nedelja 10. avgust 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •

Reporter Glasa u Guči, među „ujedinjenim nacijama“, gde je u petak uveče žario i palio legendarni Boban Marković

Kakav car!

Lom na stadionu trajao je gotovo dva sata. Boban je i svirao i pevao, njegov sin Marko solo deonicama pravio istinske bravure, izvlačeći i iz sebe i iz čitavog orkestra poslednje atome snage

Trubači iz Minhena nasred Dragačeva sviraju „Marš na Drinu“, a Srbi oko njih bacaju šajkače uvis i što od meraka, što od piva i rakije, padaju u trans po trotoarima Guče! Bilo kada i na bilo kom drugom mestu možda bi se ova scena učinila pomalo grotesknom, u Guči ona je samo detalj, isečak iz jedne opšte slike izmešanih ljudi, muzike, nošnji, izgleda, naglasaka, izgovora, jezika, osećanja, svetova... Preksinoć, ne u jednom trenutku, nego i po pljusku koji se sručio na varošicu u sami suton, i kasnije po mesečeni, ceo grad je igrao, svi trgovi, sve ulice, prolazi, dvorišta, stadioni, ljudi u reci, na balkonima, na ringišpilima, pod šatorima i šatorčićima... Na jednom kraju Nemci su svirali „Marš na Drinu“, na drugom Francuzi iz Grenobla „Kalašnjikov“, kraj njih Poljaci iz Gulenjuva nezaboravnu temu krupe „Kejk“ - „Ja ću preživeti“, pod susednom šatrom Gvozden Rosić iz sela Rti opleo Užičko kolo...

U jednom trenutku, na stadionu kraj Belice, jedna uz drugu našle su se zastave sedam ili osam evropskih zemalja! Guča je u petak uveče, dok je sa glavne bine Boban Marković žario i palio, terao Francuskinje iz prvih redova publike da plaču od radosti, ujedinila čitavu Evropu i pola sveta. Istina, samo na trenutak, ali, i taj trenutak se desio ove godine u Guči, jasnije i glasnije no i jedne pre. Guča ujedinjenih nacija!

POČAST LJUPČETU LAZAREVSKOM

U čuvenoj „Marinovića kafani“ u samom centru varoši, juče po podne, na momenat, proradile su emocije... Na mestu gde je nekada, godinama unazad sedeo LJupče Lazarevski, Miki Nosonja iz serije „Vratiće se rode“, koji je proletos preminuo tokom snimanja, ka praznom mestu okrenuli su se trubači, odsvirali kolo... Koliko prošle godine, na tom istom mestu LJupče Makedonac pravio je sa trubačima neviđeni ršum i lom...

Petak uveče u Guči ponovo je bio čaroban. Iako je pala kiša, a iza ponoći nad gradom i sevalo i grmelo i pucalo, na gradske ulice, na trg kod spomenika trubi, na mostove preko Belice nije imala gde - truba da padne. Istina, ispred grada, ni od Čačka i Jelice, ni od Užica nije bilo onih dugih kolona kola, čekanja, zastoja, nisu ni parkinzi ispred Guče bili puni, ali, svo veče narod je odnekuda izvirao i izvirao punio varošicu pa se iza ponoći, na tren, činilo da će Guča, od silnog pritiska, da pukne na nekom od šavova. I pred ponoć, kada je sa stadiona kraj Belice saboraše pozdravio Boban Marković, a onda, narodski rečeno, sa sinom Markom tako opleo par čočeka da se okolo sve pušilo, i kada se stadion za par minuta napunio do vrha, ulice okolo ostale su pune i prepune sveta, kao da se onaj narod na stadion prelio sa nekog trećeg, imaginarnog mesta.

Pre Bobana, na glavnoj bini, od devet sati uveče, trebalo je da sviraju strani orkestri. NJihov nastup kasnio je punih 75 minuta, ali su fanovi, koji su ih uredno čekali svo to vreme, lako sebi nalazili zabavu.
Grupa Srba iz Republike Srpske okupila se oko Rikarda, Italijana.
- Rikardo, mafija, Sicilija - viču mu na uvo.
- Forca Juve - urla Rikardo ogrnut italijanskom zastavom.
- Forca - viču onda i Srbi, sa tri prsta podignuta u vazduh.

Kad je, posle stranaca, Francuza, Nemaca, Poljaka, Izraelaca, Austrijanaca, Bobanov i Markov orkestar na bini proradio punom parom, počelo je da seva i sa bine i sa neba. Ritmovi iz njihovih truba za čas su se stopili sa munjama i grmljavinom koja je na Guču dolazila pravo sa zapada, od Požege i Užica...
- Ovde je dobro, preterano dobro - jedva smo u onoj gužvi i buci shvatali šta kažu Anja Turlakova i njen prijatelj Nikita koji su u Guču stigli ravno iz - Sankt Peterburga.

Kraj njih preterali su, ali u kontra stranu, i oni koji su odlučivali o cenama usluga. Malo točeno „jelen pivo“ koštalo je preksinoć na stadionu 150 dinara, flašica od pola litra obične vode ispred stadiona - 100 dinara. Stranci su priču brzo pročitali, pa su redom na stadion ulazili noseći po dvolitarku piva, kupljenu prodavnici za 130 ili 150 dinara.
Bobanov lom na stadionu trajao je gotovo dva sata. Boban je i svirao i pevao, Marko solo deonicama pravio istinske bravure, izvlačeći i iz sebe i iz čitavog orkestra zadnje atome snage...

- On ovde uvek da sve od sebe, ponese ga atmosfera, publika... Godinama sam u Guči, sve je ovde dobro, ali je Bobanov koncert neponovljiv. Kakav car - ispričao nam je posle koncerta, sav još u transu od izvanredne Bobanove svirke, Srđan, fan Markovića iz Čačka.
Istog popodneva, u Guči, u kojoj je godinama već počasni građanin, Boban je
doživljavao nove i nove počasti. Organizatori Sabora obelodanili su kako su Vladi Srbije i Ministarstvu kulture uputili predlog da Bobana, za sve ono što je učinio za Guču, za srpsku trubu, za kulturu, za pronošenje imena Srbije širom sveta, proglasi za - priznatog umetnika.

- Sviram širom sveta, na desetinama festivala, ali sa Gučom se ništa od toga ne može uporediti. Guča je čudo i volim da sviram ovde, zbog ove neponovljive atmosfere, zbog ovih ljudi koji znaju da uživaju, da cene trubu, da poštuju nas trubače. Znam koliko je ljudi ovde došlo zbog mene, i večeras ću dati sve od sebe. Znam da me ljudi vole, ali umem i ja sa publikom, da im uđem pod kožu, da ih razveselim - poverio nam se Boban, samo pola kasnije, kad smo ga sreli na ulici, usred uobičajene gučanske gungule.
Ono što se na koncertu desilo posle bilo je - upravo to. Eksplozija radosti, muzike, majstorstva...

- Kad sviram, cilj mi je da ljudima moja muzika ostane u ušima barem još sedam dana, da im bubnjevi biju u glavama - nije krio Boban šta radi i namerava da uradi na večernjem koncertu.
Guča je juče u zoru osvanjivala u neprekidnom transu. Na trgu kod Spomenika trubi pred svanuće praznih pivskih boca bilo je do kolena, i saboraša je u tim trenucima bilo sve više i više na kolenima, drugi su, očigledno predozirani trubama, ležali po trotoarima okolo, po crkvenoj porti, uz ograde... Čekajući da svane pa da nastave!

Ključne reči: