nedelja 6. septembar 2009.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > (Ne)spremni za pandemiju

TEMA NEDELJE - DA LI JE NAŠ ZDRAVSTVENI SISTEM SPREMAN ZA MEKSIČKI GRIP?

(Ne)spremni za pandemiju

Najavljeni talas pandemije virusa tipa A (H1N1) ili popularnije svinjskog gripa, koji će po prognozama u Srbiju stići do kraja godine, mogao bi da pogodi i pacijente domova zdravlja pojedinih opština, u kojima je jedan lekar zadužen za lečenje više od hiljadu građana!

Uprkos činjenici da je, prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje, u našoj zemlji od gripa tipa A (H1N1) obolela samo 131 osoba, a na Institutu za infektivne i tropske bolesti trenutno nije smeštena nijedna osoba obolela od ovog gripa, rapidno povećanje broja zaraženih očekuje se krajem godine. Članovi radne grupe Ministarstva zdravlja za kontrolisanje i praćenje pandemije uveliko rade na pripremama za najavljeni nadolazeći talas.
- Postoji mogućnost da se usled povećanja broja obolelih i nedovoljno kapaciteta u bolnicama objekti kao što su kasarne, hosteli, moteli prilagode i pretvore u ambulante za smeštaj pacijenata - izjavila je za Glas epidemiolog doktor Goranka Lončarević iz Instituta za javno zdravlje i članica Radne grupe koja se bavi suzbijanjem i prevencijom širenja A (H1N1).

Skoro 270.000 obolelih i 3.000 mrtvih

Epidemija gripa H1N1 proglašena je pandemijom 11. juna ove godine. Ona se svetom širi od aprila i predviđa se da bi novim tipom virusa moglo biti zaraženo dve milijarde ljudi širom sveta. Ukupan broj potvrđenih slučajeva novog tipa gripa od aprila 2009. godine je 45.673, uključujući 104 smrtna ishoda. Najveći broj obolelih prijavile su Nemačka sa 15.567, gde nije registrovan nijedan smrtni slučaj, i Velika Britanija, gde je od 13.095 prijavljenih preminulo 65 osoba. Prema poslednjim podacima, ukupan broj obolelih u svetu je 267.412, uključujući 2.851 smrtni ishod.
- U područjima južne hemisfere, sa umerenom klimom, Argentina, Čile, Australija i Novi Zeland pandemijski talas je već imao svoj uzlet i sada se registruje smanjivanje broja obolelih - izjavila je Fadela Chaib iz Svetske zdravstvene organizacije.

„Tamiflu“ u oktobru

Epidemiolog doktorka Goranka Lončarević izjavila je za Glas javnosti da bi do kraja oktobra u našu zemlju trebalo da stigne oko 150.000 kutija „tamiflua“, leka protiv gripa A (H1N1), koje je Ministarstvo zdravlja kupilo kako bi obezbedilo zalihe za nadolazeći talas pandemije.
- Lek se neće naći u slobodnoj prodaji, jer njegova nekontrolisana primena i korišćenje mogu dovesti do toga da virus postane otporan na lek i da on postane beskoristan za obolele - izjavila je za Glas javnosti dr Lončarević.

