četvrtak 11. septembar 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Mit pretvoren u stvarnost

Eleonora Luthander iz Švedske posle pola veka pronašla svoje rođake u Crnoj Gori u selu Čevu kod Nikšića

Mit pretvoren u stvarnost

Reč je o familiji Damjanović, čije je članove tek sada prvi put videla i upoznala. Suze radosnice, prilikom ovog susreta, Eleonora nije krila

Trebalo je da prođu čak pedeset četiri godine, pa da Šveđanka srpsko-crnogorskog porekla, pesnikinja Eleonora Luthander iz Stokholma, u Crnoj Gori, pukom slučajnošću pronađe pre desetak dana svoje bliske rođake. Našla ih je u Čevu kod Nikšića odakle potiču njeni i preci njenog dede Petra Damjanovića. Reč je o familiji Damjanović čije je članove tek sada prvi put videla i upoznala. Suze radosnice, prilikom ovog susreta, Eleonora nije krila.

- Došla sam iz Švedske kao gost međunarodne pesničke kolonije Bijela, i ovde sam upoznala divne ljude. Milutin Alimpijević, vodi tu koloniju od 11 do 20 avgusta. Sedela sam pored jednog gospodina i spontano, on je mene pitao da li poznajem Jašu Grobarova, pisca koji svake nedelje u politici ima svoju kolumnu. Da, rekla sam, on je moj dobar prijatelj. Rekla sam da bih s nekim otišla na Čevo, to je stara Crna Gora, to je selo o kome je govorio moj deda Petar. Meni je to izgledalo kao mit, kao neka neverovatna istina.

I KOŠTUNICA IZ ČEVA

Čevo danas nije ravno kao u pesmi, niti je u njemu živo kao što bi dolikovalo negdašnjem opštinskom centru i tazbini bivšeg gospodara crnogorskog. Ispred kule Vukotića se vije crveni barjak, a u seoskoj kafanici kažu da je Vojislav Koštunica od Damjanovića sa Čeva.

PRAVI IKEBANU OD HAIKU CVETOVA

Eleonora je u Beogradu završila Ekonomski fakultet a do udaje za švedskog novinara Pera Luthandera 1975. godine, živela je u Beogradu. Poeziju piše od svoje trinaeste godine i do sada je objavila sedam zbirki. Bavi se i pisanjem haiku poezije i pravi i ikebane od haiku - orgami cvetova. Zastupljena je u tri švedske antologije, član je udruženja književnika Srbije i Švedske.

Da li ide autobus, Danilo mi je rekao, ne ide. Možete li da nađete nekog da me odveze, samo da dođem tamo gde nikad nisam bila i te ljude koji su mi rođaci nikad nisam videla. U petak smo pošli na Čevo i došli ispred jedne kafane, i odmah tu je kao naručen sedeo zamislite, moj rođak, Dragan Damjanović. On je nacrtao porodično stablo, mi smo brat i sestra, čak šesto koleno. To je bilo dirljivo - priča Eleonora.

Ova Šveđanka crnogorskog porekla prepuna je utisaka sa krša na kome su odrastali njeni preci.

- Penjala sam se i po Kineskom zidu, penjala se po Alpima i Švajcarskoj i nisam našla nigde nikog svog. A ovde, na Čevu, baš to sam našla. U brdima sam crnogorskim našla ljude sa fizionomijom mog sina Joanikija Amadeusa, on liči na Damjanoviće, to je nepobitno. Posle nekoliko dana zove me Milan Damjanović, iz Herceg Novog. On je moj stric i njega sam prvi put videla. Dočekao me je u Bijeloj, vozio do Herceg Novog. U automobilu je bila još jedna naša rođaka koja je ličila neverovatno na moju tetku po ocu. Svako liči na svoje, jel da. A ja nisam do sada videla ljude koji liče toliko na moju familiju, i taj način govora, građu tela. To je prelep osećaj - kaže Eleonora.

Eleonora je ruska plemkinja po majci. NJena majka je Ruskinja Valentina Genadijeva i udala se za njenog oca Svetozara. NJen deda se zvao Genadij Fjodorovič Hjebin i došao je 1919. godine, u Srbiju, u Borski rudnik, iz grada Kušve.

- Deda Petar je rodom sa Čeva, i živeo je na Zlatiboru, pa u Vrnjačkoj Banji, gde je i sahranjen, a ja bih volela da njegove posmrtne ostatke prenesem na Čevo - kaže Eleonora.