nedelja 7. septembar 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Avenija Samora Mašel - slika i prilika Hararea

Bulevarijada najpoznatije svetske ulice

Avenija Samora Mašel - slika i prilika Hararea

Zimbabve, u centralnom delu juga Afrike, nastao je od nekadašnjih britanskih kolonija Rodezije i NJasalenda. Od Engleza je nasleđena dobro organizovana prestonica, koja je vremenom utrostručila broj stanovnika, ali i promenila izgled

Centralna magistrala koja deli metropolu na dva dela nazvana je po afričkom lideru Samori Mašelu. Nastaje na severozapadu gde se put od Bulavaja, pretapa u široku prigradsku aveniju, oivičenu beskonačnim redovima stabala džakarande. Ova biljka fantastičnih boja (dominiraju lila nijanse), uz bugenviliju je najpoznatije obeležje biljnog sveta tog dela kontinenta. U razvučenim predgrađima, avenija Samora Mašel, uz motorni saobraćaj, „sprovodi“ i bezbrojne zaprege malih kvrgavih afričkih vočića, veoma izvijenih i oštrih rogova, ali i bezbroj pešaka koji, ne obazirući se mnogo na vozila, „tabanaju“ svojim poslom ka gradskom centru. Kao većina afričkih gradova ni Harare nema dobro organizovan „GSP“, već njegovu ulogu popunjavaju kombiji koji staju na znak ruke. Samo njima znanom gestikulacijom pešak dolazećem vozilu daje tačno određen znak dokle i u kom pravcu želi da se vozi. Vozač, ukoliko tuda ide, ili staje, ili uz kratki znak trubom produžava put.

Približavajući se centru, avenija Samora Mašel dobija uobičajeni izgled afričke prestonice: u Africi ima puno prostora, pa su gradovi razvučeni, predgrađa u zelenilo ušuškanim stambenim kućama su nepregledna, dok su u relativno skučenom centru načičkani soliteri poznatih kompanija, korporacija ili impresivne vladine zgrade. Ni avenija Samora Mašel nije izuzetak. U njoj je većina najuglednijih hotela poznatih svetskih lanaca poput „Interkontinental“, „Oberoj“, „Šeraton“ i drugih.

GRAD KOJI NE SPAVA

Harare, je osnovao pre 118 godina, Englez Sesil Rouds, stvarajući tvrđavu Solzberi, uporište buduće britanske kolonije Rodezije. U eri dekolonizacije Afrike, nakon mnogo godina oslobodilačke borbe, crnačka većina je preuzela vlast i uspostavila Republiku Zimbabve (1980). Glavni grad Solzberi promenio je ime u Harare (grad koji ne spava).

Ulazeći ovom avenijom u Harare, najpre se nailazi na glavni sportski stadion i Nacionalni sportski centar. U toj zemlji su popularni fudbal i atletika, ali su čvrsto ukorenjeni „britanski“ sportovi poput ragbija, kriketa, golfa i hokeja na travi. Uz aveniju je i „Sivik centar“, u kojem su smešteni magistrat, odeljenja gradske uprave, biblioteka i muzej.

U centralnom delu avenije su mnoge značajne građevine. Na primer, „Džejmison haus“ iz 1894. godine, najstariji zidani objekt u gradu, u kojem se nalazio Vrhovni sud Mašonalenda. U blizini je i Pijačni trg, na kojem je poslovanje pod supervizijom vlade, jer je najatraktivnija „prodajna izložba“ narodne radinosti. Seosko stanovništvo tu donosi razne košarice, skulpture od kamena, proizvode od kože, ukrasne predmete, bižuteriju i druge proizvode koji oslikavaju afričku kulturu zimbabveanskog gorja. Zato je na aveniji Samora Mašel i najveća parking arkada, jer je pijaca uvek prepuna posetilaca.
U centru grada avenija je kao i u drugim metropolama: staklo, čelik, beton, automobili.... Urbanu monotoniju razbijaju živopisno obučeni prolaznici, jer svaki drugi rado nosi bar deo koloritne narodne nošnje, zatim obilje prekrasnog cveća, a i ulični prodavci sa figurinama od kamena, drveta ili neke od šarenih tkanina koje pletu meštanke okolnih sela. Saobraćaj je veoma gust, ali nema smoga i nije zagušljivo, jer je Harare na 1.600 metara nadmorske visine, pa je vazduh prozračan i čist. Samora Mašel nije šoping ulica (Knez Mihailovu se u Harareu zove First strit), ali obiluje otmenim radnjama, restoranima, kafeima i letnjim baštama. Uglednija mesta su restorani „Farijerove ruke“, „Kombahari kuća bifteka“, „Le Paris“, itd. Zanimljivo je da na najvećem gradskom bulevaru nema noćnih klubova, diskoteka i bioskopa. Doduše, oni su u blizini, u sklopu trgovačko-poslovnih centara u gradskom jezgru. Harare je planski građen. Sa nekim izuzecima među kojima je i krivudava avenija Samora Mašel, sve ulice se seku pod pravim uglom i snalaženje je jednostavno.

Na istočnoj strani, gde se avenija pretapa u put za Mutare, nižu se bogatija predgrađa. Na sve strane su uređeni golf tereni i oni za „put-put“, kako u Zimbabveu zovu mini-golf. Ipak, kako se odmiče od centra, nestaje tipični sjaj velikog grada, a pomalja se i naličje svake priče. Zimbabve je siromašna zemlja u kojoj je mnogo nezaposlenih i socijalno ugroženih. To se vidi i na glavnoj gradskoj aveniji koja je pri krajevima sve bezličnija. Ipak i grad i njegov najveći bulevar imaju šarm, nama čudan, ali lep.