I kasarne u ambulante

Prema njenim rečima, pretvaranje nezdravstvenih objekata u ambulante je zasada samo teoretska mogućnost za koju bi, ukoliko bude neophodna, Ministarstvo odbrane i MUP moralo da pruži saglasnost. Doktorka Lončarević kaže da su pomenuti objekti pogodni pre svega zbog već prisutnih kreveta i mokrog čvora, što bi olakšalo njihovu adaptaciju u bolnički smeštaj.
- Da bi se obezbedio dovoljan broj postelja za smeštaj zaraženih u teškom kliničkom stanju svaki direktor bolnice moraće da obavi preraspodelu svojih kapaciteta, odnosno postupi prema akcionom planu koji bi trebao da stupi na snagu 10. septembra. To znači da će se broj kreveta u pojedinim bolničkim odeljenjima smanjiti u korist infektivnog - objasnila je doktorka Lončarević i naglasila da se to neće odnositi na odeljenja kardiologije, neurologije, ginekologije i psihijatrije gde se broj ležajeva ne sme smanjivati.
Doktorka ističe da se u našoj zemlji očekuje kretanje raspona obolelih od 10 do 35 odsto od ukupnog broja populacije, dok će jačina i brzina kojom se virus bude širio, zavisiti, pre svega, od sredine u kojoj se prvo bude pojavio.
- Epidemije se javljaju u kolektivima, tako da možemo očekivati širenje u školama i obdaništima, a vozila GSP su takođe jedna od mesta koja će spadati u grupu rizičnih u smislu mogućnosti zaraze virusom - objasnila je doktorka Lončarević.
Inače, na nedavno održanom sastanku u Kopenhagenu na kome su prisustvovali predstavnici radnih grupa za suzbijanje pandemije 23 evropske zemlje objavljeno je da oko 80 odsto obolelih ima blažu kliničku sliku, dok je zvanična smrtnost u rasponu od 0,3 do 0,8 odsto od ukupnog broja obolelih, a samo 0,4 odsto ima i zapaljenje pluća.

Zabrinjavajuća statistika

Dr Miomir Pelemiš, direktor Instituta za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, potvrđuje da je i u ovoj ustanovi sve spremno i da su preduzete potrebne mere zaštite od širenja virusa, kao i da su obezbeđeni najbolji uslovi lečenja na ovoj klinici.
- U potpunosti smo spremni za najavljeni talas pandemije, koji se, prema našim procenama, očekuje krajem decembra. Ovo nije prvi put da Srbiji preti opasnost od rapidnog širenja virusa. Pre nekoliko godina slične najave su bile za SARS i ptičji grip, i još tada u okviru klinike obezbeđena odeljenja za izolaciju obolelih. U punoj smo pripravnosti - poručuje doktor Pelemiš, koji naglašava da na ovoj klinici trenutno nije hospitalizovana nijedna zaražena osoba.
Ako je suditi po statistici, u Srbiji je važno i gde se čovek razboli. Tako, u opštini Ćuprija, na jednog lekara dolazi 155 ljudi, a u Ćićevcu i Ubu čak 10 puta više. Iz podataka Republičkog zavoda za statistiku jasno je da je u nekim opštinama bukvalno deset puta teže stići do lekara nego u drugim.
Apsolutni šampion Srbije po pitanju dostupnosti zdravstvenih radnika je opština Savski venac, u kojoj, verovali ili ne, na jedva petnaest stanovnika postoji po lekar! Na drugoj strani, u Vladimircima, Plandištu, Preševu, LJigu, Šidu, Kosjeriću, Malom Zvorniku, Mionici, Trgovištu, Osečini, Titelu, Malom Crniću, Krupnju, Ćićevcu i Ubu na pomoć jednog lekara računa više od hiljadu ljudi! Ma koliko bilo istine u pričama da su lekari u malim sredinama, gde nekad i celo selo zavisi od jednog čoveka, predaniji od kolega u velegradima, hiljadu potencijalnih pacijenata je, čini se, ipak preveliki zalogaj za jednog čoveka. I to u normalnim okolnostima. Šta će biti na zimu, ako i kada epidemija meksičkog gripa uzme maha, teško je i zamisliti...
Načelnici domova zdravlja, u kojima statistički na jednog lekara ide najviše pacijenata, smatraju da i pored manjka medicinskog osoblja mogu da se uhvate u koštac sa eventualnim talasom pandemije. Oni su građanima opština na kojima rade poručili da su pronašli načine da i pored nedovoljnog broja zaposlenih doktora ispoštuju sve svetske standarde kada je postupanje u slučaju epidemije gripa u pitanju.

