nedelja 17. avgust 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Božji znakovi ili praznoverje?

TEMA SEDMICE U Srbiji se poslednjih godina sve češće pojavljuju likovi svetaca na stablima drveća, a najnovije „čudo“ desilo se u Rudovcima kod Lazarevca

Božji znakovi ili praznoverje?

Sveštenik Čeda Simić iz Gornje Kamenice kod Valjeva priča da kada je na Tucindan 1999. godine mladić Saša Milosavljević sekao drva u obližnjoj šumi, jedno nije htelo da se prepolovi. Pojavile su se varnice i neobična svetlost. Učinilo mu se da vidi lik sveca u cerovom drvetu. Kasnije će specijalnom crkvenom ekspertizom biti utvrđeno da mu se nije samo učinilo. Saša je prvo obavestio roditelje, ovi dalje meštane, koji su pohrlili kući Milosavljevića da vide svetinju u drvetu. Prvo su verovali da je u pitanju lik Svetog Nikole, jer njega slave Milosavljevići. Međutim, Sveti Nikola ima malo okrugliju bradu od lika u cerovom drvetu, te je zaključeno da se ipak radi o Svetom Vasiliju Ostroškom, koji ima nešto izduženiju bradu. Obavešten je i seoski paroh, koji je o neobičnoj pojavi dalje izvestio sam vrh Šabačke eparhije i vladiku Lavrentija. Vladika je uzeo lupu i potvrdio da se zaista ukazao lik svetitelja Vasilija Ostroškog. Kako je potvrdio vladika - podočnjaci su original k’o u Svetog Vasilija.

Tako se zbilo pre nekog vremena na Tucindan u Gornjoj Kamenici. A u selu Rudovci kod Lazarevca Marija Redžepova je 4. avgusta sedela na klupi pred svojom kućom sa snajom Sanjom Miloradović. Na kori starog jasena toga dana je uočila lik Bogorodice sa Isusom u naručju. Ponovio se isti scenario kao u Gornjoj Kamenici (izuzev momenta podočnjaka). Crkva je osveštala ovo mesto za vreme svečane liturgije, a hodočasnici iz svih krajeva počeli su da pohode Rudovce, paleći sveće pred stablom jasena i moleći se pred likom Rudovačke Bogorodice.

Živica Tucić, verski publicista:
Crkva i teologija su veoma oprezne prema ovakvim izlivima narodne pobožnosti. Bogorodici uopšte nije potrebno da se na ovaj način javlja i primera njenih pravih javljanja u
istoriji zaista ima malo. Jedno od njih je zabeleženo 1917. godine u Fatimi u Portugaliji, gde se ukazala
pastiricama. Crkva je to potvrdila, međutim u Međugorju nikada nije.
Rimokatolička crkva je čak i zabranila svojim sveštenicima da odlaze tamo službeno. Uvek je ista
priča o kom god da se prostoru radi.
Bogorodica bi se javljala devojčicama i govorila im da kažu svima da se mole Bogu, da će doći teška vremena...

Aleksandra Janković, klinički psiholog:
Iako smo materijalistički orijentisani, to ne znači da se čuda ne događaju. Specifično je da se ovakve pojave obično vezuju za krize i nestabilne periode kada je vera u čudesno na rezervi. Bog je tada izvanredan reditelj, koji nam šalje naznake i sitne pokazatelje da nas nije
napustio. Nije lak zadatak komentarisati ovakve fenomene ovde, jer se kod nas uvek prepliću pagansko, starozavetno i novozavetno

Aleksandra Janković, klinički psiholog, komentarišući ovakve pojave govori da, iako postoji fenomen kolektivne sugestibilnosti, i za nju su ovakve situacije pozitivne, jer pokazuju da se ljudi bave i nečim što nije trošno i svakodnevno.

- LJudi su sve materijalizovali zbog čega smo počeli da gubimo osećaj za čudesno, a ovakve pojave spadaju u ono što možemo nazvati čudima - kaže Jankovićeva, definišući čudo kao susret Božje ljubavi i ljudske vere. - Iako smo materijalistički orijentisani, to ne znači da se čuda ne događaju. Specifično je da se ovakve pojave obično vezuju za krize i nestabilne periode kada je vera u čudesno na rezervi. Bog je tada izvanredan reditelj, koji nam šalje naznake i sitne pokazatelje da nas nije napustio. Nije lak zadatak komentarisati ovakve fenomene ovde, jer se kod nas uvek prepliće pagansko, starozavetno i novozavetno. Za mene je, ipak, ovo jedna pozitivna priča. Čak iako ovaj fenomen nije Božji znak, već prosto rezultat naše potrebe i težnje za čudesnim, prija jer prevazilazi nivo banalne, dnevno-političke rutine. LJudi nisu dati samo za to, dati su za čudo kakvo je ljubav i večni život, a sama želja za nesvakidašnjim i čudesnim budi čoveka iz emocionalne i duhovne anestezije.

