nedelja 2. novembar 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Živimo u žuto vreme

NEDELJNO ĆASKANJE - ZORANA PAVIĆ, POP PEVAČICA, O PREDSTOJEĆEM KONCERTU, STANJU NA ESTRADI, RVANJU I BRATU DRAGANU BJELOGRLIĆU

Živimo u žuto vreme

Ne dopada mi se ova prodaja privatnog života. Danas se ne biraju sredstva, od venčanja preko rođena deteta do razvoda, da bi se privukla pažnja. Imamo ljude za koje ne znamo kojim se zanimanjem bave, ali znamo za koga su se udali ili od koga su se razveli, i oni su bitne ličnosti. To je model uspeha, ne uraditi nešto, ne stvoriti, nego dobro se udati. Nakaradno!

Pop pevačica Zorana Pavić važi za romantičnog mangupa iako to po definiciji jedno drugo isključuje. U prvoj polovini ove godine CD-om „Da mi ime ne zaboraviš„ obeležila je 18 godina uspešnog rada ili, kako to ona zove, „punoletstvo na sceni“. Ova pop interpretatorka ne boji se da u spotu ostari, niti da zaplače, okušala se i kao pisac i glumica i scenarista sa DVD monodramom „Kad žena voli“, a sada za svoju novu pesmu „Vrisnula bih da zaječi“ kaže da će biti prva koju će Grci plagirati. Posle 10 godina za 11. novembar u 20.37 u Centru „Sava“ najavila je svoj drugi solistički koncert.

Je li dovoljno napraviti koncert na svakih 10 godina?

- Kada se upustiš u takvu avanturu, a to zaista i jeste avantura, moraju i kockice da ti se slože. Ne mislim da treba držati koncert da bi bio održan i da bi se negde vodilo da je urađen. Moram da se potrudim da sve ono što se od mene očekuje ne manjka, dobra energija, dobra emocija, mora mnogo toga da se složi, a sve što je lepo košta. Pogotovu pošto imam svoju viziju kako sve to treba da izgleda u svakom smislu. Ako ne možeš sve da zaokružiš i ako ti se ne poklope karte, ne mislim da treba raditi nešto pošto-poto. Treba gledati znakove pored puta. Radim sve po nekom ličnom impulsu i nisam kalkulisala i sedela i brojala: e, sad bi bilo dobro uraditi ovo ili ono. Kada sam pripremala pesme za novi album, muzičari sa kojima sam sarađivala su me podstakli da može nešto lepo muzički da se ponudi. I nadam se da će to jedanaestog i drugi prepoznati. Tu je i Marija Mihajlović sa tri prateća vokala i muzičari iz raznih priča koji se međusobno uvažavaju. Nije mala stvar doživeti da na probi Paja gitarista kaže Banetu koji svira buzuki: „Je l’ može taj tvoj solo duže da traje?“

Važiš za najvećeg optimistu na estradi, kako se to postiže?

- To je stvar prirode i neke unutrašnje snage. Daleko od toga da nemam žute minute. Imam ja svoje padove i neraspoloženja i trenutke kada pričam sama sa sobom, i kada pokušavam da neke stvari za koje verujem da bi trebalo da budu drugačije ili koje me možda čine ne spokojnom razjasnim. Ono što mi je Bog dao i na čemu sam zahvalna je ta snaga i energija da te neke stvari koje drugi ljudi završe na proračunatu varijantu postignem na svoj šeretski način. Ponekad ne mislim da je moja energija kanalisana i to je nešto na čemu bih volela da poradim i nadam se da će to doći sa godinama. Ali ta moja neobuzdanost mi je više puta pomogla da prevaziđem neke teže situacije i da to sa osmehom iznesem, a da niko ne primeti da sam se dobro ugruvala.

Dakle, to nije samo slika za javnost?

- Privatnom sam još veselija nego što se vidi u javnosti, ali se kontrolišem da ne delujem preterano egzaltirano. Nisam ni ja toliko sjajno, već je moja deviza da sve probleme ostavim zaključane u fioci i ne gnjavim druge ljude time. Ne volim namćore, ne prijaju mi. Izbegavam energetske vampire koji otimaju dobru energiju. Volim ljudima da dam energiju tamo gde mi se vrati, a trudim se da izbegavam one pored kojih se ne osećam potaman. Okupljam one slične meni i tu se regenerišem, a samo oni najbliži su ti s kojima podelimo one neke teške stvari i to tako što popričamo. A kada je nešto mnogo teško, trudim se da sama „pregombam“ i idem dalje - sutra je novi dan.

U eri krađe pesama iz Grčke na spotu za obradu strane pesme napisala si „Maznuto od Šer“?

- Bilo je to po principu „reci istinu da ti niko ne veruje“ i ljudi su me pitali gde smo snimali spot. Meni se ta pesma dopala i bilo je to ono „deca se zaigrala i ukrala spot“ i uzeli smo delove spota i ubacili mene tamo gde se ona slika sama i to uredno potpisali. I to je proizašlo iz mog kozerstva i te moje osobine da se redovno šalim na svoj račun.

Snimila si 10. album za 18 godina. Je l’ to mnogo ili malo?

- Danas je jako teško doći do dobre pesme i u najpozitivnijem smislu zavidim ljudima kao što je Vlado Georgiev. On sam piše stihove i komponuje pesme, stvara muziku, aranžira i to radi sjajno jer je multitalentovan. Mnogo mu je lakše nego nama koji zavisimo od pesama koje nam neko ponudi. Danas ako nećeš da snimaš budalaštine, ovaj posao podrazumeva trošenje mnogo energije da bi to imalo neku priču i smisao.

Kako to da se o tvom privatnom životu ništa ne zna?

- Živimo u žuto vreme i teško je baviti se ovim poslom, a ostati čist i ne privlačiti pažnju na najtrivijalniji način. To je svima nama mnogo težak domaći zadatak. Kao kad gradiš kulu od karata. Ne dopada mi se ova prodaja privatnog života. Naravno da je sve stvar izbora, ali i dobrog ukusa koliko ćeš toga da pustiš u etar, a danas se ne biraju sredstva, od venčanja preko rođena deteta do razvoda, da bi se privukla pažnja. Imamo ljude za koje ne znamo kojim se zanimanjem bave, ali znamo za koga su se udali ili od koga su se razveli, i oni su bitne ličnosti. To je model uspeha, ne uraditi nešto, ne stvoriti, nego dobro se udati. Nakaradno! Danas se sve meri time koliko si imućan, a i bogati plaču.

Predsednik si Rvačkog kluba „Partizan“. Šta je posao jednog sportskog radnika?

- Postoje ti Upravni odbori, sastanci i angažovanje u smislu neke prisutnosti u klubu. Usklađujem to sa svojim profesionalnim obavezama, jer to nisu samo medijska angažovanja. Ali drago mi je da sam i u tom medijskom smislu učestvovala u promovisanju rvačkog sporta. Moja vezanost za „Partizan“ se videla i kroz spotove sa Matejom Kežmanom i Đorđem Pantićem, ali momci u rvačkom klubu su zaslužili sve što ja mogu da učinim za njih, jer je to je sport koji je najveći broj medalja osvojio za našu zemlju, a to se uglavnom ne zna.

Da li ti je pomoglo to što je tvoj brat od ujaka Dragan Bjelogrlić počeo da se bavi glumom jop kao dete?

- Nas dvoje smo i slični i različiti. Posmatrajući i analizirajući sve oko sebe učila sam i na onom što je dobro.