nedelja 5. oktobar 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Dobro veče

NEDELJNO ĆASKANJE MILKA CANIĆ, LEGENDARNI SUPERVIZOR KVIZA „TV SLAGALICA“

Dobro veče

Iz novina sam saznala da su mladi nosili majice sa mojim likom, a na Internetu se pojavilo i „Milkino kolo“. Drago mi je kad mi mladi na ulici mašu, šalju poljupce, kad skandiraju moje ime kao da su na utakmici. Posebno volim kad me deca prepoznaju, to znači da gledaju „Slagalicu“ i da im je moj lik drag

Za Milku Canić, supervizora „TV slagalice“, može se reći da je jedna od najpopularnijih televizijskih ličnosti u Srbiji. Po zanimanju je diplomirani filolog, radila je kao profesor u nekoliko gimnazija, a kasnije kao lektor. Krase je jedinstveni osmeh i toplina, a prepoznatljivo lice, zahvaljujući
fotošopu, smeši nam se i sa omota poznate čokolade koja nosi njeno ime, a mnogi na mobilnim telefonima imaju njeno: „Dobro veče“.

Kako reagujete na mišljenje da ste jedna od najpopularnijih žena u Srbiji?
- To me od srca nasmeje. Vidim da su mladi duhoviti, jer stalno izmišljaju nešto novo o meni i poslu koji radim. Zabavno mi je.

Jeste li čuli da su štampane majce sa vašim likom?

- Bila sa na moru kad sam čula tu vest. U jednom dnevnom listu pronašla sam naslov: „Trubu svirka Canić Milka“. Simpatičan članak, nasmejao je i mene i moje prijatelje, a u Guči, nažalost, nikada nisam bila, jer sam svake godine u to vreme na moru. Iz novina sam saznala da su mladi nosili majice sa mojim likom, a na Internetu se pojavilo i „Milkino kolo“.

Kako doživljavate izlive simpatija ljudi koji vas sreću?
- Drago mi je kad mi mladi na ulici mašu, šalju poljupce, kad skandiraju moje ime kao da su na utakmici. Ponese me kad osetim da sam im bliska, pa im mladalački uzvratim. Posebno volim kad me deca prepoznaju, to znači da gledaju „Slagalicu“ i da im je moj lik drag. Prijaju mi i topli pogledi najmlađih, jer kad vas deca vole, to znači niste loš čovek.

LIČNA KARTA

IME: MILKA CANIĆ
ZANIMLJIVOST: AUTOR JE ČETIRI UDŽBENIKA KNJIŽEVNOSTI, JEZIKA I PRIRUČNIKA „SRPSKI ZA STRANCE“, A VIŠE OD 1.000 KNJIGA IMA NJEN LEKTORSKI PEČAT.
PRIVATNI ŽIVOT: IMA ĆERKU, SINA I DVOJICU UNUKA.

Šta je najzanimljivije što vam se dešava u susretu sa ljudima?
- Kad me usred bela dana pozdrave mojim pozdravom: „Dobro veče“, uz to mojom intonacijom. Time iskazuju i koliko vole naš kviz i koliko poštuju to što radim.

Da li ste poželeli da u „Slagalici“ kažete nešto više od „Dobro veče“?

- Jedno vreme sam ponešto i govorila. Nekima se to dopadalo, a nekima su moje reči zvučale kao fraze. Mislim da je ovo pozdrav upućen svim gledaocima. Svaka druga misao ili rečenica ne bi se uklapala u zamisao naše emisije. Kad god treba u emisiji objasniti neku reč ili neko pitanje, uključujem se da nedoumicu objasnim.

