nedelja 31. avgust 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Filadelfija – pola kilometra istorije

BULEVARIJADA - NAJPOZNATIJE SVETSKE ULICE

Filadelfija – pola kilometra istorije

Na samo šest-sedam stotina metara nižu se, za istoriju SAD sve najvažnije građevine. Obilazak počinje od paviljona „Zvona slobode“, koje je 1776. godine odjeknulo u čast nastanka nove države

Ni veće zemlje ni kraće istorije. To su SAD. Traju nešto više od 200 godina, mada su prva naselja Evropljana dvostruko starija (ako zanemarimo vikinge koji su pre hiljadu godina tajno „navraćali“). Filadelfiju, jedan od najstarijih gradova, osnovao je britanski kveker Vilijem Pen 1682. godine. Angloamerikanci su „sakrili“ činjenicu da je bar pola veka stariji jer su stanovnici tada bili Šveđani i Holanđani. Nove generacije britanskih naseljeničkih porodica postale su nukleus nazvan Amerikanci, a među njima je, baš u Filadelfiji, začeta ideja o Sjedinjenim Američkim Državama.

Sa stanovišta serije „Bulevarijada“, važan je najstariji gradski kvart u kojem su najvažnije institucije nastanka SAD. Nije reč o klasičnom bulevaru, već o tri paralelne ulice Arč, Česnat i Volnat, između kojih su travnjaci „posejani“ važnim istorijskim građevinama. Tu su nekada hodali Bendžamin Frenklin, Džordž Vašington i drugi oci američke nacije.

Uvek je bezbroj turista, pre svega Amerikanaca koji naviru u Filadelfiju da bi upoznali „kolevku“ svoje zemlje, jer u „Holu nezavisnosti“ je 1776. godine proglašen nastanak SAD. Na samo šest-sedam stotina metara nižu se za istoriju SAD sve najvažnije građevine. Obilazak bi trebalo da počne od paviljona „Zvona slobode“, onog koje je 1776. godine odjeknulo u čast nastanka nove države u Novom svetu. Prekoputa je impozantna palata sa nazivom „Berza“. Ipak, nije to što piše, već su poslovni Amerikanci tu postavili ogroman trgovački centar sa mnoštvom prodavnica i restorana. Kroz prelepi park stiže se do Hola nezavisnosti u ulici Česnat, do omanje zgrade u kojoj su predstavnici trinaest nekadašnjih američkih država proglasili nastanak svog slobodnog saveza. Iza nje je „Stari gradski sud“, u kojem je prvih godina nezavisnosti bilo središte sudske vlasti. U blizini je spomenik na kojem večna vatra podseća na neznanog ratnika američke revolucije. Jedini je u zemlji. Nedaleko niz ulicu je Kongresni hol, u kojem su američke državice prvi put obznanile ideju o nezavisnosti od britanske krune (1774). U okruženju je bezbroj muzeja, jer u nedostatku bogate istorije, Amerikanci veličaju i najmanji detalj kratkotrajne prošlosti. Na primer, memorijalna „Kuća Beti Ros“ nije ništa drugo do zgrada u kojoj je dotična živela, ali je sašila prvu američku zastavu sa zvezdama i prugama.

Da bi se to sve razgledalo, potrebno je nekoliko dana, pa je preporučljiv smeštaj u „Svratištu parka nezavisnosti“, ljupkom hotelčiću u ulici Česnat, usred kvarta „Istorijska kvadratna milja“, kako tamo nazivaju svoju „američku kolevku“. Iz hotela se u obilazak može i replikom nekadašnjih kočija kojima je osvajan Divlji zapad.

Ulica Valnat (ulica oraha), duga više kilometara, udomljuje nekoliko pensilvanijskih univerziteta, visokih škola i akademija. Nešto manje brojan „obrazovni profil“ ima i ulica Česnat (ulica kestena). Obe su pune razgranatih stabala čija imena nose.

Šetnja specifičnim filadelfijskim kvartom-bulevarom ipak umara, pa je za predah pravo mesto „Gradska taverna“, u stvari rekonstruisani „revolucionarni bar“, u kojem su se pre dva veka okupljali učesnici Prvog i Drugog kontinentalnog kongresa SAD,

I u drugim delovima Filadelfije ima značajnih istorijskih mesta, na primer Afroamerički muzej istorije i kulture u ulici Arč (luk), o viševekovnom bitisanju Afroamerikanaca na tlu SAD. U istoj ulici je i Hristova crkva, na čijem je groblju spomenik Bendžaminu Frenklinu, ocu američke nezavisnosti. Veoma je zanimljiv i Balč institut za etničke studije, na kojem svaki Amerikanac može da sazna sve o svom etničkom poreklu. Ko želi da se stvarno vrati u vreme naseljavanja Amerike, dovoljno je da ode u sat vožnje daleku „Pensilvanijsku holandsku opštinu“. Tu žive Amiši, holandskog porekla, čudni ljudi koji i danas oblače starovremensku odeću, žive bez struje, automobila, traktora, televizije, kompjutera i ostalih blagodeti civilizacije. Baš kao pre četiri veka.