ponedeljak 4. avgust 2008.
RSS
• Politika •
Početna > Politika > Milion i dvesta hiljada evra otišlo na nerad poslanika

Glas istražuje - Koliko su poreske obveznike koštali predstavnici u parlamentu za celih 15 dana rada, pre odlaska na predug odmor

Milion i dvesta hiljada evra otišlo na nerad poslanika

Od tačno 144.797.906,64 dinara, koliki su rashodi parlamenta od verifikovanja mandata 11. juna do prekida zasedanja 21. jula, 87.463.479,04 dinara ide „na dušu“ poslanika, a 57.334.427,60 za finansiranje stručnih službi parlamenta

BEOGRAD - Za pola meseca, koliko su efektivno radili srpski poslanici - od 11. juna, kada su verifikovani mandati novog saziva, do 21. jula, od kada su na odmoru najmanje do 2. septembra, Skupština Srbije koštala je poreske obveznike bezmalo sto pedeset miliona dinara. Tih tačno 144.797.906,64 dinara, koliki su ukupno rashodi parlamenta u navedenom periodu, prema podacima koje je Glas dobio u Skupštini, maltene su „teški“ milion i devet stotina hiljada evra.

A naši „vredni“ poslanici za to vreme glasali su jedino za dva zakona, neophodna da 128 predstavnika naroda sebe ustoliči na vlasti. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, čijom važnošću sadašnja vlast mesecima ispira usta, energetski sporazum sa Rusijom, o kome i radikali i narodnjaci trube danima i danima, kreditni aranžmani za pokretanje delova srpske ekonomije, čitaj i nova radna mesta, i šta ne sve još - leže u fiokama. Sve to je još samo mrtvo slovo na papiru. Danas je pola poslanika po belom svetu, ispod palme, na obali mora, za one silne pare koje „zaradiše“ u jalovoj Skupštini.

Gorepomenute novce predstavnici naroda i stručne službe koje ih opslužuju podelili su se na sledeći način: 87.463.479,04 dinara od poreskih obveznika ide na „dušu“ poslanika, a 57.334.427,60 za finansiranje ovih drugih.

Kao što je odavno poznato, poslanici mesečno imaju zagarantovanih 75.886,40 dinara plate, na koju dodaju paušal od 30.000 dinara. Na sve to idu nadoknade za rad u odborima, i druge funkcije u parlamentu, putovanja, kao i dnevnice od 2.095 dinara. Doduše, ovo poslednje u zaista retkim danima kada Skupština zaseda. A to je bilo 11. juna, kada su verifikovani mandati novog saziva. Potom su sedeli 24, 25, 26. i 27. juna u zdanju u Ulici kralja Milana, dok nisu Slavicu Đukić-Dejanović izabrali za prvu među jednakima. Potom su se sastali 30. juna da vlast izabere, između ostalih, i sekretara parlamenta Veljka Odalovića. Potom slede četiri dana (1, 2, 3. i 4. jul) prepucavanja vlasti i opozicije radi usvajanja zakona o vladi i ministarstvima bez kojih ne bi ni bilo kabineta Mirka Cvetkovića. Konačno, i vlada je došla na red na Ivanjdan, 7. jula, kada su radikali pričom „od Kulina bana „ naterali zamenika premijera i ministra policije Ivicu Dačića da zbog čekanja na polaganje zakletve okasni na Palmino veselje u rodnom mu Končarevu i Sekinu muziku. Potom slede tri potpuno jalova dana, 16. 17. i 18. jul, kada su naši poslanici „zvrjali“ po skupštinskom restoranu i prestoničkim kafićima. I na kraju, taj 21. jul - dan kada je uhapšen Radovan Karadžić, a kada je Slavica prekinula zasedanje na dve nedelje „zbog opstrukcije opozicije“. Te dve nedelje se, nekako, otegoše do septembra.

A prosečan srpski radnik morao je da rinta ceo mesec da bi u junu zaradio nešto više od 32.000 dinara. Za to vreme, samo na plate poslanika iz džepa poreskih obveznika otišlo je više od 40 miliona dinara, iliti skoro onih 1.340 prosečnih plata u Srbiji. I tako, za tih tačno 15 radnih dana poslanika, koji nijednog krštenog zakona nisu usvojili, osim ona dva njima životno važna, prosečan srpski radnik trebalo bi da dirindži 111 godina. A to se ne da ni za dva ljudska života.

Plate su, inače, samo deo od onoga što su budžet Srbije koštali poslanici koji zajedničkog jezika ne mogu naći, osim kada treba da se dogovaraju da sebi produže (ne) zasluženi odmor.

KOLIKO KOŠTAJU STRUJA, KOMUNALIJE, INFORMISANJE...

Na stavku „energetske usluge“ iz budžeta je za parlament otišlo više od četiri miliona dinara, za komunalne dva miliona, koliko i za „usluge komunikacija“. Zaposleni u parlamentu koštali su tu instituciju 40.000 dinara na ime njihovog usavršavanja i obrazovanja, a 1.177.022,66 dinara koštale su usluge informisanja. Za reprezentaciju je plaćeno milion i trista hiljada dinara, dok su popravke i održavanje zgrade „teški“ dva miliona i četiristo hiljada u domaćoj valuti, plus 182.000 za održavanje opreme. Pola miliončeta koštalo je održavanje higijene u zdanjima u Kralja Milana i Bulevaru kralja Aleksandra...

