nedelja 15. novembar 2009.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Miševi u zatvoru, mačori na slobodi

TEMA NEDELJE - KOJI SU EFEKTI POLICIJSKE AKCIJE „MORAVA“

Miševi u zatvoru, mačori na slobodi

Akcija „Morava“, koju je 31. oktobra u svim većim gradovima Srbije sprovelo 2.000 policajaca iz kompletnog sastava Ministarstva unutrašnjih poslova, nije značajno uzdrmala svet droge. Iza rešetaka jeste završilo oko stotinu ljudi, zaplenjeno je nekoliko desetina kilograma različitih narkotika, 57 komada raznog naoružanja bez dozvole i veća količina municije, četiri ukradena automobila, kao i 20 automobila visoke klase u vlasništvu dilera droge, nađeno je 20.000 evra, 200.000 dinara, kao i i 1.052.000 falsifikovanih američkih dolara, ali sam „posao“ nastavljen je manje-više istim tempom. Zašto? Zato što je „udareno“ u onaj sloj u piramidalnoj strukturi koji je po svojoj prirodi predodređen da bude potrošan i koji se kao takav najbrže obnavlja.

Samo zakomešali

- „Morava“ nije, to je rekao i sam ministar policije, udarila u centar, pa ni sa strane, već je naprosto zakomešala situaciju među dilerima droge i u drugim kriminalnim sredinama. NJeni rezultati su, po svoj prilici, vrlo, vrlo skromni. Policija njom nije otkrila nijednu veliku zverku, nijednog dilera droge, ali ono što se može dobiti kroz akciju „Morava“ je veliki broj privedenih u policiju na informativne razgovore, a tokom tih razgovora mogle su se saznati dodatne informacije o drugim kriminalnim grupama - kaže u razgovoru za Glas Božidar Spasić, nekadašnji obaveštajac jugoslovenske tajne policije, koji je od 1993. do penzionisanja 2007. godine bio vlasnik Detektivske agencije SIA.

Tako jedna „Morava“, smatra Spasić, otvara drugu „Moravu“ zbog procesa „cinkarenja“ ili ljudi jednostavno da bi spasli sebe otkrivaju druge.
- Posle „Morave“ imali smo otkrivanje nekoliko grupa, u kojima je bilo i pripadnika MUP. Opšti utisak je da je „Morava“ bila jedna rutinska, obična akcija policije koja je, po mom mišljenju, naduvana u javnosti, da su je najviše naduvale policijske snage, ali da ona nije dala rezultate u borbi protiv jakog, organizovanog kriminala. Očito je ovde u pitanju neki oblik običnog kriminala - kaže Spasić.
Ipak, prema rečima našeg sagovornika, „Morava“ bi kroz „popravni“ mogla indirektno ipak da ima rezultate, odnosno ako se iz nje izvuku podaci dobijeni od kriminalaca koji su hapšeni. Te, kako ih je Spasić nazvao, „sitnije bube“ mogle su da odaju i neke „veće potencijale“.

Udar bez značaja

Iako Mladen Lojović u ovom trenutku nije previše kritički nastrojen, navodeći da „Morava“ sama po sebi „nije bila loš potez“, i on ne smatra da je nešto bitno promenila. Cena je, kaže Lojojvić, isključivi parametar: ako ih akcija nije „pomerila“, a informacije kazuju da se na tom polju ništa značajno nije dogodilo, onda su i efekti akcije, barem zasada, takvi - bez značaja.
- Udareno je u najniži sloj u hijerarhiji, u sloj u kom su ulični prodavci, koji često i ne znaju za koga zapravo rade, koji su izloženi i kao takvi predodređeni da često „padaju“, pa su lako zamenljivi. Samim tim za reorganizaciju i nije potrebno mnogo vremena - kaže Lojović.
On napominje da je „mnogo veća glupost“ stav da će video-nadzor oko škola nešto promeniti.
- Sve je pogrešno postavljeno - droga se ne kupuje samo pored škola - kaže Lojović.

Rano za rezultate

Isti stav izneo je i Mladen Lojović, nekadašnji inspektor SUP Beograd, kasnije vlasnik Agencije za istraživanje i konsalting „357“, uz opasku da je u ovom trenutku „možda rano da se govori o rezultatima“.
- Čim vam policija opisno saopšti da je zaplenjeno „nekoliko desetina kilograma“ droge, odmah znaš da nije mnogo. Trebaće vremena da bi se videli pravi efekti „Morave“, a sasvim je moguće da će ona proizvesti neku drugu akciju, poput hapšenja od četvrtka kada je privedena grupa osumnjičena da je „radila“ s automobilima - kaže i Lojović.
I on, kao i Spasić, smatra da bi „Morava“ mogla imati dalekosežne efekte ako je policija od privedenih uspela da dobije kvalitetne informacije.

