NOVINARSKA UDRUŽENJA PODRŽALA ZAHTEV SPS ZA PROMENU ZAKONA O INFORMISANJU
Neophodan je novi zakon
U UNS smatraju da polako raste uverenje da zakon postaje teret za vlast koja pretenduje da se pokaže kao demokratska i proevropska, dok iz NUNS poručuju da je potrebna je izmena kompletne zakonske regulative vezane za medije
BEOGRAD - Stručna javnost, uključujući i dva reprezentativna novinarska udruženja, pridružuje se zahtevu SPS, čiji su se funkcioneri Ivica Dačić, Slavica Đukić-Dejanović i Dušan Bajatović založili za promenu Zakona o informisanju.
Doktor Miroljub Radojković, profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka, kaže da ograđivanje političkih činilaca od izmena zakona koji su doneli pokazuje da je to učinjeno brzopleto i na način koji nije u duhu evropskih standarda.
Momirova: Zanima nas samo primena
Pomoćnik ministra kulture Nadica Momirov kaže za Glas javnosti da je za njih priča završena usvajanjem zakona.
- Vlada je dala predlog zakona, Skupština ga je usvojila, i dalje se bavimo samo njegovom primenom - ističe Momirov. Na pitanje o kakvoj je primeni reč kad zakon mnogi mediji krše, ona priznaje da još uvek niko nije procesuiran.
- Informisanje koje imamo danas je po tom zakonu. Posao Ministarstva je da prati njegovu primenu što se tiče kvaliteta informisanja - navodi Momirova.
- Time je pokvarena prva verzija zakona, koja je bila jako dobra. Nije bio problem u zakonu, već u pravosuđu koje treba da ga primenjuje - ističe Radojković i dodaje da postoje dve mogućnosti - ili dopisivati Zakon amandmanima, ili sesti i temeljno napisati novi zakon.
- Prvobitni zakon je bio sasvim korektan i zato bi najbolje bilo novim izmenama ukinuti sporne odredbe. Ako izmene već postoje, bolje je da se ne primenjuju nego da se razilazimo sa Evropom i da se greške produbljuju - upozorava profesor Radojković.
Predsednica UNS LJiljana Smajlović kaže da je prijatno iznenađena izjavama predstavnika stranaka u vlasti da zakon treba menjati.
- Na sastanku sa Oebsom u subotu, na kome su učestvovale i sudije, zaključeno je da se najnovije izmene Zakona o informisanju ne sprovode. Jasno je da o tome postoji politički dogovor. Ali, iako se ne primenjuje, zakon nanosi štetu svakog dana svog postojanja. Proizveo je autocenzuru i strah kod novinara. Ne morate da udarite batinom, dovoljno je da je držite u ruci i pretite njome - opominje Smajlovićeva, koja nameru vlasti da donosi zakon koji se ne sprovodi ocenjuje kao potpuno licemerje i cinizam.
- Nisu oni glupi, znaju da tim zakonom nisu zabeležili poen u Briselu. Polako raste uverenje da zakon postaje teret za vlast koja pretenduje da se pokaže kao demokratska i proevropska. Uverena sam da će Ustavni sud srušiti te izmene, ali ne treba čekati tu odluku. Naša struka odmah treba da zajedno s pravnim ekspertima počne pripremu potpuno novog zakona, koji neće sadržati tako sporne odredbe - naglašava predsednica UNS.
Nadežda Gaće, predsednica NUNS, uverena je da je bolje iznova pisati zakon o informisanju i druge zakone povezane s njim nego ih „krpiti i prepravljati“.
- Imamo situaciju da je jedan zakon vezan za medijsku sferu u suprotnosti s drugim zakonima. Reč je o zakonima o informisanju, o republičkoj radiodifuznoj agenciji, o medijskoj koncentraciji, o glavnom gradu, o privatizaciji, o radu... Potrebna je izmena kompletne zakonske regulative. Zakon o informisanju je pred Ustavnim sudom i neke odredbe će verovatno pasti, ali USS nam je rekao da se ne bavi harmonizacijom zakona. Zato nam je potreban jedan krovni zakon o medijima - ističe Gaće. Ona je ubeđena da će pred USS pasti odredba o gašenju redakcije u slučaju da novine nisu upisane u registar.
- Može da postoji novčana kazna, ali gašenje je preterano. Potrebna je izmena kompletne medijske regulative, za šta je već formirana radna grupa. Novi zakon o informisanju treba da bude moderniji i transparentniji - zaključuje Gaće.
