nedelja 17. avgust 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Ne vidim razliku između Đilasa i Vučića

NEDELJNO ĆASKANJE - Marko Vidojković, najtiražniji srpski pisac mlađe generacije

Ne vidim razliku između Đilasa i Vučića

To je klasična srpska politička papazjanija gde svi oni glume kako se mnogo žrtvuju za nas, a mi odavno znamo da se žrtvuju za svoj buđelar ili, bolje rečeno, žrtvuju - nas! lll Živimo u brutalnim vremenima i svako ko pokuša da piše nešto ne treba da beži od brutalnosti i realizma. Prljavije, odvratnije i brutalnije stvarnosti od ove naše nema

Za deset godina koliko piše, Marko Vidojković izrastao je u kultnog pisca mlade generacije. Izvršni urednik Plejbojevog izdanja za Srbiju, Vidojković se u svojoj literaturi kreće tankom linijom „između genijalnosti i kretenluka“. Dok ga gledate na ekranu, on izaziva niz predrasuda. Oreolom žestokog momka sa vrelog beogradskog asfalta i urednika mačo časopisa ne ostavlja baš mnogo izbora. Bez kompromisa, naizgled nedostupan i drzak, Marko Vidojković je postao svojevrsna zvezda sa popularnošću glumaca ili pop pevača. Gost emisija u rasponu od „Utiska nedelje“ do „Peščanika“, sebe smatra uspešnim jer „ne zna nikoga ko je toliko toga izbacio sa takvim uspehom“. NJegov novi roman treba očekivati na proleće, a u međuvremenu „ćaska“ za Glas:
Pravdali ste se da niste ni Selindžer sa Palilule ni Bukovski sa Dorćola, već Vidojković iz Bulevara despota Stefana.

- Bio je taj jedan poster svojevremeno, „Narodna knjiga“ ga je napravila, gde su napisali „Selindžer sa Palilule“ jer sam Radivoju Mikiću ličio na Selindžera po fazonu, a mislili su da živim na Paliluli. Bila je to omaška, živim u Starom gradu. Tako sam ostao „Selindžer sa Palilule“, a mnogo ljudi koji nisu čitali više od toga, niti su upućeni u svet književnosti, našlo je moje sličnosti sa Bukovskim. U mojim knjigama ima mnogo referenci i drugih autora, poput Singera, Palahnjuka, Bulgakova, Čehova... Ima i Bukovskog, ima i Selindžera. Ono što pišem ni meni ni mojim čitaocima ne liči na to. Živimo u brutalnim vremenima i svako ko pokuša da piše nešto ne treba da beži od brutalnosti i realizma. U ovom vremenu ne može drugačije da se piše, živimo u okrutnom vremenu već dugo godina, a uloga umetnosti jeste da totalno ogoli stvarnost i poveže ljude sa njom na emotivan i duhovan način. Prljavije, odvratnije i brutalnije stvarnosti od ove naše nama. Prljavije i brutalnije u ono doba od one losanđeleske nije bilo kada je Bukovski pisao o tome. Kada je realnost slična, onda je i pojavni oblik neke umetnosti sličan - nužno.

NIŠTA SVETO

Kako se vama dopao koncert „Seks pistolsa“ na Egzitu?
- Bilo je odlično, oduševljen sam. Nisam imao priliku da ih vidim ranije, tako se retko okupljaju. Vidim da svi pljuju po tome i nije mi jasno. OK, ne treba ništa da ti je sveto, ali to su ljudi koji nemaju pojma o tom bendu. Ako je neko došao da pogleda „Pistolse“, treba da bude srećan što ih je uopšte gledao. LJudi su se bavili time da li se Roten puno zezao ili pljuvao publiku. To su toliko retardirani srpski pogledi da prosto ne mogu ni da se osvrćem na to. Bio je to jedan najlepših dana u mom životu i pored sve one muke i gužve koja me užasava.

LIČNA KARTA

Ime: Marko Vidojković
Datum rođenja: 1. oktobar 1975. u Beogradu
Horoskopski znak: Vaga
Zanimljivost: Na svim listama biblioteka u Srbiji njegove knjige su među prvih deset.
Javni angažman: Od 1995. bio je frontmen pank benda „On The Run“ koji se pre godinu i po raspao. Bio je glavi i odgovorni urednik muškog časopisa Maksim, a sada je na funkciji izvršnog urednika Plejboja
Karijera: Do sada je objavio pet romana „Ples sitnih demona“, „Đavo je moj drug“, „Pikavci na plaži“, „Kandže“, „Sve Crvenkape su iste“ i zbirku priča „Bog ti pomogao“.

