nedelja 6. septembar 2009.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Mačvanski seljak na američkoj markici

LIK PESNIKA BORE SIMIĆA OSVANUO NA MARKICI POŠTE SAD

Mačvanski seljak na američkoj markici

Bio sam iznenađen! Rekao sam čika Bori da je on na markici, a ni sam nije znao da nam kaže odakle njegova slika na razglednici - kaže nam poštar Siniša

Kada je pre dva meseca Siniša Uglješić, poštar u mačvanskom selu Glušci, doneo razglednicu iz dalekog NJujorka, adresovanu na ime Bore Simića, nije ni slutio da će to postati događaj o kome će se danima prepričavati po ovom selu. Ne zbog toga što je u pitanju NJujork, iz kojeg ne stižu svakog dana pismo i razglednice, već što je na poštanskoj markici - Borin lik.
- Bio sam iznenađen! Rekao sam čika Bori da je on na markici, a ni sam nije znao da nam kaže odakle njegova slika na razglednici - kaže nam poštar Siniša, kojeg svi znaju po nadimku Lale.
A iz NJujorka je stigla razglednica sa toplim pozdravom njihovog zemljaka Miće Radojčića, zvanog Šeća, koji godinama živi u NJujorku.
I danas se priča o tome, a kada smo potražili kuću Bore u Glušcima, svi su znali da je reč o pesniku, koji je proslavio Mačvu u svojim pesmama.
U urednom dvorištu, sa umivenom kućom, vajatom belim kao sneg i ambarom, pod vinovom lozom sedeo je Bora Simić, koji će ovog septembra napuniti 80 godina.
Pesnik - seljak, objavio je mnogo pesama, ušao u četiri antologije. U časopisu „Ineternešenel art samit“, koji je izašao i na kineskom jeziku, objavljena je priča o njemu. Bio je to i povod da mu njegov zemljak Šeća iz NJujorka pošalje razglednicu i izbori se za lik na markici.
- Nisam bio dobar đak. Završio sam samo četiri razreda osnovne škole i nisam više mogao, jer nisam ništa pamtio. A onda kada sam bio blizu tridesete, počeo sam da maštam, da zamišljam razne slike i da sve to napišem - kaže nam Bora.
U svojim pesmama proslavio je Mačvu. Objavljivao je najpre u raznim listovima, a onda ga je Dobrica Erić uvrstio u antologiju. Prva njegova zbirka pesama bila je „Orfej među šljivama“. U pesmi „Mačvanka“ opevao je lepotu mačvanske devojke. Objavio je Bora oko 2000 pesama. Neke od njih su prevedene na engleski, španski, francuski...
Bora u stihove pretače ljubav, vradžbine i reku Bitvu, koje više nema, a u sećanjima je mnogih. Kaže, da je od oca muke imao dok je pisao, koji je govorio da je to dangubljenje. Ali, kada je zaradio prvi honorar, kupio je ocu najkvalitetniji duvan. NJegova nepismena majka LJubica volela je da sluša stihove koje joj je govorio.
- Inspiraciju sam uvek dobijao noću, oko ponoći, kada ustanem i zapišem neke stihove - kaže Bora.
Bora je u mladosti morao da krišom čita knjige. Pročitao je oko 2.000 knjiga, pesama, svega što mu je dolazilo ruke. Uzimao je knjige iz biblioteke, neke i dobijao.
-     Volim da čitam, jer tada zamišljam da razgovaram sa pametnim čovekom. Pametne žene su moja inspiracija, nije važno da li su lepe, samo da su pametne. Dovoljno je da im vidim fotografiju i da budu moja inspiracija - otkriva nam tajnu pisanja pesnik Bora.
Ovaj skromni čovek živi od takozvane seljačke penzije. Savladao je više zanata, ali voli da plete užad i tu je vešt iako mu je vid znatno oslabio.