SRBIJA NASTAVLJA DIPLOMATSKU BORBU: Rezolucija o Srebrenici mogla bi ove nedelje da se nađe u Ujedinjenim nacijama
Autor: Glas javnosti
Posle dva odlaganja, rezolucija o Srebrenici mogla bi ove nedelje da se nađe u Ujedinjenim nacijama.
Do izjašnjavanja delegata, Beograd nastavlja diplomatsku borbu, kaže predsednik Aleksandar Vučić i najavljuje odlazak u Njujork. I pre glasanja, pojedine zemlje iznele su stav, a među onima koje su najviše uzburkale javnost, jeste odluka Crne Gore da podrži Rezoluciju.
Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija su susedne zemlje koje su kosponzori rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici. Među njima nije i Crna Gora. Ipak, prethodnih dana jasan stav stiže iz kabineta tamošnjeg premijera. Glasaće "za".
Idu i korak dalje. Vlada u Podgorici je na elektronskoj sednici usvojila dva amandmana na tekst rezolucije. Iz Vlade Crne Gore saopšteno je da treba zauzeti pomiriteljski i prijateljski stav, tako što bi se dopunom teksta predloga rezolucije otklonile sve sumnjeu mogućnosti njene navodne zloupotrebe.
"Preporučljivo je da tekst predloga rezolucije sadrži dve adekvatno definisane i pozicionirane amandmanske formulacije, kojima će se nedvosmisleno potvrditi da je krivica za zločin genocida individualna, te da ne može biti pripisana nijednom narodu, etničkoj ili verskoj grupi. Uputno je ukazati i na neophodnost očuvanja odredaba opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH", navodi se u saopštenju.
(Foto: Jutjub)
Veliki broj sahranjenih u Srebrenici donesen iz drugih gradova i sela
Demokratska narodna partija obavestila je javnost da je njen predsednik Milan Knežević dobio pisanu izjavu od gospodina Karla Bozole, visokog predstavnika UN-a za vreme građanskog rata u Bosni i Hercegovini.
U njoj gospodin Karlo Bozola pod zakletvom otkriva nove činjenice i detalje koje se odnose na dešavanja u Srebrenici 1995. godine. Primerak ove izjave, predsednik DNP – a je uputio premijeru Vlade Milojku Spajiću, predsedniku države Jakovu Milatoviću, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.
"U Srebrenici je po šumama stradalo oko 1100 civila Muslimana, jer su bili naoružani, i odgovarali su na napade, ali je bilo i onih koji su kao nenaoružani takođe stradali, njih još oko 250 oko Srebrenice za tri godine, a vojnika Muslimana oko 2500 do 2800 do kraja rata. Svi ostali sahranjeni", doneseni su iz drugih gradova i sela - navodi on u svom saopštenju.
Pritisak na Spajića da odustane
Ne jenjavaju reakcije. Nakon najave da će Crna Gora podržati rezoluciju, srpske stranke traže rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.
Predsednik Skupštine i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić ima jasnu poruku. Vrše pritisak na Milojka Spajića da Vlada odustane od najavljene odluke.
Zapadni podrepaš Milojko Spajić (Foto: Jutjub)
"Nismo mi vezani za bilo kakve fotelje, nismo mi vezani za bilo što, iako se vode različite prljave kampanje i od onih za koje se najmanje to moglo očekivati. Uradićemo sve što je u našoj moći, zajedno sa našom crkvom, zajedno sa našom braćom, ujedinjeni kao srpski političari i srpski narod da zaustavimo ovog premijera u jednoj lošoj i opasnoj nameri, ali samo nećemo dozvoliti, kažem, to je ona crvena linija, da onaj ko nas je tlačio, onaj ko nas je ponižavao, onaj ko je želio da ne živimo u Crnoj Gori, da preuzme tu državu", poručuje Mandić.
I poslednja dešavanja u susednoj Crnoj Gori, ocenjuju analitičari, oslikavaju unutrašnju političku situaciju.
Banjaluka: Rezolucija donosi podelu
Banjaluka je jasna – rezolucija donosi podelu.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske kaže da je rezolucija politički dokument, iako stalno govore o individualnoj krivici.
- Generalna skupština je političko telo i ona može samo da donese političku odluku - ukazuje Dodik.
Rezolucije GS UN nisu obavezujuće, ali imaju političku težinu.
Glas javnosti/V02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