Zašto ste se slikali za kalendar gej udruženja?
- Ideja „gej kalendara“ i nije bila da se za njega slikaju samo pripadnici te populacije. Ideja je bila da ljudi iz javnog života podrže manjine, uključujući i seksualne. Ali sam se zbog toga pokajao jer sam čuo da su u nekim feminističkim organizacijama cepali avgust, gde sam ja. Sve je ispalo kao klasična srpska degenska akcija, u kojoj na kraju onaj ko na nešto pristane ispade budaletina.

Je li bilo osuda okoline?
- Nije. Meni je izgledalo šmekerski da neko ko je očigledno strejt i koga bije glas da je u mačo fazonu podrži tako nešto.

Kako vam se čine građanski protesti posle 10 godina, o kojima ste pisali u „Kandžama“?
- Vrlo sam zadovoljan protestima u kojima sam učestvovao, zato što smo se borili protiv izborne krađe. E sad, ono što se posle događalo... Pa, normalno je. Sistem nikada nisam posmatrao ni idealistički ni kontraidealistički. Sistem je oličenje većine, nikada nije kreiran po standardima intelektualne elite, već po ideji velikih korporacija da bi narod imao čime da se zanima. Ovih sedam milijardi ljudi, sudeći po tome kuda planeta ide, nisu sušti kvalitet, i ova sredina, po tom pitanju, nije ništa drugačija od ostatka sveta. Iako ne vidim bolju zemlju za život od ove, to ne znači da ću da govorim hvalospeve o njoj ili onome što se dešavalo. Ono što smo proživeli je deo prirodnog tranzicijskog procesa. I to su klasične političke ujdurme vezane za krupni kapital i, po mom dubokom ubeđenju, i Đinđićevo ubistvo i sve kasnije što se dešavalo, i ovo sada, vezano je za preraspodelu novca između ovdašnjih tajkuna.

Oduvek imate oštre političke stavove?
- Moj politički stav je da sam na prošlim izborima prežvrljao sva tri listića i da mislim da ovde nema za koga da se glasa.

A čini li vam se da ćemo dobiti gradsku vladu?

- Kada saberemo dva i dva, vidimo da je kod nas sve to postalo lakrdija. Mislim, niko od nas ne vidi nikavu razliku između Đilasa i Vučića kao vodećih ljudi ovog grada. Ako bi Vučić bio gradonačelnik, onda bi SPS bio faktor spajanja, a ako Đilas bude gradonačelnik, postojaće LDP kao taj neki spoljni faktor. To je klasična srpska politička papazjanija gde svi oni glume kako se mnogo žrtvuju za nas, a mi odavno znamo da se žrtvuju za svoj buđelar ili, bolje rečeno, žrtvuju nas.

Da li su vam takvi stavovi doneli čitanost?
- Moji politički stavovi su me samo udaljili od čitalaca, jer to su dva paralelna sveta. To što sam se pojavljivao, recimo, u „Peščaniku“, nije mi pomoglo da imam više čitalaca. Stekao sam samo veliki broj navijača, ali to nisu i čitaoci. Dosta su mi pomogli opštinski odbori DS kada su mi bile potrebne promocije. Ne bih mogao da organizujem nijednu promociju bez podrške lokalne vlasti. Voleo bih i da mi opštinski odbori SRS-a organizuju promocije u opštinama u kojima su oni na vlasti.

Komentari

Mnogo reci, a na kraju se u stvari vidi odakle vetar duva. Marko Vidojkovic bi ocigledno da i on vidi duplu vajdu od te papazjanije, pa ko da vise:
-Dosta su mi pomogli opštinski odbori DS kada su mi bile potrebne promocije. Ne bih mogao da organizujem nijednu promociju bez podrške lokalne vlasti. Voleo bih i da mi opštinski odbori SRS-a organizuju promocije u opštinama u kojima su oni na vlasti.-

Potpuno je u pravu kada kaze da u Srbiji nema za koga da se glasa. Svi do jednog su lopovi i samo svoj interes gledaju. Ko ce vise da pokrade - u tome se takmice. Vlast im sluzi samo da bi dosli do privilegija i para.