sreda 10. mart 2010.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Greje na "makar šta"

ALTERNATIVNE METODE GREJANJA

Greje na "makar šta"

Magistar Živica Terzić konstruisao kotao na biomasu, pa ga grejanje košta četiri puta manje nego na papreno skup plin

MOKRIN - Znanje stečeno na fakultetu primenio je u rodnoj kući i konstruisao kotao na biomasu, pa se ove zime jeftino greje na "makar šta". Magistar Živica Terzić (27) iz Mokrina grotlo velikog kotla "hrani" biljim ostacima nakon žetve i berbe poput bala slame, čokanja ili granja iz vinograda i voćnjaka. Zahvaljujući tome Živica neće ove grejne sezone kroz odžak „spaliti" 120.000 dinara, koliko je prošle platio za prirodni gas, nego četiri puta manju sumu. Najava skorašnjeg poskupljenja plina, koji kao energent koristi najveći broj domaćinstava u Vojvodini, puno ga ne uzrujava. Razmišljajući kako da doskoči papreno skupom plinu, Živica je zasukao rukave i konstruisao kotao koji može da greje čak tri kuće:
- Znanje iz ove oblasti stečeno kod profesora Miladin Brkića i Todora Janića primenio sam u praksi i napravio ovaj kotao, pa se, što mi Mokrinačani kažemo, od ove zime grejem na „makar šta". U najgorem slučaju ove zime ću za grejanje potrošiti 30.000 dinara, što je daleko manje u odnosu na gas. Istina je da početna ulaganja za grejanje na biomasu nisu mala, ali se investicija brzo vraća, već u drugoj godini. Uključujući radijatore, cevi i materijal za kotao u ceo projekat uložio sam manje od 3.000 evra. Inače, cena kotlova na biomasu se kreće između 1.500 i 3.000 evra - kaže Živica.
Uveren je da grejanje na biomasu ima perspektivu, pogotovo u seoskim sredinama zbog dostupnosti jeftinog goriva. Nažalost, svake godine se „u vetar baca" ova energija jer mnogi paori nakon žtve spaljuju biljne ostatke, umesto da biomasu zaoru u dovoljnoj meri, ili je iskoriste kao ogrev:

Biznis u najavi
Ljudi se sve više raspituju za grejanje na biomasu, a magistar Živica Terzić nada se da će znanje stečeno na fakultetu unovčiti i početi da pravi kotlove naveliko.
- Prednosti su velike, moj prijatelj iz Mokrina ima isti kotao kao i ja. Za zagrevanje kuće od 150 kvadratnih metara on će ove sezone utrošiti tri prikolice čokanja. Kupovina tri kiperke čokanja u kikinskoj firmi „Agroseme" koštala ga je svega 12.000 dinara - kaže Živica.

Kaskamo za Evropom
U državnom bilansu biomasa učestvuje samo sa jedan do 1,5 odsto, iako se u Srbiji godišnje proizvede čak oko 11,5 miliona tona. Kada bi se, upozoravaju stručnjaci, iskoristila samo četvrtina raspoložive biomase nastale od biljnih ostataka pšenične ili sojine salme, kukuruzovine i drugih biljnih ostataka, uštedelo bi se više od 1,5 miliona litara ulja za loženje. U zemljama članicama EU planiraju da u narednih deset godina biomasa bude zastupljena sa 20 odsto u ukupnom energetskom bilansu.


- Ukoliko cena gasa nastavi da raste, realno je da će mnogi nastojati da se prešaltaju na jeftinije energente kakva je, recimo, biomasa. Meni je za nauk poslužila prošlogodišnja energetska kriza. Iako se u našem ataru dnevno crpi pola miliona kubika gasa, tada su najpre nama zavrnuli slavinu. Sada više nemam tih briga -iskren je Živica.
Nakon završenog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i magistrature, Živica se, na zaprepašćenje najvećeg broja zemljaka, vratio u Mokrin i odlučio da se posveti poljoprivredi. Presudilo je to što je, kako veli, emotivno vezan za porodicu i selo.