DOPRINOSI, PORODILJSKO...

O milionima dinara je reč i kada se pominju svi mogući doprinosi. Tako su više od četiri miliona doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje poslanika, na šta ide još nešto više od tri miliona za stručne službe, dok su ukupni doprinosi za zdravstveno osiguranje premašili četiri miliona. A tu su još, u odnosu na gorepomenute stavke, i sitni doprinosi za nezaposlene od pola miliona dinara, 269.000 za porodiljsko bolovanje dama iz stručnih službi...

Nešto manje od 88 miliona dinara iznose svi rashodi za 250 zastupnika naroda u parlamentu od 11. juna do 21. jula. Posle plata, koje su, naravno, tu najveća stavka, službena putovanja pojela su najviše para - 22.447.773,67 dinara ili skoro trista hiljada evra. Putovali su naši poslanici po vasceloj Srbiji za tih jedva više od mesec dana - za celih dvadeset miliona dinara. Istina - ovoga puta nisu stigli da „špartaju“ planetom Zemljom kako su to ranije umeli, pa je svega nepuna dva miliona dinara završilo po aerodromima i hotelima sveta. Sledeća stavka su vrlo primamljivi poslanički paušali - „tričavih“ 17 miliona. A srpski poslanici i svetu su poznati po tome što (ne) birače debelo opterećuju i svojim automobilima. Naravno, zarad obavljanja zakonodavne aktivnosti. I tako su za dolaske na, uglavnom, jalove rasprave u najvišem zakonodavnom telu, u rezervoarima sagoreli skoro dvanaest miliona dinara. „Sića“ - svega 150 hiljada u evropskoj valuti. A za parkiranje istih kola po prestonici otišlo je 109.000 dinara.
Ali, za tih radnih dana u kojima su se „pretrgli“ od posla, izabrani predstavnici naroda sa skupštinske blagajne podigli su više od osam miliona dinara samo za dnevnice. Za „kaznu“ su verovatno i po koji kilogram dobili, pošto su od dosade tih dana samo u skupštinskom restoranu „visili“. A tamo kafa četiri dinara, sok desetak, dobro jelo sto i kusur, kolač i po 40 dinara...

Bar na recepcijama prestoničkih hotela nisu stigli da ostave milione - svega nešto više od trista hiljada dinara.
Deset miliona manje iz budžeta je plaćen rad stručnih službi Skupštine, u odnosu na primanja poslanika, pa su njihove plate olakšale državne jasle za trideset miliona dinara. Takođe, usluge parlamentu po ugovoru od 11. juna do 21. jula koštale su četiri i po miliona dinara. Za službena putešestvija službenika Skupštine, što po zemlji, što „preko grane“, otišlo je svega dva i po miliona dinara.
A iam tu i svakojakih tehničkih pomagala, svega i svačega samo da se predstavnicima naroda rad olakša. Al’, džaba! Obilaze poslanici oko Skupštine „ko kiša oko Kragujevca“...

Komentari

To je strasno. Mi obicni smrtnici to osecamo na svojim ledjima. Al sta nam vrede brojke, kad na to niko nece reagovati, mislim na ove kontrole i revizije iz vrha, ciji bi to posao i bio. A nasa ministarka razmislja o diferenciranom povecanju penzija, kako bi se ublazila razlika medju iznosima penzija. Pa zasto niko ne posmatra tu razliku i medju zaposlenima. Jednom recju, uzas. Dolazi mi da pobegnem iz zemlje i zaboravim i izbrisem svoje poreklo.

A kada su gospoda i gospodje zakazivali sednicu preko SMS-a, kada su sklepavali vladu da bude u rekordno kratkom vremenu, kada su krsili poslovnik da bi "zurili u EU", i zurili posto "Srbija ne moze da ceka", izgleda da Srbija moze da ceka, i ne samo ovu godinu, i sledece ce da ceka...i cekace dok ne skloni lazove i izdajnike srpskih interesa, a zbog malo para..

Sada nista nije vise hitno, sada kada treba raditi, vreme je za mesec i po pauze, da se smisli kako priznati Kosovo, makar preko Euleksa :)

ŠIŠAJ OVCE DOK NE POCRKAJU!

Sta reci? No coment!

Sistem je kriv, u srpskoj politici vlada negativna selekcija. Licno jos iz detinjstva poznajem vise poslanika, i mogu bez rezerve reci da su svi do jednog bitange i lezilebovici. U skoli su svi bili medju najgorim djacima, ti izabrani predstavnici naroda. Kakav obraz i kakvi rezultati se uopste mogu ocekivati od takvih ljudi. Ne postoji osecaj duznosti prema birackom telu, cak je i lojalnost stranci bazirana na licnom interesu, a ne na ideoloskim uverenjima. Poenta politicke karijere u Srbiji je obrati sto vise kajmaka, i nema veze sa sprovodjenjem opste-korisnih promena. Doduse, imali su sadasnji poslanici dobre instruktore, ni prethodna postava nije bila nista bolja. O Milosevicevoj i Titovoj i da ne govorimo.

Pa nisam bio ni svestan koliko smo mi bogata drzava kad se tako razbacujemo :)