nedelja 16. novembar 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Tuga zbog „Juga“

TEMA SEDMICE DVADESETOG NOVEMBRA POSLE PET I PO DECENIJA UKIDA SE PROIZVODNJA OSNOVNOG MODELA „ZASTAVE“

Tuga zbog „Juga“

I vlada i „Fijat“ obećavaju da će za nešto više od godinu dana kupcima ponuditi potpuno nov model automobila. Mnogi se sa setom sećaju vremena kada su „ispod žita“, preko raznoraznih veza i vezica, pa čak i mitom uspevali da posle godinu dana čekanja dođu na red i kupe „jugića“ - jednog od najpopularnijih domaćih automobila. Danas, još samo 150 „jugića“ ostalo je „u slobodnoj prodaji“

Posle pet i po decenija, 20. novembra ove godine i zvanično se ukida proizvodnja osnovnog programa „Zastave“. Trake su već zaustavljene, samo se čeka „zvanična“ ceremonija. Tako su odlučili Vlada Srbije i „Fijat“ kada su 14. oktobra osnovali zajedničko privredno društvo „Fijat automobili Srbija“ i time za sva vremena stavili tačku na brend „Zastava“.

I vlada i „Fijat“ obećavaju da će za nešto više od godinu dana kupcima ponuditi potpuno nov model automobila. Oni koji „drže“ do kvaliteta kažu da je to dobro, a oni koji sastavljaju kraj s krajem i žive od plate sa setom se sećaju vremena kada su „ispod žita“, preko raznoraznih veza i vezica, pa čak i mitom uspevali da posle godinu dana čekanja dođu na red i kupe „juga“ - jednog od najpopularnijih domaćih automobila. Danas, još samo 150 „jugića“ ostalo je „u slobodnoj prodaji“ jer je dve stotine kupaca uplatilo novac i čeka isporuku. Preostalo je još 220 „kečeva“, a „florida“ na lageru ima tek nekoliko.

- Jugo je delio sudbinu one velike zajedničke države. Opstao je do danas i ovih dana odlazi u istoriju - kaže Milan Popović, direktor „Zastavinog“ Instituta za razvoj, gde je pre trideset i jednu godinu počela da se ispisuje priča o „jugu“.

Mašinski inženjer Predrag Rakić kaže da nije bilo nimalo lako posle „fiće nacionale“ osvojiti nov model koji će nositi predznak „domaćeg automobila“. Na konstrukciji se radilo dve godine, 1977. i sedamdeset osme.

- Sve, svaki crtež radio se ručno i za crtaćom tablom. Moralo je da bude sve precizno, svaki delić automobila da se uklapa, da ne bude greške. Ako pogrešiš, baciš crtež i ponovo. Tada nije bilo kompjutera. Radili smo, to se u javnosti malo zna, u Torinu, pod nadzorom „Fijatovih“ stručnjaka. Po nekoliko meseci, na smeni u Italiji je bilo i do petnaestak naših ljudi iz „Zastave“. Najteže je bilo otići, odvojiti se od porodice, niko od nas nije znao italijanski jezik - kaže Rakić. Prvo su se radile konstruktivne studije, na osnovu njih crteži - detalji, nakon čega je sledio prototip elementa, zatim bi usledio sklop, pa tek onda ceo automobil. Ako se nešto ne uklapa - mora da se popravi, a uvek kažu „Zastavini“ inženjeri, bilo je nešto što je moglo još bolje da se uradi. U projektnom birou Instituta i dan-danas čuvaju se na desetine kilograma požutele dokumentacije koja je „pratila“ pripreme za proizvodnju „juga“.

Serijska proizvodnja ovog automobila počela je 2. oktobra 1980. godine, simbolično podsećajući na datum kada je sedamdesetih godina prošlog veka tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito prvi put posetio „Zastavu“.