Prema rečima Spasića, ono što je zanimljivo je da je akcija „Morava“ usledila dve nedelje posle akcije u kojoj je u urugvajskoj luci Santjago Vaskez zaplenjeno 2,1 tona kokaina. Ta operacija, kaže Spasić, inicirana je „nekim našim podacima“, a izvele su je američka DEA (Agencija za borbu protiv šverca narkotika, pri Ministarstvu pravde SAD) i urugvajska policija, u saradnji najverovatnije s još nekim policijama, među kojima međutim nijedna nije s prostora Balkana.
- Pretpostavljam da su kroz tu operaciju koju su na kraju Amerikanci „oteli“ našoj policiji i izveli je tamo umesto da su dozvolili da droga stigne ovde, pa padne pet hiljada ljudi koji se time bave, dati neki podaci za ove sitnije grupe ovde. Time je zapravo iznuđeno da se kod nas izvede akcija poput „Morave“, ali, očito, ti razmenjeni podaci nisu bili istog kvaliteta, jer je naspram više od dve tone kokaina akcija „Morava“ nula - smatra Spasić.
Naša policija se, kaže naš sagovornik, pošto je dobila podatke od stranih službi, temeljno pripremala za opsežnu akciju koju je držala u tajnosti, ali dobijeni rezultat nije onaj koji se očekivao.

Temeljna priprema

- Ako vi u jednoj operaciji angažujete kompletan policijski sastav, a otkrijete dve vage za merenje droge, drogu koja je bačena u kanalizaciju, neke nejasne i nedefinisane falsifikovane dolare, to je obična operacija policije i ona nema nikakav uticaj na borbu protiv organizovanog kriminala, niti će uzdrmati taj organizovani kriminal - kaže Spasić.

Na konstataciju da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačića već 31. oktobra uveče rekao da je akcija „Morava“ i bila usmerena ka sitnim, uličnim prodavcima narkotika, Spasić kaže da je data pošto je sagledan rezultat same akcije. Da se očekivalo mnogo više, Spasić tumači na osnovu toga što je za tu akciju bio angažovan kompletan sastav MUP, od kriminalističke policije, preko Žandarmerije do specijalnih jedinica.
- Vi ne angažujete tolike snage protiv sitnih dilera. To su mogli da obave i obični policajci iz policijskih stanica - kaže Spasić.

Narkobiznis je strogo kontrolisan biznis, pa kada se radi o velikim nabavkama droge, treba razumeti da su one uvek pod kontrolom velikih mafija. Konkretno, izlaz droge iz Latinske Amerike kontroliše italijanska mafija, koja drži „šapu“ nad narkobiznisom na Mediteranu.
- Ne može naša ili bilo koja druga mafija da ode u Kolumbiju i kupi dve i po tone kokaina a da pre toga neko nije rekao: „OK, možeš da kupiš„, jer tržište droge je usmereno tržište, vodi se računa šta će gde da se pošalje, a saglasnost se daje jer u tome imaju svoj procenat. Prema tome, italijanska mafija je dala saglasnost da se ta droga kupi i utovari na brodove - ne sumnja Spasić.

On dalje kaže da se vrlo retko događa da se, kao u tom slučaju, plene veliki tovari, već se kupljena droga deli na manje pošiljke koje se dalje prebacuju brodovima, jahtama itd.
- Pošto stignu u luke, kuriri drogu nose u glavne distributivne centre. U Srbiji su, smatra se, to Beograd, Niš i Novi Sad, a ima i manjih, na primer u gradovima ka Republici Srpskoj odakle se droga prebacuje za Bosnu. Drogu dalje dobijaju glavni dileri koji je zatim dele momcima koji je prodaju na ulici, prodavcima - objašnjava Spasić i dodaje da te prodavce nadgleda glavni diler, koji vodi računa o tome kako rade.

Novac koji se „ubire“ istim kanalom se vraća u suprotnom smeru. Na tom putu svako uzima svoj procenat, a novac koji preostane, ulaže se u novu količinu droge i tako u krug.
Upravo zbog toga što je narkobiznis zatvoren, ugovaranja idu preko „barona“.

Putevi „barona“

- „Baroni“ su ljudi koji su u stanju da dođu do nekog „dona“, kuma mafije i da ugovore sa njima posao, jer oni razgovaraju samo sa njima zato imaju svojevrstan ugled. Postoje „baroni“ zaduženi za Crnu Goru, za Srbiju, Hrvatsku, Bosnu... - priča Spasić.

Upitan da li naša policija zna ko su „baroni“, Spasić kaže da je „džaba policiji što zna ko su ‘baroni’, ako nema konkretne dokaze“.
- Ako naša policija i ne zna, zna DEA, čije je sedište za Evropu tamo gde je i sedište FBI - u Budimpešti. Odatle ta policija vrlo vešto rukovodi operacijama protiv droge na prostoru Balkana. Podsećam vas da su oni ti koji su otkrili i dr Milana Zarubicu. Ona u borbi protiv droge koristi čak i „avakse“, zna sigurno za pet barona, ali se nekad procenjuje šta je bolje: uhapsiti pet barona ili kontrolisati njihovo tržište gde onda možete da uhapsite pet hiljada nižerangiranih u toj njihovoj hijerarhiji - ističe Spasić.

Prema njegovim rečima, DEA kontroliše rad policija i glavni je koordinator svih akcija u borbi protiv droge na našim prostorima. Spasić smatra da unutar naše policije postoje ljudi koji rade za DEA.
- Upoznao sam jednog austrijskog policajca koji mi je, kada smo razgovarali, rekao da radi za DEA. Otkrio sam ga među srpskim kriminalcima u Beču koji su radili sa drogom.