nedelja 19. oktobar 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Dobru pesmu vredi čekati celoga života

NEDELJNO ĆASKANJE SAŠA DRAGIĆ, KOMPOZITOR, MENADŽER I DIREKTOR AKADEMIJE „OPERACIJA TRIJUMF“

Dobru pesmu vredi čekati celoga života

Za uspeh nije važno samo dobro pevati ili dobro igrati, uspeh je mozaik u kome sve mora da se složi da bi to bila lepa celina

Saša Dragić jedan od uspešnijih menadžera na prostorima bivše Jugoslavije. U „menadžerske vode“ ušao je pre više od dvadeset i pet godina i to radom sa grupom „U škripcu“, a pravi proboj doživeo je sa „Bajagom i instruktorima“. Zahvaljujući Saši razne inostrane zvezde gostovale su u Srbiji, između ostalih i poznati muzičar Brajan Feri. Ovaj zanimljiv i svestran čovek postigao je zapažene uspehe i kao kompozitor, i to ne samo u Srbiji, u Grčkoj njegove pesme peva Jorgos Dalaras, koji tamo ima status polubožanstva. Za Sašu će mnogi reći da je jedini estradni menadžer koga nisu uhvatiti u laži ili poluistinama. Od pre dve nedelje ima funkciju direktora na muzičkoj akademiji u rijeliti šou programu Televizije B92 „Operacija trijumf“.

Direktor ste virtuelne akademije „Operacija trijumf“. Šta je to?

- Moj posao je razgovor sa studentima. Objedinjavanje rada sa profesorima, nadgledanje tog rada, nudim im priče iz doživljenih stvari sa turneja, koncerata, snimanja albuma. Nešto što može da im bude od koristi. Prenošenje iskustva. Moja uloga je tu da na neki način budem i motivacioni faktor da se što bolje pripreme za to gala veče. Da im dam veru u uspeh.

Ima li izgleda da „Operacija trijumf“ vrati zabavnu muziku na velika vrata?

- U svakom slučaju ako se nešto ne pokuša neće se ni znati kakav efekat može da ima. Za dve nedelje ne možemo ni da donosimo zaključke, za sve je potrebno vreme. Podržavam ovo jer mislim da je novo i drugačije i da će dati prave efekte.

Otkud ti u „Operaciji trijumf“

- Zvali su me ljudi iz produkcije „Emoušn“ i razgovarao sam sa Mirkom Vukomanovićem. Ovo smatram priznanjem. Trudim se da apsolutno profesionalno odgovorim zakonima produkcije, da korektno radim svoj posao. Sve druge poslove ostavio sam trenutno po strani. Smatram da nijedan posao koji radiš polovično ne donosi prave rezultate i ako hoćemo da ovaj šou stvarno uspe svi moramo da damo sve od sebe. Ja sam ovaj šou doživeo kao nešto svoje i zato sam u to ušao sto posto.

Više kao menadžer ili kao kompozitor?

- Direktor u stvari i jeste menadžer i ja sam u ovu priču ušao kao menadžer. Svi ovi profesori prave pevače (Mića Pajović), igrače (Milica), kao i Mirko Vukomanović i njegova Snežana, a ja pravim zvezde jer su menadžeri ti koji trasiraju put jednoj zvezdi. Za uspeh nije važno samo dobro pevati ili dobro igrati, uspeh je mozaik u kome sve mora da se složi da bi to bila prava i lepa celina.

Od Bajage do Željka Samardžića dosta je toga. Na šta ste posebno ponosni?
- Jedna od satisfakcija mi je što sam uspeo da objavim drugi album „Partibrejkersima“. Posle onog prvog koji su radili za Jugoton imali su pauzu od neke tri godine, u kojoj niko nije želeo da im objavi album. U to vreme, 1987. bio sam direktor rok scene Doma omladine i na to sam ponosan. U to vreme grupe „Azra“, „Film“, „Ekatarina“, „Kakadu luk“, „Haustor“, „Miladojka junid“ su svirale tu i zaista je rok scena Doma omladine preuzela primat SKC koji je do tada bio neprikosnoven. Pole jednog takvog koncerta „ Partibrejkersi“ su mi dali materijal sa kojim sam bukvalno na prevaru uspeo da nagovorim Radomira Krkića i „Jugodisk“ da ga objave. Rekao je: kako kad smo ih na kolegijumu odbili. Kako je u to vreme bila, što se ne zna, aktuelna ponuda da Bajaga pređe u „Jugodisk“, odgovorio sam: reci ti da je Saša rekao da ako objavimo „Partibrejkerse“ biće to plus kod transfera Bajage. I oni su taj album objavili i doživeo je ogroman uspeh i ponovo su krenuli sa uspešnom karijerom. U jednom trenutku bio sam i menadžer i „Bajage i instruktora“ i „Riblje čorbe“, što je maltene izgledalo nemoguće, kao kada bi neko danas bio trener i Partizana i Zvezde.