- Daleke 1953. godine počela je proizvodnja automobila u Kragujevcu. Tada je uspostavljena saradnja sa „Fijatom“. Potom je krenuo uspon „Zastave“, razvijanje novih modela, a vrhunac je ostvaren 1989. godine, kada je za godinu dana sa traka sišlo 220.000 „juga“ u različitim varijantama, „zastave 128“, „stojadina“. U istoriji Fabrike automobila ostaće obeležena sredina osamdesetih prošlog veka kada je najveći godišnji izvoz ostvaren kroz projekat „Jugo Amerika“. Automobili proizvedeni u kragujevačkoj fabrici kretali su se po drumovima 76 zemalja sveta, ne računajući BiH, Sloveniju, Makedoniju, Hrvatsku, Crnu Goru, odnosno eksjugoslovenske državice - kaže Snežana Anđelković, direktor Centra za informisanje.

ŠTA ĆE BITI S KOOPERANTIMA?
Obnavljanje saradnje sa „Fijatom“ mnogi smatraju poslednjom slamkom spasa, ali i najboljim rešenjem za „Zastavu“. Posrnuli kragujevački gigant, simbol nekadašnje velike Jugoslavije, skoro dve decenije bio je na državnim „jaslama“, opstajao zahvaljujući subvencijama kojim se održavala proizvodnja. Godinama u pogonima „Zastave“ grejanje nije uključeno. Ugovor sa „Fijatom“, pa makar i po cenu da se ime „Zastave“ više i ne pomene, daje nadu da će se konačno i radnici ogrejati.
Ostaje i velika dilema šta sa silnom kooperacijom koja je bila angažovana na proizvodnji automobila sa oznakom „Zastave“.
- Mi smo naše kooperante više puta okupljali i kada smo osvajali „desetku“. Većina kooperanata biće angažovana na proizvodnji rezervnih delova koja mora da se obezbedi u narednih sedam godina. Vlada je za te potrebe i obezbedila subvencije. Ugovor sa „Fijatom“ daje svima šansu, ali o tome ko će dobiti posao, odlučivaće tržišna utakmica - kaže Zoran Radojević, generalni direktor „Zastava vozila“.

I NA DRVA

Inženjer Anton Peterka Beograđanin, u vreme najveće krize i sankcija, sredinom devedesetih, napravio je i „jugo“ na drva. Verovali ili ne, taj je „jugić“ imao cilindrično furunče u koje je moglo da stane 35 kg drva dovoljnih da se pređe 145 kilometara. Ušteda u „gorivu“ bila je nemerljiva, a i izduvnih gasova nije bilo.

ŠTA ĆE BITI S KOOPERANTIMA?

Obnavljanje saradnje sa „Fijatom“ mnogi smatraju poslednjom slamkom spasa, ali i najboljim rešenjem za „Zastavu“. Posrnuli kragujevački gigant, simbol nekadašnje velike Jugoslavije, skoro dve decenije bio je na državnim „jaslama“, opstajao zahvaljujući subvencijama kojim se održavala proizvodnja. Godinama u pogonima „Zastave“ grejanje nije uključeno. Ugovor sa „Fijatom“, pa makar i po cenu da se ime „Zastave“ više i ne pomene, daje nadu da će se konačno i radnici ogrejati.
Ostaje i velika dilema šta sa silnom kooperacijom koja je bila angažovana na proizvodnji automobila sa oznakom „Zastave“.
- Mi smo naše kooperante više puta okupljali i kada smo osvajali „desetku“. Većina kooperanata biće angažovana na proizvodnji rezervnih delova koja mora da se obezbedi u narednih sedam godina. Vlada je za te potrebe i obezbedila subvencije. Ugovor sa „Fijatom“ daje svima šansu, ali o tome ko će dobiti posao, odlučivaće tržišna utakmica - kaže Zoran Radojević, generalni direktor „Zastava vozila“.

