nedelja 1. februar 2009.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Sudbini moraš izaći u susret

NEDELJNO ĆASKANJE: MIMA KARADžIĆ, PRODUCENT I GLUMAC NAJGLEDANIJIH DOMAĆIH SERIJA I FILMOVA, O SEBI I SVOM POSLU

Sudbini moraš izaći u susret

Nemam želju za nekom određenom ulogom. Igram ono što dolazi i male i velike i sporedne uloge. Sve i svašta i ono što mi po liku pripada i ono što mi ne pripada... Igrao sam i ljubavnike i pedera i razbijača i kukavicu - baš sve

Za dramskog umetnika Mimu Karadžića se s pravom može reći da je jedan od miljenika domaće publike. Popularni glumac svoj status u srcima kako pozorišnih, tako i filmskih i televizijskih gledalaca ne duguje ni mladosti, ni lepoti, ni plavim očima, ni visokom statusu, već neverovatnom šarmu kojim razoružava. Pa, ipak, ovaj poslovni čovek s nepogrešivom tačnošću ume da „nanjuši“ šta je to što ovdašnje gledalište želi. Tako se dokazao i kao producent nekoliko televizijskih serija i jednog filma.
Pojavili ste se i kod Radoša Bajića, ima li uspešne domaće serije u kojoj niste učestvovali?
- „M(j)ešoviti brak“, „Premijer“ i „Pare ili život“ su moje serije. Ili moje i Milanove koje radimo sa Pinkom. A u seriju „Selo gori, a baba se češlja“ Radoš me je jednostavno pozvao da budem gost. Onda se to njemu dopalo, pa je malo proširio ulogu. A ne bih imao ništa protiv ni da se Radoš pojavi u nekoj našoj seriji, mislim da bi to bilo zanimljivo.
Jedan ste od prvih glumaca kod nas koji je, još u poslednjoj četvrtini prošlog veka, u nekim drugačijim društvenim i političkim okolnostima, stao nag pre kamere?
- U to vreme u kulturi i umetnosti neke stvari su se mnogo revolucionarnije dešavale nego što se dešavaju danas, neke slobode su postojale mnogo više nego što postoje danas u glavama ljudi. Tada su se dešavale neke premijere po pozorištima. Uzmete na primer Atelje 212, šta se igralo onda, a šta se igra danas. Kako se živelo u pozorištima u to vreme, a kako se živi danas. Ipak je to bilo mnogo romantičnije doba nego danas. Danas je sve to mnogo pod izgovorom da je nešto „sajber“, nešto „fensi“, tako da smo svi izgubili mnogo. To vreme je bilo drugačije i po pitanju filma. Snimiti film bila je velika stvar jer ga je gledalo milion ljudi. A danas jedan film gleda 25.000 njih. Nekoliko gradova u Srbiji je u poslednja dva meseca zatvorilo bioskope.
Kako to objašnjavate?
- Vreme je kad ljudi masovno sede ispred televizora. Napravili smo film „Promeni me“ i sa svim mogućim reklama ljuljao je Pink onoliko.

ATELJE JE JOŠ UVEK „VAŠE“ POZORIŠTE?
- Ja nemam svoje pozorište od kako je u Atelje ušao Svetozar Cvetković sa svojom ekipom. Sve to pod izgovorom da nam treba moderno pozorište. To moderno pozorište mnogo manje zanima ljude. Svi smo izgubili. Nekada ste imali tapkaroše i redove za karte od „Srpske kafane“ do Ateljea. Šest godina nisam ušao u Atelje i za tih šest godina nisam odgledao nijednu predstavu za koju bih rekao da bih voleo da učestvujem u njoj? To najviše volim da vidim, nešto za šta mi je krivo da ga nisam radio.
LIČNA KARTA
Ime: Milutin Karadžić
Nadimak: Mima, za koji mnogi misle da mu je kršteno ime
Datum rođenja: 9. april u Bjelom Polju, odrastao u Nikšiću
Horoskopski znak: Ovan
Zanimljivosti: Bio je jedan od prvih koji se svukao na platnu, u filmu „Slučaj Bogoljuba Savkovića livca“

