U dosadašnjoj karijeri je Sead Memić Vajta je prodao oko četiri miliona albuma! Od 1994. godine pevač živi na relaciji Hamburg - Travnik - Sarajevo. Prvi bend u kome je Vajta pevao bio je travnički „Veseli akordi“. Živeli su za svirke od subote do subote. Pevao je u pratnji najboljih muzičara bivše Jugoslavije. Pobeđivao na muzičkim festivalima. Pune sale obožavaoca dočekivale su ga u halama „Tivoli“ u LJubljani, Centar „Sava“ i Dom sindikata u Beogradu, u Zagrebu, Skoplju, na turnejama po Evropi, Kanadi, Americi i Australiji. Vajta je glumio u filmu „Nečista krv“, rađenom po istoimenoj pripoveci Bore Stankovića, u režija - Stojana Stojčića.
Ko je „kum“ nadimka Vajta?
- Dečaci iz moga komšiluka. Jedno jutro osvanuo je na vratima naše kuće plakat - najava filma „Raoul NJalsh“ - Doživljaji kapetana Vajta“, koga je glumio Gari Kuper, tada jedan od najpopularnijih glumaca sveta. A pošto sam ja bio najpopularniji u mojoj ulici - dobio sam nadimak Vajta.
Kada ste dobili ili kupili prvu gitaru i da li sećate tog događaja?
- Prvu gitaru mi je kupi tata pedeset i neke... kad mi je bilo sedam-osam godina. Ali, druga gitara je bila moja prva električna gitara i ona je bila iz porodice „Hefner“. Bio sam ponosan na nju jer je na „hefnerici“ svirao sada ser Pol Makarti. Kad već spominjete gitare, ovih dana je ostvarena i jedna od mojih želja iz detinjstva - postao sam vlasnik „Epiphone junior 57 reissue“, koja je dizajnirana 1957. godine, upravo kad sam krenuo u školu. Vrlo je uzbudljivo i posle toliko godina biti vlasnik jedne takve gitare i mislim: Bože - kako bi to bilo da sam je onda imao...
Koja je ciljna grupa vaše muzike?
- Slušaoci koji vole lake note i moju boju glasa. Kao što se pokazalo u svetu - moja generacija voli taj žanr i taj izraz je uspela preneti i na svoju decu. Na moje koncerte dolaze tri generacije.
Da li biste se složili da su vaše pesme originalne, ali i „mešavina“ SFRJ prostora?
- Moji uzori i idoli su bili izvana. No, naravno, da podneblje u kome se živi ima uticaja na umetnički izraz.
Kako vas prihvata publika u dijaspori i gde uskoro nastupate?
- Dijasporu sada sačinjava publika koja me je slušala kod kuće. Bio sam u Australiji, Americi, Kanadi, obišao čitavu Evropu i ljudi su me toplo primili sećajući se starih dobrih vremena.
Koji koncert ćete pamtiti kao najneobičniji u životu i zbog čega?
- Koncert u Bosanskoj Gradišci, u Domu kulture, negde osamdesetih godina. To je bio novootvoreni dom kulture, možda jedan od najlepših u bivšoj državi - kako se sada moderno kaže. Velika dvorana je bila rasprodata, nije bilo više slobodnog mesta, pa su prodali istovremeno i malu dvoranu. Bina je delila veliku salu od male. Mi smo uklonili pokretni zid između te dve scene i tako sam nastupao na jednoj sceni koja je pokrivala dve sale.
Da li svirate i pevate ukućanima i prijateljima i u kojim prilikama?
- Pevam. Često pravim kućne zabave i održim mini-koncerte koji traju mnogo duže nego oni „oficijelni“ i repertoar je mnogo širi i šareniji. Tu se mogu čuti bluz, folk, šansone, kanconisime, starogradske pesme, romanse...
Kako ste upoznali ženu svog života? Jeste li je osvojili pesmom, duhovitošću ili..?
- Upoznao sam je u krugu prijatelja. Ja sam faca i ona je bila odmah osvojena.
Koliko su vas žene inspirisale u životu i karijeri?
- Prva je bila moja majka, koja je bila veliki borac u životu, karakterna, duhovita i veoma muzikalna žena - od nje sam nasledio talenat.

A onda su dolazile ljubavi, pa su tako nastale: „Dijanin san“, „Šta je rekla Ana“, „Lejla“, „Azra“... - gde se pitam: „Gdje ste sada sve moje divne žene, da li se bar nekad setite mene“. Sve su moje pesme pesme o ljubavi.
Pamti te li neke anegdote sa vaših nastupa?
- Koncert u Nikšiću. Rukometno igralište. Dolazi sredovečni gospodin, elegantan, odelo, kravata, karta u ruci, na ulazu predaje kartu, za njim povorka od njih 15. Redar ga propušta i, naravno, mora propustiti i ovih 15 iza njega jer kaže: Oni su sa mnom!“
Da li vam smetaju današnji trendovi na estradi i koji? Jeste li nekada bili meta tračeva i skandala?
- Smeta mi to što postoji samo jedan trend - i ništa više osim njega i čitav šou biznis se vrti samo oko njega. Ako pogledamo beli svet oko sebe, videćemo koliko muzičkih trendova živi.
Koju osobinu prvo primetite kod sagovornika?
- Otvorenost.
Jeste li pevali političarima „na uvce“?
- Nisam nikad, a možda mi je i to bila greška...
Postoji li osoba na estradi s kojom ne govorite i zašto?
- Nikad ni sa kim nisam dolazio u sukobe - razgovaram sa svima.
Umete li da se kajete i da li praštate?
- Umem i često opraštam.
Kakvi su vašu utisci sa Evrovizije 1991. u Dablinu, gde ste pevali čuvenu „Lejlu“? Kako je ta pesma nastala?
- To su uvijek lepa sećanja... „Lejla“ je još više bila motivacija za moga prijatelja i kompozitora Ranka Bobana.
Imate li hobi bez kojeg ne možete?
- Mogu bez svega, ali jako volim da vozim bicikl, radim u bašti i slušam muziku.
Jeste li gurman i koje je vaše omiljeno jelo? Da li kuvate?
- Jesam. Kuvam rado. Moja omiljena jela su jednostavna i narodna. Volim svete biljke - pasulj, krompir i kupus.
Mučite li se nekada kada komponujete?
- Pesme nastaju kad čovjek ima inspiraciju - na bilo kome mestu na kugli zemaljskoj. Prije sam komponovao i nisam se mučio - kad je melodija došla - došla je.
Kada ste poslednji put pevali u Bosni i Sarajevu. Ima li poziva? Gde biste voleli da pevate u BiH?
- Sa „Teškom industrijom“ sam imao koncert u maju u „Domu mladih“, u avgust u selu Tisina, a u oktobru nastup u „Zetri“ u sklopu dodele nagrade „Indeksi“.
Koja je vaša neostvarena želja?
- Da svoj život završim bez rata.
Životni moto?
- Život je maskenbal.