Kolege se, rekla je Maja Radović u Beogradskoj hronici, međusobno čuju i razmenjuju iskustva za koja ljudi ne veruju da se dešavaju i da su deca spremna na takve stvari.
"Od bezazlenih stvari, pretnji da će doći njihovi mama i tata u školu, do pretnji fizičkim nasiljem, anonimnih pretnji da će, ovo sad je malo uznemirujuće ali navešću, silovati ili ubiti njihovu decu, sa navedenim adresama gde će se to sve dogoditi, do toga da prete da će se obračunati sa nastavnicima, do toga da znaju šta znači slučajno, šta namerno nekog povrediti i da prosto poznaju procedure i znaju kako da pređu preko tih procedura, do još nekih strašnijih situacija u koje nastavnici svakodnevno dolaze, koje prijavljuju, ali koje se prosto ne regulišu, odnosno istrage predugo traju, previše se vremena troši na same procedure", upozorava Radović.
"Od prošle godine, nasilje u velikom porastu"
Posebno je istakla da je od prošle godine i nemilih događaja broj slučajeva nasilja, i učenika međusobno i prema nastavnicima, u velikom porastu.
"Škole beleže duplo veći broj i disciplinskih postupaka, timovi se sastaju i po dva-tri puta sedmično. Prosto ne mogu da se nađu termini za sve te disciplinske postupke, jer negde je otišla pogrešna poruka da mogu da rade prosto šta požele i da za to neće dobiti neke konkretne sankcije", navodi Radović.
"Olako obećana brzina, suštinski se ništa bitno nije promenilo"
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija je, upitan šta se promenilo u školama posle ubistava u Ribnikaru, ocenio da smo posle tog tragičnog događaja imali olako obećanu brzinu u rešavanju svih tih problema, ali da se "začarani krug nasilja" ne može rešiti ni brzo, ni lako.
"Sama procedura rada tog tima za borbu protiv nasilja možda je još više zakomplikovana, pa je uveden neki podtim, da ga tako nazovemo. S druge strane, tada su postojale najave da će se povećati broj psihologa koji će raditi sa učenicima, možda i sa nastavnicima kojima je potrebna podrška. Međutim, ni to se nije desilo. Tako da se suštinski ništa bitno nije promenilo“, navodi Markov.
Potreban društveni ugovor – s jedne strane nastavnici i roditelji, s druge vlast
Potrebno je, smatra, nešto što se može nazvati društvenim ugovorom.
"S jedne strane da budu nastavnici, pa i roditelji. S druge strane, oni koji su u poziciji da odlučuju. Dakle, to je vlast", dodaje Markov.
Glas javnosti T02S