Pravili smo reklame na sve moguće načine i izvukli smo blizu 100.000 gledalaca. Za jedno veče na televiziji taj film vidi 1.600.000 i tu sve pada u vodu. Televizija je nešto što je preuzelo primat, pogotovo domaće serije koje su jako gledane i imaju visok rejting.
Poenta ovog posla je raditi nešto što je gledano. Igram u predstavama koje su gledane, a pre neko veče smo igrali dvestotu „Anđelu“. Za mesec ili dva ćemo odigrati stotog „Frederika“. Dara i ja smo odigrali „M(j)ešoviti brak“ više od 250 puta, igramo „Ožalošćenu porodicu“ na kartu više - rasprodata je dva, tri meseca u napred. Igram „Tre sorelle“ na kartu više. Igram u predstavama koje imaju publiku i ne zanima me da radim nešto što neće imati gledanost. Tako je i sa filmom. Zato ćemo Milan i ja u maju ili junu na praviti dva TV filma sa likovima i pričom iz serije „Pare ili život“.
Kako „podnosite“ svoje pojavljivanje sa mnogim damama na stranicama zabavnih novina?
- Te takozvane žute štampe ima svugde, naravno tamo je to na drugom nivou. Ali izlaze slike i Bredu Pitu i Brusu Vilisu, pa i svaki detalj iz privatnog života i još ponešto i doda. To što se piše, pa se piše, nikad u životu ne demantujem. I kad vidim paparaca ne skrivam se. To pripada tome da si ti javna ličnost, i da ljudi pišu o tebi, pa ponekad i ponešto i izmisle. Nikada nije pisalo ništa uvredljivo, a to što se piše da se viđam sa nekim- pa, dobro. LJudi me vide s nekim u kafani neka pišu, pa šta! Slikaju, pa šta! Sve to služi narodu, koji lista, za razbibrigu...
Dakle, dobro „stojite“ sa novinarima?
- Vrlo često sam u situaciji da pozivam novinare kad promovišem svoju seriju ili film. Ti isti novinari se odazovu da to uveličaju, pa kad oni mene pozovu da kuvam ili se slikam, odazivam se. Lično sam bio i protiv toga kada su pre nekoliko godina moje kolege naplaćivale intervjue.
U čemu je tajna uspeha tandema Karadžić-Karadžić?
- Obojica radimo puno. Predani smo. Imamo iza sebe i mnogo predstava. Porodičnu saradnju koja je jako dobra. Naravno, ne radimo sami, tu je i mnogo mladih glumaca sa Akademije, koji igraju glavne uloge. Tu i ta priča apropo klanova pada u vodu.
Ima te li želju da odigrate neku ulogu?
- Sve što mi se ponudi, ako mi se dopadne, radim najbolje što umem. Nemam želju za nekom određenom ulogom. Igram ono što dolazi, i male i velike i sporedne uloge. Sve i svašta i ono što mi po liku pripada i ono što mi ne pripada... Igrao sam i ljubavnike i pedera i razbijača i kukavicu - baš sve. Ipak, nije da nisam odbio ulogu. Na primer u situaciji kada reditelj ne zna šta hoće. Jer ne možemo svi igrati i kralja i konja. Neko će za konja dobiti šest hiljada veći aplauz nego da je odigrao kralja loše. Kad dobijem ulogu, moram da negde prepoznam nešto, pa makar to bile samo tri rečenice koje su „moje“. I zbog nečeg takvog prihvatam da igram neki lik. Ako nema toga, odbiću.
Šeron Stoun ili Monika Beluči?
- I jedna i druga u filmu. I ni jedna ni druga privatno. Meni ništa ne bi značilo ni da dobijem ulogu u Holivudu sem što bih znao kako da potrošim onoliki novac?
Dara Džokić ili Neda Arnerić
- I jedna i druga su drage koleginice, s tim što je Dara Džokić neko s kim sam mnogo više radio, s kim sam proputovao celi svet i proživeo jedan život. Ona je jedna kompletna žena, veliki borac i čovek po mom ukusu. Neda Arnerić je neko s kim sam dobro radio.
Da niste glumac čime biste se bavili?
- Ne mogu da kažem onu rečenicu da kad bih se ponovo rodio opet bih bio glumac. Biti glumac pitanje je slučajnih okolnosti, nešto te zakači u životu ili ne.
Verujete u slučajnost?
- Verujem, ali i u malu instituciju zvanu Mima Karadžić.
Verujete i u sudbinu?
- Sudbina, verujem postoji. Ali se sudbini mora izaći u susret. Ne može se sedeti u kući, pa da ti se nešto desi. Moraš biti u toku.
Gde ćete biti za deset godina?
- Ko i sad. Na relaciji Budva - Beograd.
Amerikanci se muče za Oskara. A glumci kod nas?
- Uđe 400 ljudi u salu sa problemima, brigama, a izađe posle dva sata, gledajući Mimu Karadžića, sa makar dva milimetara pomerenim ustima ka osmehu. To je ono za šta vredi živeti. I to nijedan predsednik ili političar ne može da da ovom narodu, a ja mogu.