sreda 13. avgust 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Borovnica bogom dana

Kompjuterskim programer Dragiša Vasilijević u selu Drenova napravio prvi šumadijski zasad malih borovničastih grmova

Borovnica bogom dana

Pretprošle godine sam kupio 1.300 sadnica i posadio ih na površini od 60 ari.Ove godine sam ubrao drugi rod. Prednost borovnice je u tome što nema neizvesnog otkupa. Kilogram u našim maloprodajama košta od 1.000 do 1.500 dinara

U selima Šumadije, a tako je, nažalost i širom Srbije, sve je više zatvorenih seoskih kuća i zaparloženih imanja. Oni koji nasleđuju kuće i imanja najčešće svoje nasleđe prodaju u bescenje, ili ga, ako niko neće da ga kupi i po toj bagatelnoj ceni, prepuste korovu. Tako je, posle smrti domaćina Staniše Milosavljevića iz sela Drenova, nedaleko od poznatog milanovačkog izletišta Savinac, veliko imanje od tridesetak hektara pripalo njegovoj ćerki Milanki i zetu Dragiši Vasilijeviću, vlasniku privatne firme za kompjuterske programe u Beogradu. Međutim, za razliku od onih prvih, koji prodaju očevinu u bescenje, pa i onih drugih koji dozvole da korov pokrije i imanje i kuću, programer Dragiša je programirao svoj život sasvim drugačije.

- Nije mi palo napamet da prodamo imanje, a još manje da ga prepustimo korovu. Jedino sam razmišljao o tome šta bi bilo pametno raditi sa tolikom zemljom. Prvo sam hteo da formiram zasad kruške viljamovke, ili šljive i da pravim rakiju posebne robne marke, ali jednom prilikom, sasvim slučajno, na nekoj televiziji sam video ponudu za prodaju sadnica borovnice iz kontingenta borovnice koju je vlada Holandije dala Vladi Srbije i to je bilo odlučujuće. Sa Interneta sam pokupio sve što je napisano o borovnici - sortama, načinu sadnje, uzgajanje, rodnosti, zaštiti, isplativosti, plasmanu... apsolutno sve. Tek tada, ali uz potpunu podršku mojih sinova Milana (29) i Dušana (27) odlučio sam da se posvetim uzgajanju borovnice. Po ceni od 1,5 evra po sadnici, mada joj je uobičajena cena 5,2 evra, iz Holandije koja je najveći proizvođač sadnog materijala za borovnicu, pretprošle godine kupio sam 1.300 sadnica koje sam posadio na površini od 60 ari i ove godine sam već ubrao drugi rod. Probe radi, prodao sam oko 100 kg borovnice po ceni od 680 dinara za kilogram, a ostali rod sam skinuo kako bih ojačao izdanke za narednu godinu. Iako je zasadu tek treća godina, lepo je rodio. Kada bude u punom rodu, a to je između pete i sedme godine, svaki žbun davaće u proseku od 10 do 12 kg borovnice. Odnosno, tada ću tržištu moći da ponudim oko 10 do 15 tona najkvalitetnije borovnice.

TAJNE HOLANĐANA I AMERIKANACA

Pitomu vrstu borovnice stvorili su Amerikanci još 1922. godine, ali najčuveniji proizvođači sadnog materijala borovnice su Holanđani koji ljubomorno čuvaju tajnu sadnog materijala za vrste kao što su „patriot“, „vojvoda“,“blu gold“, gold traube“... Suština njihove tajne je, prema rečima Dragiše Vasilijevića, u tome što su uspeli da izdvoje bakteriju koja živi na korenskom sistemu borovnice bez koje nema ni roda. Otkrili su tajnu te bakterije i zahvaljujući tome su gotovo jedini proizvođači sadnog materijala u Evropi. Inače, najveći proizvođač borovnice u Evropi je Španija, sledi Srbija, a na trećem mestu je Poljska. U ovoj godini u Srbiji je proizvedeno oko 10 tona borovnice, a sledeće godine, kako se pretpostavlja, rod će biti između 20 i 30 tona, a u dogledno vreme, ako bude pameti, Srbija će kao proizvođač borovnice moći da uđe u svetsku utakmicu sa Amerikom, Argentinom i Čileom koji važe za najveće proizvođače ovog voća.

U selima Srbije ljudi nemaju se baš poverenja u nešto što je novo i nešto što odmah ne donosi nekakvu dobit.

- Pa, tako je bilo sa malinom pre tri-četiri decenije. Svi su bili nešto nepoverljivi, ali ispostavi se da je danas strateški proizvod. To što komšije sumnjičavo vrte glavom uopšte me ne interesuje. Ovo je prvi zasad u čitavoj Šumadiji koji je već počeo da rađa, a od naredne godine počinjem da proširujem zasad do 5 hektara pod borovnicom. Prednost borovnice je u tome što nema neizvesnog otkupa. Kilogram borovnice u našim maloprodajama je od 1.000 do 1.500 dinara, u Australiji je cena 5.200 dinara, a o Americi koja je najveći proizvođač i uvoznik ovog voća da ne govorim. Dakle, najbitnije je da je tržište stabilno, da je cena više nego dobra i da će tako biti još dugo. Potražnja za borovnicom je velika zbog njenih svojstava i široke upotrebe, a mnogi stručnjaci tvrde da je ova voćka izvanredna odbrana od malignih oboljenja. Danas se borovnica u svim trgovinama i u svetu i kod nas može naći samo u ranim jutarnjim satima. Znači, proizvodnja borovnica je veliki prostor za srpsku poljoprivredu jer je kvalitet zemlje kao bogomdan za njeno uzgajanje.

Zasad borovnice Dragiše Vasilijevića je tek prvi u ovom delu Srbije, ali treba napomenuti da sredstva za započinjanje ozbiljnog posla nisu mala, kao što nije mala ni dobit.

- Sredstava koja treba uložiti u kupovinu sadnica i podizanje zasada su znatna, ali ako se ima u vidu da već od druge godine žbunovi borovnice daju rod, a u petoj godini se sa hektara može „ubrati“ oko 150 hiljada evra, onda je očigledno kolika je zarada. Na kraju, ubeđen sam da će za nekoliko godina borovnica, kao što je sada malina, biti strateški proizvod za državu, a takođe, drago mi je što je država ovog puta to prepoznala i materijalno pomaže one koji bi da ulažu u proizvodnju borovnice. Pa, možda je i to put povratka mnogih koji bi da se vrate na svoja imanja i sačuvaju ih od korova - razmišlja programer i proizvođač borovnice Dragiša Vasilijević.