Prostor oko neobičnog jasena u Rudovcima vremenom će verovatno biti uređen, kao što u Zvorničko-tuzlanskoj eparhiji prema odluci episkopa Vasilija treba da bude uređen mali plato u Bijeljini oko stabla na kome se ukazao lik Isusa u godovima. Lik „Bjeljinskog Isusa“ pojavio se kada je na stablu odrezana grana. Episkop Vasilije smatrao je da će tako ljudi koji su, verujući u čudotvornu moć samog stabla na uglu ulica Svetog Save i Kneginje Milice, otkidali koru drveta, grane, listove, palili sveće - biti sprečeni da „skrnave“ i da ga vatrom sveća zapale.

Pokazalo se da ima i slučajeva, kakav je pojava lika Svetog Save na stablu lipe u selu Gornji Grbavci kod Zvornika, da onome koji će prvi ugledati svetinju to bude nekako nagovešteno. Kako priča Stevo Rikić, u čijem se dvorištu nalazila neobična lipa, on je noć uoči dana Svetog Save (27. januar) usnio čudan san.

- Uoči Savindana usnio sam žensku osobu obučenu u crno koja me je pitala zašto ne ustanem i nešto ne radim. Rekla mi je da ću kada izađem u dvorište na stablu lipe videti fresku sveca - ispričao je Stevo Rikić novinarima.

Kada se Stevo probudio, kako kaže, izašao je u dvorište i ugledao fresku Presvete Bogorodice. Ne obaveštavajući seoskog paroha, kako je u ranijim situacijama bio slučaj, Stevo je sam preduzeo potrebne mere. Uzeo je kadionicu i okadio fresku, ali pre nego što se vratio u kuću, video je da oko freske sevaju varnice. Posle pola časa, kako govori Stevo, na istom mestu video je jasan lik Svetog Save sa krstom iznad glave.

Lik Svetog Save u panju hrasta starog pet stotina godina ukazao se i predsedniku crkvenog odbora u selu Blace, pa su i Blace kao i dvorište Rikića u Gornjim Grabavcima neko vreme pohodili hodočasnici sa svih strana.

Živica Tucić, verski publicista, ipak je veoma rezervisan kada se radi o ovakvim pojavama, jer, kako kaže, i kada postoje konture koje nekoga na nešto podsećaju, ne mora da znači da se radi o liku sveca.
- Da bi se izbegle nedoumice i da bi se formirao pravi sud eparhija, u slučaju ikone iz Rudovaca, treba da pošalje crkvenu komisiju koja će ustanoviti o čemu je reč. Takva komisija može da kaže, bilo da su u pitanju pojave likova svetitelja u prirodi ili na staklu, ili čudotvorne ikone, da se zapravo ne radi o čudu. Bilo je primera, kakav je u Grčkoj kod Atine, gde se pojavila plačuća ikona, da bi se kasnije ispostavilo da se radilo o prevari i da su navodne suze Bogorodice zapravo bile sok od višnje. Crkva i teologija su veoma oprezne prema ovakvim izlivima narodne pobožnosti i crkva mora da ima snagu, iako je to teško reći ljudima kada je u pitanju praznoverje. Bogorodici uopšte nije potrebno da se na ovaj način javlja i primera njenih pravih javljanja u istoriji zaista ima malo. Jedno od njih je zabeleženo 1917. godine u Fatimi u Portugaliji, gde se ukazala pastiricama. Crkva je to potvrdila, međutim u Međugorju nikada nije. Rimokatolička crkva je čak i zabranila svojim sveštenicima da odlaze tamo službeno. Uvek je ista priča o kom god da se prostoru radi. Bogorodica bi se javljala devojčicama i govorila im da kažu svima da se mole Bogu, da će doći teška vremena... Puno je bilo primera o ukazivanjima, međutim, brzo takvi slučajevi padaju u zaborav - govori Tucić.