nedelja 28. decembar 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Bez dlake na jeziku

KO JE ČOVEK - ZDRAVKO PONOŠ, NAČELNIK GENERALŠTABA VOJSKE SRBIJE

Bez dlake na jeziku

POČETAK: Rođen je 3. novembra 1962. godinu u selu Golubići nedaleko od Knina. „Kada ste dete sa sela, jedino što vam je na pameti jeste da zbrišete odatle“, govorio je.
OBRAZOVANJE: Posle završetka osmoletke, kako se to na selu podrazumeva, mladi Zdravko je nameravao da završi školu posle koje će se odmah zaposliti, pa je upisao Srednju tehničku „Nikola Tesla“, ali je konkurisao i za Srednju tehničku školu kopnene vojske u Zagrebu. Pošto je bio primljen na obe, odlučio se za vojni poziv, jer, kako kaže, u to vreme vojska „mu je bila nešto novo i nepoznato“. Iako mu je svakodnevno oblačenje vojničke uniforme od 14 godine, kada su mu farmerke bile draže, teško padalo, mladi Ponoš se brzo privikao i u srednjoj školi bio među najboljim đacima. Mada je razmišljao da li da po završetku srednje škole počne da radi kao podoficir i počne da zarađuje, ipak je odlučio da nastavi dalje školovanje na Vojnoj akademiji. Upisuje Vojnotehničku akademiju Kopnene vojske u Zagrebu. Priznaje da je oduvek bio pomalo svojeglav, isterujući pravdu ponekad je dolazio u sukob sa starešinama. Izjavljivao je: „Zbog dvostrukih standarda imao sam ponekad sukobe sa svojim komandirima. To su bila zanimljiva iskustva: kad povedete neku grupu u isterivanje pravde, vidite ko ostane uz vas kad postane gusto, a ko ne“. Kao svršeni diplomac ujedno je nastavio svoje usavršavanje, uz rad u trupi. Magistarske studije završio je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Znanje iz redovnih škola nije ga zadovoljavalo, pa je završio pregršt vojnih kurseva. Na Kraljevskom koledžu u Londonu pohađao je odbrambene studije u oblasti komandovanja. Ujedno sa unapređenjem komandnih sposobnosti učio je i jezike, pa je tako svoj engleski doveo do savršenstva. U Jorku (Engleska) na Koledžu Lidsa položio je test sa NATO oznakom STANAG 6001... zatim u Nemačkoj kurs za više izvršioce u centru „Džordž Maršal“.
KARIJERA: Kao jedan od najboljih pitomaca, u Zagrebu mu je ponuđeno mesto asistenta na akademiji koje je odbio, i opredelio se za beogradski Vojnotehnički institut, a tu su primani samo najbolji. Međutim, kada je došla promocija najmlađih oficira, Ponošu je rečeno da će službovati u Generalštabu u Upravi za elektronsko izviđanje i ometanje. Po dolasku u prestonicu, rekli su mu da ima voz za Užice u dvadeset do četiri. Naime, bataljon za elektronsko ometanje, direktno potčinjen Generalštabu, bio je stacioniran u Užicu, a to je bilo prvo radno mesto mladog poručnika Ponoša. Posle Užica, prelazi 1988. godine u Beograd, u Odeljenje za razvoj i opremanje Uprave za elektronsko izviđanje. Tu je proveo gotovo petnaest godina, da bi prešao u Upravu za međunarodnu vojnu saradnju. Posle školovanja u Londonu, postao je načelnik ove uprave, a sa tog mesta je imenovan za zamenika načelnika Generalštaba. Po raspadu Državne zajednice Srbije i Crne Gore, postavljen je prvo za zastupnika načelnika Generalštaba, da bi zatim postao i načelnik. Jedan je od najmlađih načelnika Generalštaba u poslednjih nekoliko decenija.
NAJTEŽI DANI: Kao rođeni Kninjanin, teško je podneo prokletu 1995. godinu kada je za vreme hrvatske vojne akcije „Oluja“ sva porodica izbegla.
PONOSAN JE: Pre nekoliko godina na godišnjici svoje klase susreo se sa kolegama iz Makedonije, dok su kolege iz BiH i Hrvatske zvale, ali nisu mogli da dođu. „Konstatovali smo da niko iz naše generacije nije optužen za ratne zločine. To je bila lepa vest i na neki način satisfakcija“.
O VOJNIČKOM ŽIVOTU: „Život u internatu nauči čoveka toleranciji. Živite sa različitim ljudima, spavate i jedete sa njima, idete na logorovanja, i onda morate da naučite da ih prihvatite onakvima kakvi jesu i da se na jedan zdrav način takmičite s njima. Vojna profesija, pogotovo kada joj tako rano pristupite, veoma određuje i privatni život. A ja sam evo već dve trećine života u uniformi“.
ZAMERALI SU MU: Ono što su mu mnogi zamerali je njegova prevelika bliskost za Demokratskom strankom i Borisom Tadićem, kao i to da je čovek Zapada.
ZANIMLJIVOSTI: Za suprugu Zdenku kaže da mu je „korekcioni faktor“, pošto ga smiruje kada je previše energičan, a tera na aktivnost kada je pasivan. Kao pitomac Vojne akademije zavoleo je izlaske u kultne zagrebačke klubove tog vremena, „Kulušić“, SKUC, KSET. Voli film i fudbal, a redovan je učesnik utakmica na Zlatiboru između mršavih i debelih. Osim engleskog, tečno govori i ruski jezik.