nedelja 14. decembar 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Atanasijev učenik

KO JE ČOVEK - EPISKOP ZAHUMSKO-HERCEGOVAčKI

Atanasijev učenik

POČETAK: Najmlađi srpski episkop rođen je 17. decembra 1967. godine u Varešu u centralnoj Bosni, od oca Zdravka Durića i majke Savke, rođene Jović. Detinjstvo je proveo sa porodicom u selu Planinica. Nije uvek Grigorije razmišljao o svešteničkom životu, pa je po završetku osnovne škole upisao srednju elektroničku u Varešu. Ali, ubrzo je shvatio da će njegov životni poziv biti posvećen Bogu i Isusu Hristu, pa već na prvoj godini, tačnije 1984, upisuje srednju Bogoslovsku školu u Beogradu. Zatim, pred raspad bivše Jugoslavije upisuje Bogoslovski fakultet, ali već posle prve godine odlazi na odsluženje vojnog roka u Zagreb. Nakon diplomiranja, odlazi na postdiplomske studije u Atinu.
MONAŠKI PUT: Bio je učenik i “duhovni naslednik” svog prethodnika - vladike Atanasija Jeftića. Izabrao je jednu od najvećih pravoslavnih svetinja manastir Ostrog, u kojem se 23. juna 1992. godine zamonašio. Sa Ostroga odlazi iste godine sa svojim učiteljem, vladikom Atanasijem, u obnovljeni manastir Uspenja Presvete Bogorodice Tvrdoš, koji je nedaleko od Trebinja. Tu je počelo njegovo svešteničko uspinjanje. Od protođakona do jeromonaha i igumana. Na vladičanskom tronu Hercegovačke eparhije stare preko 800 “ljeta” ustoličen je oktobra 1999. godine, po blagoslovu NJegovog preosveštenstva partijarha Pavla i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfiholija.
PROSVEĆIVANJE MLADEŽI: Još ranih devedesetih, kao monah u obnovljene crkve u Hercegovini blagoslovio je jevanđeljsku reč i besedio pred mladima u školama, bibliotekama, u eparhijskom domu... Danas aktivno učestvuje na tribinama u Republici Srpskoj. NJegova predavanja i besede objavljuju se u najrazličitijim novinama, časopisima, knjigama.
BEZ DLAKE NA JEZIKU: Oštro su ga kritikovali bosanski političari za intervju dat februara ove godine na televiziji Republike Srpske. U emisiji “Oči u oči” on je tada rekao: “Oni su u trenutku kad je srpska država bila premoćna, kad je bila ona prva Jugoslavija, posle Prvog svetskog rata, bili Srbi. Posle je bio komunizam, pa nije baš popularno bilo biti Srbin, pa su bili Jugosloveni. Pa se raspala Jugoslavija, pa su gledali šta će da budu, pa su rekli - sad smo mi Bošnjaci. Šta će biti sledeće, videćemo. Tu je problem sa identitetom muslimana u Bosni. Oni su prelazili na islam zato što su hteli da postanu Turci. Ne samo muslimani. Turci po logici nisu mogli priznati da su oni Turci. Govorili su im: ‘Vi ste muslimani, niste Turci. Zato što jednostavno niste Turci’”.
O ARHIJEREJIMA: Obraćajući se pismom sveštenstvu SPC, koje je prethodnih dana podiglo veliku prašinu, Grigorije je prvo “udario” na vladiku Pahomija, koji je bio optužen za zlostavljenje maloletnika, ali kasnije oslobođen. NJemu je napisao: “Skandal sa episkopom vranjskim prepustismo sudu javnosti. Nit’ smo stali uz njega, nit’ mu sudili, nit’ ga opravdali, a morali smo po Ustavu i kanonima”. A zatim se “okrenuo” vladici raško-prizrenskom Artemiju: “Punih 17 godina, svesno ili nesvesno, on gradi građevinu raskalašnog duha. Hrišćanski monasi to vide i svima je jasno. A nama? I šta činimo? Oglasio se i svojim viđenjem Filaretovog štrajka glađu: “Na sablazan svih, nejevanđeljski i nehrišćanski štrajkuje glađu, a arhijereji ga posećuju i bodre. Sve to bude iskorišteno u dnevno političke svrhe”.
Za crkveni raskol u Americi uputio je zamerke i patrijarhu Pavlu, napisavši i ovo: “Punih 17 godina Pavlovom rukom i delom zaceljeni raskol u Americi ne zaceljuje”.
Za nastavu veronauke je rekao da je pred fijaskom, a za hram Svetog Save - da se gradi kao Skadar na Bojani.
RATKO MLADIĆ: Za haškog optuženika Ratka Mladića kaže da nije veliki srpski junak, ali da ga ne bi zvao na predaju, jer je to postalo više privatna, nego opšta stvar.