Tradicionalno „ladni“ Englezi kupili su 69.932 „Zastavina“ automobila, probirljivi Nemci 16.100, Kinezi 2.014, Italijani 19.202, Grci 58.400, Poljaci 72.892 vozila sa oznakom „Zastave“... U Belgiji i Holandiji prodat je 29.901, Španiji i Portugaliji 4.471, Siriji 2.473...
Najveću ekspanziju „jugo“ je doživeo na američkom tržištu. Hvaljen, ali i osporavani biznismen Malkolm Briklin uspeo je da u SAD plasira 141.000 „jugića“. Komforan, malen, smešan, ili sa nekom drugom „falinkom“ ili kvalitetom, tek „jugo“ se pokazao i kao zanimljiv akter u filmskoj industriji. U SAD, „jugo“ se prvi put pojavljuje u jednoj epizodi serije „Slučajni partneri“, kao nesuđeni rođendanski poklon Brusa Vilisa partnerki. Brus Vilis seo je za upravljač kragujevačkog automobila i u nastavku filma „Umri muški 3“, a pojavljuje se i u najnovijem spotu američkog hevi metal benda „Metalika“.

- Izvesti „jugo“ u Ameriku sigurno je bio veliki uspeh. Zakoni SAD su najrigorozniji, kalifornijski posebno i mi smo se i za nju pripremali - kaže Andrija Savčić, mašinski inženjer „Zastave“. Došle su sankcije i sve je stalo.

Ugostiteljski radnik Nenad Levajac iz Lađevaca daleke ‘82. godine kupio je „juga“ od Auto kuće „Zastava Sarajevo“. Iz Šumadije Levajac je potegao bosanske veze i stigao do Bijeljine po svog „juga“.
- Tamo parkiran samo jedan automobil. Dolazi čovek i kaže „ja doš‘o po juga“. Zovem direktora Novicu u Sarajevo, lepo kažem ‘oće neki čovek da mi uzme auto! Ne, to je tvoj „jugo“, kaže on meni. I vozio sam ga sedamnaest godina. Onda ga prodam i opet kupim „juga“. Eno ga pred hotelom - kaže Levajac, Kragujevčanin koji je zbog nekadašnje navale išao u Bosnu da pazari željeni model.

A tu gde je uparkiran njegov „jugić“ u hotelu „Zelengora“ sve vrvi od Italijana.
- Bilo ih je i tada, a evo ponovo dolaze. Sporazumevamo se dobro, ali ne na italijanskom nego na engleskom. Moraćemo izgleda i mi na kurseve - kaže Nenad.
U „Zastavi“ Italijani već „osvajaju crvenu upravnu zgradu“, a uskoro će i demontaža opreme za proizvodnju „domaćeg programa automobila“.
- Žao mi je i „juga“ i „Zastave“. Žao mi je i što se ona Jugoslavija raspala, tako su hteli svetski moćnici. Žao mi je što nestaje ovo naše domaće. Lepo bi bilo da ostane makar nešto naše. Ali, opet, bolje je i da se nešto radi nego da se samo tavori - kaže kragujevački sajdžija Petar Mladenović. Majstor Pera prve je satove počeo da popravlja one iste godine kad je počela i proizvodnja u „Zastavi“. Od silnih majstora, šegrta, učenika, sad ih je u gradu samo šest. Baš onoliko koliko je još preostalo „florida“ na lageru.

- I automobili su kao časovnici. Moraš sa njima pažljivo da rukuješ. U automobilu je krupnija mehanika, kod mene minijaturna. Možda se tamo lakše uči zato što je vidljivo, ovde treba lupa i dobro oko. I u autu ima elektronike, a i u mojim časovnicima. Ja sam Kragujevčanin, ali sam auto kupio u Somboru. I ono je bilo nepošteno. Platiš danas, a dobiješ auto tek za pola godine-godinu. Ili da dobro platiš, ili neku vezu da imaš. Ja nisam imao vezu, nego prijatelja, on je opet znao tamo neke i njih sam odveo na večeru. Ja do Sombora, a moj brat do Skoplja. U to vreme nudili su mi plac sa materijalom na otplatu, ali mi smo hteli da kupimo auto, seća se Pera sajdžija i broji svoje penzionerske dane. Baš onako kako je već počelo da otkucava vreme „Zastave“.