, na ovaj način su Rimljanke ispitivale vernost svojih muževa. I danas žene uglavnom odlaze sa svojim muževima da provere hoće li proći ispit vernosti.

U okviru vatikanskih palata, nalaze se brojne dvorane, muzeji, galerije, biblioteke, kapele, hodnici bogati brojnim umetničkim delima. Razgledavanje Vatikanskog muzeja bi moglo oduzeti dva do tri dana. Preporučuje se obilazak Rafaelove sobe (Stanze di Raffaello), Etrurski muzej (Etruscan Museum) i Pio - Klementino muzej, koji ima najveći broj klasičnih kipova.
Samo pogled na Mikelanđelovu verziju “Stvaranja sveta” dovoljan je razlog da strpljivo pričekate u dugim redovima brojnih turista koji svakodnevno posećuju Sikstinsku kapelu.

Koloseum ili Flavijev amfiteatar najpoznatija je arena na svetu i zaslužuje posebnu pažnju turista. Ovalnog oblika i veličanstvenih dimenzija, Koloseum je mogao da primi između 70.000 i 80.000 posetilaca. Imao je četiri sprata i to tri sa arkadama. Obično je bio nepokriven, ali su ga u kišnim danima pokrivali velikim jedrima i zadatak je bio poveren mornarima. Bilo je to mesto gde su se odvijale čuvene borba gladijatora, dok su brojne zveri uvećavale strahovitost tih priredbi. Kažu daje 9.000 zveri ubijeno za stodnevnu svetkovinu kada je otvoren amfiteatar. Arenu bi često punili i vodom kako bi se vodile pomorske bitke. Slavni Koloseum neslavno je skončao u zemljotresu oko 400. godine naše ere. Kažu da je bio obložen pločama od belog mramora koje su mnogi graditelji, kao i samo njegovo kamenje, tokom vremena s njega odnosili koristeći ih za gradnju rimskih palata.

Na izlazu iz Koloseuma turiste dočekuju animatori u odeći rimskih vojnika, careva ili u gladijatora. Može se i fotografisati sa njima, a cena, prava sitnica, “svega” 20 evra.
Ukoliko turistima preostane vremena, preporučuje se i obilazak Palatina, brežuljka na kome je, prema predanju, nastao Rim, Carskog foruma ili poznatih rimskih katakombi. Čini se kao da znamenitim mesta Rima jednostavno nema kraja.