nedelja 26. jul 2009.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Neće dočekati put na Mesec

NEDELJNO ĆASKANJE - MILIVOJ JUGIN, KONSTRUKTOR VOJNOG AVIONA „GALEB“ I ŽIVI SVEDOK MISIJE „APOLO“

Neće dočekati put na Mesec

Tog 21. jula u dva časa, 56 minuta i 15 sekundi, pre tačno četiri decenije u Kejp Kenediju je sedeo i Jugin, koji je time poneo epitet jedinog srpskog kosmonauta, iako nikada nije napustio zemljinu orbitu

Sećanje na dan kada je pre 40 godina Nil Armstrong načinio taj „mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo“ i ostavio trag svojih svemirskih cipela na površini Meseca, obeležilo je nedelju za nama. Tog 21. jula, tačno u dva časa, 56 minuta i 15 sekundi, u Kejp Kenediju je sedeo i Milivoj Jugin, naš čovek, koji je time poneo epitet jedinog srpskog kosmonauta, iako nikada nije leteo na Mesec. Jugin je vazduhoplovni inženjer, jedan je od konstruktora našeg vojnog mlaznog aviona „galeb“, i to smatra svojom stručnom legitimacijom. Veli da je ponosan što je radio u našem Vazduhoplovno-tehničkom institutu u kom je konstruisan avion koji i dan-danas leti. Već četiri godine uživa u zasluženoj penziji, ali je ipak pretplaćen na dva stručna inostrana časopisa, putem kojih se informiše o novitetima u struci. Internetom, imejlom i sličnim novotarijama se, kaže, služi, ali samo uz sinovljevu pomoć. Jer, kaže, to je ipak njegovo doba. Mobilni telefon koristi pomalo, iako je ovih dana u kvaru, pa čeka da mu ga sin popravi. Kad mora, može da čita i bez naočara. Svoja, još živa sećanja na najznačajniji naučno-tehnološki poduhvat prošlog veka Milivoj Jugin evocira za Glas.

Letenje kao zaraza

- Još kao dete bio sam zaluđen letenjem, hteo sam da idem u pilotsku školu. Od kako znam za sebe gledao sam sve što leti. Imao sam sreću da sam iz Kikinde, odakle je i naš veliki konstruktor Kosta Sivčev, projektant aviona „IG 3“ i „IG 4“ i veliki prijatelj moga oca. Svojim pričama o avionima mi je usadio „bubicu“ letenja. Završio sam u Beogradu, na Mašinskom fakultetu, Vazduhoplovno-tehnički odsek i time posle zarazio svog sina, koji je krenuo mojim stopama. On danas radi u JAT.

LIČNA KARTA

Ime: Milivoj Jugin
Datum rođenja: 22. avgust 1925. u Kikindi
Zanimljivost: Autor je nekoliko knjiga, među kojima „Put u kosmos“,“Kosmos otkriva tajne“, „Kosmička tehnika i njena primena“,“Čovek i kosmos“,“Večni trag“, ali i izložbe akvarela inspirisane letovima u kosmos
Privatni život: Iz braka sa pokojnom Verom ima sina Miomira (31). Penzionerske dane ispunjava druženjem sa petogodišnjom unukom Larom koju, kako kaže, sve živo interesuje.


