nedelja 27. decembar 2009.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Nepokolebljivi Lala

BALINT PASTOR - ŠEF POSLANIČKOG KLUBA MANJINA I POSLANIK SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA

Nepokolebljivi Lala

POČETAK: Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici, gde i danas živi. Majka mu je profesor mađarske književnosti, a otac bivši savezni poslanik i pokrajinski sekretar za privatizaciju.

GOSPODIN STUDENT: Osnovnu školu završio je u rodnom gradu. Pred upisivanje fakulteta, dvoumio se između istorije i prava, ali je ipak izabrao ovo drugo jer je, prema njegovim rečima, „praktičnije, pruža široko opšte obrazovanje i možete da radite gde hoćete“. Pravni fakultet je upisao u Beogradu, jer je oduvek znao da nikada neće otići iz zemlje. Prema sopstvenom priznanju, tokom studija se osećao kao „gospodin student“. Živeo je komforno, jer mu je Reformistička crkva, iako nije njen vernik, ustupila na korišćenje stan u Skadarliji, što mu je omogućilo da 2002. godine diplomira maltene u roku.

KARIJERA: Prvi novac je zaradio kada je, čim je diplomirao, sa drugom osnovao firmu za konsalting „Panon invest konzorcijum“, jer smatra da svaki čovek treba da bude „sam svoj poslodavac“. U njemu je prvo radio kao pravni savetnik, zatim tri godine kao direktor... Otkad je izabran za poslanika, firmu vodi njegov školski drug.

POLITIKA: Kako je jednom prilikom izjavio, za njegovu političku karijeru prelomni periodi su bili studentski protest 1996/97. godine i 2000. godina. Kao student je bio aktivan u otporu režimu i, iako nije formalno bio član Saveza vojvođanskih Mađara, oni su ga angažovali da ih predstavlja u Centralnom izbornom štabu DOS-a. NJegovo zaduženje je bilo da predizborni i izborni materijali budu štampani na mađarskom jeziku i da se dobro distribuiraju. Posle valjano obavljenog posla odlučio je da, u septembru 2000. godine, postane član SVM. Član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine je od jeseni 2002. godine, a na mestu predsednika Izvršnog odbora ovog saveta proveo je sedam godina.

PARLAMENT: U poslaničku klupu prvi put je seo 14. februara 2007. godine, a juna 2008. godine „načeo“ je i drugi mandat. Parlament smatra mestom u kom treba da se neguje kultura dijaloga, ako poslanici žele da ih građani poštuju. Nepokolebljiv je u odbrani političkih stavova, ali i staložen i strpljiv. Pored poslaničke funkcije, on je i predsednik Poslaničke grupe manjina, član Odbora za inostrane poslove i Zakonodavnog odbora Narodne skupštine. Zahvaljujući Pastorovoj inicijativi, poslanici nacionalnih zajednica u Srbiji su dobili mogućnost da se javnosti obraćaju na svom maternjem jeziku, a na poslaničkoj legitimaciji ime mu je ispisano i na srpskom i na mađarskom.

IŠTVANOV MALI: Na govorkanja da mu je otac Ištvan, predsednik SVM, pomogao u građenju političke karijere kaže da ne vidi ništa loše u tome što se u jednoj porodici više njih bavi politikom. Smatra da mu ta okolnost čak i odmaže, jer je otac stroži prema njemu, nego prema drugim poslanicima. Ozbiljno shvata poslanički posao, svakog jutra ustaje pre šest i iz Subotice putuje u Beograd, a u kolima čita materijale i priprema se za sednice.

PORODICA: Oženjen je Kristinom Abraham, s kojom ima sina. Žive u Subotici, kao podstanari. Priznaje da zbog obaveza nema mnogo vremena za hobi, ali voli da čita knjige, surfuje internetom, a muziku sluša dok u svom „fijat puntu“ vozi nod Subotice do Beograda. Sebe ne smatra ni škrticom, a ni rasipnikom. Voli da putuje, ali klasična letovanja ne voli, već se odlučuje za mesta gde može nešto i da vidi.

ZANIMLJIVOSTI: Kada bi se njegovo ime doslovno prevelo, po srpski bi se zvao Zdravko Pastir. Svojevremeno je razmišljao o tome da li da podnese amandmane na meni u skupštinskom restoranu, jer tokom pauza u parlamentu mora da se hrani pljeskavicama i ćevapima, iako od četvrte godine ne jede meso. Smatra da je za mlade poslanike važno da subotom uveče izađu u grad i da u kafanama čuju šta misle birači, jer u Srbiji se politika još vodi po kafanama. Iako je veliki zagovornik prava manjina, jedan je od retkih Mađara koji govore srpski jezik bez akcenta. Kada su ga upitali šta znači odrednica Vojvođanin, rekao je da su Vojvođani „oni koji imaju prebivalište na teritoriji Vojvodine i ništa više od toga“.