Omakne li vam se da ispravljate ljude i van emisije?
- Jedan moj prijatelj je rekao „jednom profesor - uvek profesor“. Ispravljam ljude kad god mi se ukaže prilika, u prodavnici, na ulici, u razgovoru. Ne prestajem to da radim. Naravno, ne po svaki cenu, jer je ljudima neugodno kad ih zateknete u neznanju. Ali ja ne mogu drugačije, to je moj vid borbe (možda neznatan) za očuvanje naših reči. Uđem u „Mek“, a oni me pitaju: „Za ovde ili za poneti?“ Podignem prst, „onako profesorski“ i napomenem: „Kaže se za ovde ili da ponesete“. A klinci me gledaju zaprepašćeno i sigurna sam da se pitaju „Bože, šta li je ovoj ženi“. Međutim pošto me krase upornost i istrajnost, ne odustajem. To što ispravljam ljude u neobičnim situacijama je dobronamerno i u interesu očuvanja najlepšeg jezika na svetu.

Šta radite, na snimanju ? Igrate li se i vi?

- Rado se igram. Sastavljam reči, pokušavam da sastavim što dužu reč ili što više reči. Omiljena igra mi je „Ko zna - zna“, a volim da odgonetam i „Asocijacije“.

Kako ekipa „TV slagalice“ „topi“ tremu napetih takmičara?

- Trudimo se da atmosfera u studiju bude opuštena i prijatna, razgovaramo s njima neobavezno, šalimo se. Bude tu i po koja dosetka. Imam običaj da kažem: „Ne plašite se, nisam ja tako opasna kao što izgledam.“

Koliko se na televiziji neguje dobar govor?

- Nažalost malo. Srpski književni i onaj dobri narodni jezik na malom ekranu su u zapećku. Novinari i voditelji kao da ne shvataju značaj svog poziva i na svakom mestu i svakoj prilici kvare svoj jezik. Deo krivice za to snosimo svi, porodica, škola, fakulteti, mediji, prevodioci... Ali i institucije koje bi morale da brinu da se srpski jezik sačuva ne samo u izvornom obliku nego i od svih štetnih nanosa i kvarenja. Prošetajte Beogradom, pa ćete videti. Na svakom drugom koraku smeše nam se strani natpisi ili naši koji podražavaju strane. Na primer, na našu reč dodaju se strani nastavci. Snimljena je čak i reklama u kojoj ljupka devojka izgovara „plizim te“. Zar nije dovoljno melodičan i toplo naš izraz „molim te“. Sve je „fensi“, svi idu na „Fešn vik“ i kriju se u „bekstejdž“. Ono što je dobro je „Cool“ ili „In“, pa zbog toga niko ne žali jer su svi naučili „Sorry“. Što bi sve bilo „polako“ kad može „easy“. Čitamo „bestselere“, gradimo imidže, da bismo bili u trendu i eto prilike da budemo dobri oratori jer, Bože moj, živimo u urbanom ambijentu. Kakav apsurd!

Ova rugalica ne znači da treba zabraniti strane reči u srpskom jeziku, ali ne treba im dozvoliti da se tako gizdavo šepure po našem jezičkom nasleđu. Volim da kažem: „Govori srpski da te ceo svet razume“. Čini mi se na taj način čuvam dostojanstvo našeg jezika i kulture.

Kako provodite ono vreme koje nije posvećeno „Slagalici“?

- Čitam knjige, prevrćem enciklopedije i rečnike i svakoga dana saznam po nešto novo. Računar smatram nužnim zlom iako je dobro sredstvo komunikacije. Moderna tehnologija učinila je svoje, mobilni telefoni zamenili su pisma, mladi šalju poruke jedni drugima. I pišu. Doduše kratke rečenice, ali dovoljne da prenesu svoje misli i osećanja. A zamislite tek koliko bi bilo lepo kada bi se vratili knjigama.

Kakva je zapravo Milka Canić?
- Poput mnogih žena. Možda, samo malo komunikativnija, otvorenija, širokog srca, otvorena za ljude, za dobre namere, za lepu reč, za lepo vaspitanje, za dogovor, za razgovor. Obična žena iz naroda. Naše gore list.