- I sada, kada čekamo novi program kojim se planira sletanje na Mars, imena te trojice, Nila Armstronga, Edvina Oldrina i Majkla Kolinsa, ostaće zabeležena velikim slovima u našoj istoriji, kao imena prvih ljudi koji su sa Zemlje sleteli na neko drugo nebesko telo - priča Jugin na početku ćaskanja za Glas...
Kako ste postali „jedini srpski kosmonaut“?
- Bio sam u konstruktorskom timu, koji je u to vreme radio na našim avionima, te se dogodilo da krenem koji korak dalje, s tim što sam voleo da ono što ja shvatim i drugima objasnim. Zato sam pisao knjige, pojavljivao se na televiziji... Ranije generacije se toga sećaju...
Kako ste se obreli u Kejp Kenediju ?
- Iz američke ambasade su me pozvali da prisustvujem tom istorijskom događaju, da budem svedok za potrebe naše štampe. Bio sam među malobrojnima, koji su sa ovih prostora dobili tu priliku. Inače, poletanju je prisustvovalo nekoliko desetina hiljada novinara i stručnjaka iz celog sveta. Bio je to najvažniji događaj tih dana, a i danas se visoko kotira na listi onih koji su obeležili naše doba.
Snimci sletanja na Mesec i danas mnogima deluju nestvarno. Kako je to izgledalo „sa lica mesta“?
- Imao sam sreću da sam bio u Kejp Kenediju i doživeo taj trenutak iz blizine iz koje je najviše bilo moguće u tom trenutku. Oni koji su osmislili, isplanirali i sprovodili taj poduhvat, program „Apolo“, detaljno su nam govorili šta će se sledeće dogoditi, šta je to što njih trojica treba urade i šta će se dešavati, iz trenutka u trenutak... Bili smo „na izvoru“ informacija, stopostotno ubeđeni da je sve to istina. Nikome nije padalo na pamet da je to nekakva fikcija. I sve je išlo „kao pod konac“. Nijednog trenutka niko nije pomislio da bilo šta može da krene naopako. Sve se nekako nizalo jedno za drugim, uveravajući nas da će sve proteći u redu i da će momci uraditi to što tog trenutka treba da urade. Ipak, sećam se da su postojali i rezervni brodovi, kako bi se, da se nešto nepredviđeno desilo sistemu za vraćanje, u krajnjoj liniji mogla poslati nova raketa po trojicu astronauta. Srećom, sve je išlo kako treba.
Neke kasnije misije istog programa nisu imale tu sreću?
- Sve je to tehnika, a ovozemaljska tehnika nije savršena. Svaki sledeći korak treba detaljno analizirati i planirati, bez mogućnosti da dođe do neke greške, jer nas svaki krah udaljava od cilja i to ne godinama, nego stolećima, bar kad je odlazak čoveka u kosmos u pitanju.
Prepričava se kako su taj događaj ljudi masovno pratili?
- Da, ali ne zato što je to bilo nešto veliko, to se pokazalo tek kasnije, u svetlu onoga što je Zemlji potrebno. U tom trenutku, planetu je ujedinila briga i radoznalost, zato su se svi zainteresovali za sudbinu ljudi koji su krenuli negde daleko. Jednostavno su se, na neki način, pridružili porodicama astronauta u strahu da im se nešto ne dogodi. Ujedinilo nas je interesovanje za svaki korak tih ljudi. Zamislite kako je njima bilo na Mesecu, kada odande posmatraju našu planetu, a oni su daleko-Bog te pita gde su i gledaju svoju planetu Zemlju, čekajući da vide hoće li se vratiti kući... Pa i danas je tako. Pogledajte o čemu novine pišu?
Zašto je, po vašem mišljenju, Amerikancima bilo potrebno sletanje na Mesec?
- Rusi su imali prvog čoveka u kosmosu i prvu ženu u kosmosu. Amerikanci su se za Mesec odlučili da bi uspostavili tu ravnotežu u uspesima u istraživanju kosmosa. Rusi nisu imali program za istraživanje Meseca kakav je bio „Apolo“. Oni su imali program istraživanja pomoću automatskih stanica, zato što su smatrali da nema nekih naučnih izazova u odlasku na Mesec, niti neke velike koristi od toga za planetu Zemlju.
Kako se vama čine priče o turističkim turama na Mesec? I vi imate kartu za prvi komercijalni let na Mesec?
Imam, ali se plašim da taj put neću dočekati. A i kada bih ga dočekao ne bih imao para da ga platim. Ta komercijalizacija je zapravo težnja da se ona nezamislivo velika sredstva uložena u taj poduhvat, na neki način vrate Amerikancima. I normalno i logično je da zakupite mesto na tom letu i vidite kako to izgleda...Ako imate dovoljno para.