Šta smatrate svojim najvećim razočaranjem?
- Odnos nekih ljudi. Ne zahvalnost, ali možda je i glupo očekivati od ljudi neku zahvalnost - to je neka kategorija koja je davno zaboravljena.

NEKA DOĐE I VLADO GEORGIEV

Hoće li u „Operaciji trijumf“ gostovati i Vlado Georgiev, s kojim si imao fizički sukob pre koju godinu?
- O gostima odlučuje produkcija „Emoušn“, što se mene tiče zašto da ne?
I ne bi ti smetalo da blisko sarađujete.
Ne. U tom slučaju on bi radio svoj posao, a ja svoj. U principu ja sam profesionalac i ništa lično ne bih radio protiv nikoga i ne bih svoje stavove stavljao u bilo kakvu suprotnost sa produkcijskom kućom „Emoušn“. U ovom slučaju to ne bi ni bilo potrebno svi imamo svoju ulogu i u skladu sa tim treba da se ponašamo.

LIČNA KARTA

Ime: Saša Dragić
Datum rođenja: 6. 11. 1960. u Beogradu
Horoskopski znak: Škorpija, podznak Lav
Zanimljivost: Kada je pre nekoliko godina u centar „Sava“ doveo „Roksi mjuzik“, novine su pisale da će kumovati Brajanu Feriju, ako se oženi ponovo.
Privatni život: Razveden, otac Luke i Nikole

„Roksi“ ludaci

Interesantno mi je bilo kada sam otišao u London u studio Brajana Ferija i pošto sam izneo neke svoje ideje vezane za način na koji njihova muzika može da se radi, njegov producent mi je rekao da kada budu radili sledeći album „Roksi mjuzik“ moram da budem prisutan. Imali su nameru da sarađuju ponovo sa Brajanom Inom. I tada je taj producent, Dejvis objasnio da smo Brajan Ino i ja dva najveća ludaka koja se bave muzikom i da bismo se super složili.



U jednom trenutku kada se ovde muzika krala iz Grčke, vi ste izvezli pesme u Grčku. Vas su „pokrali“ Grci.

- Svesno sam ih dao i zaštitio. Jedne novine svojevremeno su dale spisak od 200 pesama koje su pokradene iz dotične susedne nam zemlje. Na tom spisku se našla i moja pesma „Ako odeš„, koju je u originalu još negde krajem osamdesetih, možda 1988, 1989. snimila Ekstra Nena. Pesma se zvala „Malo sreće, malo boli“. Nakon toga sam tu melodiju dao najvećem grčkom bendu „Pikslaks“, a oni su je pored svog objavili i na zajedničkom albumu sa Jorgosom Dalarasom. Onda je tu pesmu preuzeo on i objavio je na nekoliko svojih albuma. Poslednji se zove „Mediteraneo“ sa velikim brojem gostiju iz ovih zemalja od Portugala do Turske i na tom albumu je i ta moja kompozicija: „Tije ne afto maspligoni“ - „Šta je to što nas spaja“. Ta pesma je do sada doživela 10 verzija u Grčkoj. Našla se i na albumu najlepših pesama Grčke. Objavljena je i u Portugalu i zove se „Adios makao“.

I kada sam se našao na pomenutom spisku javio sam se redakciji i rekao za ovih 199 ste u pravu, ali za ovu jednu - niste. To je moja pesma koju peva Jorgos Dalaras. Nisu objavili demanti. Meni je bilo smešno. Dobro se zbog toga osećam svakih šet meseci kada stigne izveštaj moje autorske agencije o prodaji te pesme u Grčkoj.

U vašoj biografiji više je saradnje sa muškim izvođačima. Zašto?
- Uvek sam govorio da volim da radim sa pevačima koje žene vole. Žene su fantastična publika - najodanija. Na sve koncerte koje sam radio uglavnom su dolazile lepe žene od vremena Bajage do dana današnjeg. Drugi razlog je što sam veliki radnik i volim da kažem specijalac: rad, rad, koncerti, šou programi. Žene ipak teže sve to podnose u našim uslovima. I zato sam više radio sa muškarcima. Ipak, voleo bih da radim i sa ženama, ali morale bi da se povinuju nekim mojim malo spartanskim uslovima i načinu rada. Kod mene mora mnogo da se radi.

Šta spremate?
- To će biti iznenađenje!
I ti pevači pristali su da čekaju pesme dok se ne završi „Operacija trijumf“
- Dobru pesmu vredi čekati celog života, a ne dva meseca. Jedna pesma može da ti promeni život.

Čije su živote promenile vaše pesme?
- Nadam se na bolje onim pevačima kojima sam te pesme dao. Pre svega Tijani Dapčević „Stepski vuk“. Od te pesme karijera joj je krenula na bolje. Bila je iznenađena što sam u pesmu ubacio violončelo, a meni je bilo logično jer je ona čelistkinja. Ima još takvih primera, Biljana Spasić, grupa „Amadeus“, „Noć i dan“.