Entuzijazam lekara

Dr Katica Stojičić, načelnik Doma zdravlja Ub, potvrdila je da u njihovoj ustanovi radi nedovoljan broj lekara, ali da taj manjak nadoknađuju dobrom organizacijom i prekovremenim radom. Ona je, takođe rekla, da je njihova bolnica već oformila krizni tim, izolovanu prostoriju za prijem zaraženih virusom H1N1, kao i da se doktori na svakih nedelju dana angažuju na polju edukacije građana Uba.
- U našoj ustanovi postoje dve ekipe u kojima su lekar, medicinska sestra i vozač. Ovi krizni timovi potpuno su osposobljeni za rad sa zaraženima. Takođe, opremili smo i prostoriju za prijem gripoznih građana. Ona se nalazi na samom ulazu bolnice, ima izolovan prolaz i osmišljena je tako da se pacijenti koji sumnjaju da imaju svinjski grip ne mešaju sa građanima unutar doma zdravlja. Za zabrinute pacijente koji imaju neke od simptoma H1N1 ili samo žele dodatnu edukaciju napravili smo kol-centar, na kome tokom celog radi dežurni lekar i besplatno odgovara na pitanja koja se tiču gripa. Zainteresovani stanovnici opštine Ub svake druge nedelje u našim čekaonicama mogu da poslušaju predavanje nekog od lekara o svinjskom gripu. Svaki dan radimo prekovremeno i nastavićemo sve u cilju maksimalne obezbeđenosti naših pacijenata - izjavila je za Glas javnosti doktor Stojčić.
Dr Goran Stanović, načelnik Doma zdravlja opštine Ćićevac, u kome po statistici jedan lekar leči 1.428 pacijenata i koji je najopterećeniji zdravstveni centar na tabeli, objasnio je da njihova ustanova već poslala zahtev Ministarstvu zdravlja da se izvestan broj lekara iz drugih ustanova premesti u njihov centar.
- Ništa nećemo prepustiti slučaju! Očekujemo da kolega koji bi trebalo da dobije premeštaj u našu ustanovu ovih dana izađe pred zdravstvenu komisiju i posle toga odmah počne da radi. Mi bismo i s postojećim brojem lekara mogli da se izborimo sa mogućom pandemijom, ali zaziremo od toga da bi u tom slučaju mogli da budu zaraženi i doktori, kojih i sada ima nedovoljno. Oformili smo krizne timove i obezbedili izolacione sobe, ali i pored toga nastavljamo s pripremama za moguću pandemiju.

Pomoć ministarstva

Dom zdravlja Voždovac statistički je ustanova sa najmanjim brojem lekara po glavi prijavljenih pacijenata u Beogradu. Načelnica ove ustanove dr Dragana Nalić pak tvrdi da urađena statistika ne odražava realno stanje u Domu zdravlja, jer je rađena u letnjem periodu kada je veliki broj zaposlenih lekara na odmoru.
- Da je statistika rađena u nekom jesenjem periodu, rezultati bi pokazali da je broj zaposlenih u skladu sa svim svetskim i evropskim zdravstvenim standardima. Uključeni smo u akcioni plan koji je osmišljen na lokalnom nivou i predviđa timski rad lekara i ostalih službenika Voždovca u slučaju eventualne pandemije. Osoblje centra je već vakcinisano protiv sezonskog gripa, ali ukoliko bi se neki naš lekar razboleo i dalje bi uz pomoć detaljnog plana i organizacije mogli da se izborimo sa pandemijom, kao 1999. godine, kada je u ovom centru poslednji put zabeležena epidemija gripa.
Britanski mediji su pre nekoliko dana preneli procene stručnjaka prema kojima će sadašnje stotine zaraženih svinjskim gripom na jesen postati stotine hiljada. Nešto slično se, nažalost, može očekivati i u Srbiji. Da li je naš sistem zdravstvene zaštite dovoljno spreman da dočeka najavljenu pandemiju, veliko je pitanje. Da li će po jedan lekar na 1.500 ljudi biti dovoljan u septembru, oktobru... novembru? Videćemo.