Komentari

Jugin, i ti naseo na tu lagariju a bio tamo?!

Ako su Amerikanci sleteli na MEsec tesko mesecu jer znamo gde ta cizma stane tu trava ne raste.

Amerikancima je u tom Trenutku bilo neophodno da sa svojim svemirskim programom povrate pouzdanje nacije i preuzmu prestiz od Rusa. Interesantno je sa danasnje vemenske distance posmatrati sletanje na Mesec ako ga je uopste i bilo. Pre nekoloko dana imao sam priliku da na nemackoj televiziji vidim puno kompetentih ljudi koji u to sumnjaju. Dokaza za sumnje ima i previse. Smatra se da je citav dogadjaj snimljen na Zemlji (najverovatnije u najstrozije cuvanoj, bazi Area 51). Nevrovatno je sta se sve moglo u ovoj TV-Emisiji cuti a i videti. (leprsanje zastave na Mesecu, izvor svetlosti na skafanderu od jednog kosmonauta i koji dolazi iz sasvim suprotnog pravca od Sunceve svetlosti, ocigledne fotomontaze, itd. Smatra se da je sa tadasnjom tehnologiom to bilo apsolutno nemoguce ( modul koji se "spustio na Mesec" ima je nekoliko udesa pre samog poletanja, zastita od zracenja itd. Nesto o ovome moze se naci i na Youtube.

Svaka cast Milivoju Juginu ali trebamo znati da je Milojko Vučelić bio projekt menadžer svega ovog, a od 1966. do 1978. jedan od direktora čitavog programa Apolo. Zajedno sa jos sedmoricom srba je omogucio citav spektakl.
Milojko Vučelić je čitavu deceniju radio na svemirskim programima u NASA. Napisao je i dve knjige Apolo 13 i Apolo 14. Kada su američki astronauti, osvajači Meseca krenuli na svetsku turneju, boravili su i u Beogradu. Sa njima je bio i inženjer Vučelić. Tu izložbu posetio je i predsednik Tito. Njemu je predstavljen ceo program, ali je prećutano da su ga radili američki Srbi. Procitajte tekst http://www.novine.ca/arhiva/2009/1208/naslovne.asp

AMERIKANCI SPUSTILISE U AREA-51"Zona-51"MESEC NISU VIDELI. A KAMOLI DASU BILI TAMO

Tamo je cuveni snimatelj Stenli Kjubrik snimio detalje"izlaska"Amstronga iz Broda na Mesec(Morao vanzemaljac to da snima-Koje)dakle totalna Laz! Nama daju prsluke za radiaciju od rengena kada se snimamo a Brod treba da ima zastitni omoptac od olova skoro 2metra!Da zastiti astronaute od radioaktivnosti-zracenja.Da ne spominjemo gdeje krater od mlaznog raketnog motora ispod"Apola"Kako zastava leluja u vakumu?Kako Orlovsko pero(Experiment-Cekic i Pero-gravitacija) neizgore na ovakvoj temperaturi visokoj na Mesecu?Mi nismo Budale neskolovani i ludaci i deca da nama se serviraju"bajke-Hari Potera"Amstrong na Mesecu?Gdeje taj Teleskop HABLE da snimi bar 3-4 slike na Mesecu da vidimo olupine stosu ostale od "Apola"moze da snima Univerzu a da snimi Mesec i olupine mogaobi da snimi"novcic"sraf"na krntiji i plocu sto kazu dasu ostavili na Mesecu?Tragove stopa?Sto nesnime?Nemoj dase zamajavamo Akosu Amerikanci bili na Mesecu ONI i Rusi bilisu na drugim letelicama kao stosu UFO,NLO-Tesline Letilice kojesu u strogoj tajnosti i lansirajuse sa Antartika i Aljaske i Sibira.Nemojte Lagati narod.Mozete tako pisati dasu Srbi bili na Mesecu i ostavili ruine od pre 300.000godina.Kadasu stigli sa zvezde TAU CETI.

Budalo.