nedelja 19. oktobar 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Za šljivu Ranku niko ne mari

REPORTER GLASA JAVNOSTI NA FESTIVALU SRPSKIH RAKIJA I VOĆA NA BEOGRADSKOM TRGU NIKOLE PAŠIĆA

Za šljivu Ranku niko ne mari

Država štiti neke hibridne, američke sorte, a za našu ranku baš i ne mari. Dobra je da se pije našte, izjutra, u podne i uveče - ali samo po 0.3. Sve preko 0.5 je opijanje. Dobro je to za varenje, rad srca, cirkulaciju, ali samo da se ne pretera - priča znalački Stanislav - Cane Trifunović iz Kraljeva

- More, kaka ti je to degustacija. Em treba da kupim taj „vlaučer“, em još i za čašu da ti dam pare - prkoseći pravom potopu na Trgu Nikole Pašića, gunđa prekjuče čiča, gurkajući se pred štandom na kom su bile izložene najbolje srpske rakije.
Gunđa čiča, prepire se malo sa mlađarijom na štandu, pa onda nevoljno zavuče ruku u džep i pruži devojci zgužvanu pedesetodinarku.

- Nema više ni rakija džaba - prokomentarisa, onako, više za sebe, pa se već kod prvog sledećeg izlagača zaustavi, stežući u ruci onu čašu i poče da merka.

- Daj ovu, de - reče i pokaza rukom na flašu loze u paradnom pakovanju.
Unese se u onu čašu celom dušom, toliko da i ne ču kad sa centralne bine zagrme glas Dragana Đurića, predsednika organizacionog odbora ovogodišnjeg Festivala srpskih rakija i voća, koji je prisutnima objašnjavao kako baš i nije lako u Srbiji biti proizvođač rakije, najavljivao seminare i kulturni program, pričao o zakonima koji će i naše male rakijaše ugurati u Evropsku uniju...

Mira Milošević iz Ministarstva poljoprivrede odrecitova potom stihove Oskara Daviča, ali se pogubi negde među šljivama, ljudima i njivama, a potom prepusti sečenje crvene vrpce prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, koji malobrojnim rakijoljupcima koji su uprkos kišnom danu rešili da se okupe oko bine poruči da je dan, eto, baš divan da se pije srpska šljivovica. Ista ona kojom na kraljevskom dvoru poslužuje sve strance koji mu dođu u posetu.

Objasni nam Ivan Urošević, generalni sekretar Udruženja „Srpska rakija“, da su hteli da i ove godine sve bude na nivou, pa otud i ti čičini „vlaučeri“.

- Tek da ne pravimo incidente, da se gosti mnogo ne opijane - reče, pokazujući rakije 32 srpska izlagača, koji će, pod sloganom „Harmonija ukusa“, još danas, do 22 sata, izlagati na Trgu Nikole Pašića.

A na štandovima nema šta nema - od šljivovice uvijene u svečano pakovanje, preko travarice sa likovima svetaca, do kajsije i dunjevače u drvenom sandučetu - sa natpisom „Srećna slava, domaćine“
Osavremenio se i „rakijski svet“, pa među drvenim, nude po štandovima i metalne buriće.
- Rakija je dobra da se pije na tašte, izjutra, u podne i uveče - ali samo po 0.3. Sve preko 0.5 je opijanje. Dobro je to za varenje, rad srca, cirkulaciju, ali samo da se ne pretera - priča znalački Stanislav - Cane Trifunović iz Kraljeva.
Priča, a sve ruke pokazuje, hvaleći se kako je noćas do pola dva pekao rakiju, pa pravo sa kazana krenuo za Beograd.

- Dobro je što smo vratili rakiju da bude naš brend, a ne da nam je kradu Mađari i Rumuni, koji i ne znaju kako da je prave. Vidiš, ovako treba da izgleda ruka koja je pekla rakiju - da je pereš, a da crno ne možeš da opereš - širi ruke proizvođač nagrađivane rakije „bukovičavke canovke“, odajući nam da se najbolja rakija pravi od najsitnijih crvenih ranki. Država štiti neke hibridne, američke sorte, a za našu ranku baš i ne mari, žali se Cane.

- Eto, od te ranke ja imam jedno 10.000 litara na lageru - svake godine samo dolivam. Ona ti je najbolja kad se se peče u bakarnim kazanima od 100 do 120 litara i kad se čuva u starim hrastovim buradima. Pa da se onda sipa kad ti treba, a ne da stoji u staklu. Pa ko god hoće može da navrati u Kraljevo, da vidi kako se peče rakija, isto onako kako su to radili moj otac i deda - poziva Cane.
Miodrag Lazić, redovni izlagač na rakijskim manifestacijama, na štand i opet izneo svoju „homoljsku zdravicu“ - „piće homoljskih stogodišnjaka“, a uz njega i drenku, višnjevaču i orahovaču s medom, koju u šali naziva „tri u jednom“. I sve „odevene „ u autentičko srpsko pakovanje - sa šubarom, torbom, opancima i potom svečano postavljeno u brezov panj.

- Ta naša rakija je specifična jer se pravi na stari, davno zaboravljen način, ali uz primenu savremenih naučnih dostignuća, a potom joj se dodaje 14 biljaka - žalfija, kopriva, ehinacea, ruzmarinÖ - priča Lazić, a kad poče da nabraja kako rakija leči srce, glasne žice, jača imunitet i oporavlja zglobove i mišiće, zaključismo da, maltene, nema boljke za koju nije dobra.

Na poslednjem štandu, valjda kao konkurencija obližnjoj fontani, pravo rešenje za otrežnjenje - domaća kafa. Pa, ko preživi degustaciju na tridesetak štandova i uspe da dovrluda dotleÖ Pa, još sutra Jovo nanovo. A ko je u rakiji hteo duže da uživa, poneo je poneku flašu kući. Cena od 1.500 dinara, za najbolju od najboljih rakija, bila je prava sitnica.