nedelja 19. oktobar 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > KO JE ČOVEK - MILO ĐUKANOVIĆ PREMIJER CRNE GORE

KO JE ČOVEK - MILO ĐUKANOVIĆ PREMIJER CRNE GORE

Britva svih režima

POČETAK: Rođen je 5. februara 1962. godine u Nikšiću. Detinjstvo je proveo igrajući se sa svojim đetićima iz osnovne škole u planinskom gradiću, a zatim otac Radoslav i majka Stana rešiše da ga obrazuju, pa ga poslaše u Podgoricu, gde je završio gimnaziju i Ekonomski fakultet. Liderske sposobnosti pokazivao je kao student i uvek je voleo da bude prvi. Prva funkcija mu je bila predsednik studentske organizacije. Ali, pošto se od slave ne živi po završetku fakulteta postao je plaćeni omladinski funkcioner. Poput svojih omladinskih drugova i mlađani Milo zdušno je zagovarao ideje samoupravljanja. U vreme Miloševićevog političkog uspona, bio je njegov može se reći „portparol“ i tada ga prozvaše Milo Britva.

POLITIČKA KARIJERA: Od 1989. do 1991. sekretar Predsjedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore. U vreme masovnih demonstracija te famozne 89. oduvao je tadašnje rukovodstvo, a na čelu malene republike dolazi tandem Momir Bulatović, tada 28-godišnji Milo Đukanović i Svetozar Marović, pa im tepaše „Mladi, lepi i pametni“. Poput mnogih velikana iz crnogorske istorije narod o njemu poče da smišlja pesme u kojim ga veliča „ S Lovćena vila kliče, đe si Milo pobedniče“. Kao predsednik vlade proslavio se „poslovima veka“ kakvi su ekološka država, Jaz, Buljarice ili ustupanje Svetog Stefana Jezdimiru Vasiljeviću i izjavom da „nijedan zakon ne smije biti smetnja poslu koji je u interesu Crne Gore“. Posle razlaza sa kumom Momirom Bulatovićem i Slobodanom Miloševićem na izborima 1997. godine izabran je za predsednika DPS-a i Crne Gore.
PODRŠKA ZAPADA: Kada je krajem devedesetih postao sve oštriji kritičar režima Slobodana Miloševića, osvaja simpatije zapada. U svojim govorima sve više u prvi plan ističe reforme i demokratske procese i tada se po prvi put javlja ideja od samostalnosti Crne Gore. Prvo je došao u sukob sa Mirinim julovcima, onemogućivši im da budu na čelu preduzeća, suprugama je poručio da to i ostanu. Ubrzo su iz srpske prestonice počele da pristižu poruke o crnogorskim „švercerima „ i „mafijašima“. Posle protesta srpske opozicije, zbližava se za Zoranom Đinđićem kada postaje jedan od najvećih neprijatelja porodice Milošević.

POLITIČAR, TAJKUN ILI MAFIJAŠ: U sukobu sa Slobom, tadašnji režimski mediji objavljivali su tekstove sa naslovima „Od mafijaša do džemperaša“, jer je uglavom furao fazon sportske elegancije sa krpicama italijanskih kreatora. Svoje „ prljave rabote“ prepustio je je starijem bratu Aci koji je imao ekskluzivno pravo na trgovinu deficitarnom robom, naftom i cigaretama. Iako je Odsek za borbu protiv mafije Tužilaštva u Bariju podnelo optužnicu o „mafijaškom udruživanju i švercovanju cigareta“ nikad se nije pojavio pred sudom. Milo je sve optužbe demantovao rečima: „Savršeno sam spokojan, optužbe me neće destabilizovati, to je pucanj u prazno“, „Crna Gora nije švercerska država, Crna Gora nije banana država.“ Mediji i politički oponenti ga povezuju ga s mnogim kontroverznim biznismenima. Ima kolekciju ručnih satova među kojima je i „roleks“ vredan preko 50 hiljada evra.

IZVINJENJE: Javno se izvinio Hrvatima „za sve zlo koje su im Crnogorci načinili“: „Što se tiče mog gesta upućenog hrvatskoj javnosti, to je, možda, jedna od najboljih tačaka u mojoj političkoj biografiji“.
REFERENDUM: 21. maja 2006. godine posle rezultata referenduma, Crna Gora postaje samostalna država. Tada je Milo poručivao zagovornicima zajedničke države da je to najbolje rešenje za sve. Ali nisu se tu zaustavili pošto-poto žele da imaju što manje dodirnih tačaka sa još uvek „zločestim Srbima“. Pa tako osnivaju svoju crkvu, a umesto srpskog imaju crnogorski jezik sa tri nova slova među kojim se jedno koristi za samo jednu reč (šedi).
IZJAVE: „Kosovo je bedem srpskog i crnogorskog naroda koji ne može pasti dok je nas i u pokoljenja naši potomaka. Što se Kosova tiče, te naše bolne i duboke rane, sa akterima zavjere „Kosovo republika“, bilo da je reč o tamošnjim separatistima ili sa njihovim podstrekačima na Kosovu ili izvan njega, nema razgovora osim onog koji se vodi sa neprijateljima zemlje i na način kakav se vazda sa neprijateljima vodio na ovim prostorima. Nebrojano puta smo rekli da se Kosovo mora braniti svim sredstvima“ (1990, miting u Andrijevici). „Da igram šah omrznuo bih ga zbog šahovnice“ (1991. godina).