petak 5. februar 2010.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Odlazak saobraćajnog baletana

LEGENDARNI PRESTONIČKI MILICIONER JOVAN BULJ(71) PREMINUO U BEOGRADU

Odlazak saobraćajnog baletana

Mesto među znamenitim Beograđanima zaslužio je početkom 70-ih godina prošlog veka, gracioznim pokretima "dirigovao " saobraćajem kod Doma omladine i na raskrsnici kod "Londona"

Penzionisani saobraćajni policajac Jovan Bulj, svojevrstan zaštitni znak prestonice tadašnje SFRJ, preminuo je u sredu u Beogradu, u 71.godini života.
Bulj je mesto među znamenitim Beograđanima zaslužio još početkom sedamdesetih godina prošlog veka, ponajviše svojim gracioznim, gotovo baletskim pokretima, kojima je godinama regulisao saobraćaj kod Doma omladine, na izlasku iz Terazijskog tunela, ali i na Terazijama, na raskrsnici kod "Londona". Lep, visok i elegantan, od glave do pete odeven u belu uniformu sa zlatnim dugmićima, privlačio je pažnju Beograđana.

Na glavi mu je obavezno bio beli šlem, nalik onima koje nose engleski bobiji, a na rukama snežno bele rukavice, kojima je uspešno "dirigovao" beogradskim saobraćajem. Pod negovanim, dugačkim brkovima "a la Franjo Ferdinand", povazdan je titrao osmeh.

 Čika Jovana je, jednom rečju, bilo teško ne primetiti.
Zato su se Beograđani okupljali pred "Londonom" samo da bi ga videli i bili su na njega toliko ponosni da su rado dovodili svoje goste na raskrsnicu u centar grada da im pokažu jednu od znamenitosti velegrada. Bio je baletan među srpskim milicionerima, najčuveniji srpski saobraćajac, legenda beogradskih ulica! Uvek ljubazan, damama se obraćao sa "dobar dan", dok su vozači, prolazeći kraj njega, strpljivo i bez nervoze čekali da odigraju ulogu koju im je namenio ovaj dirigent. Publika na trotoaru je znala aplauzom da nagradi njegove bravure.
Ukratko, bio je jedan od onih tako retkih ljudi koji je sopstvenim primerom dokazivao da se velike umetnosti kriju i u prividno pbičnijim zanimanjima i da je svaki posao uzbudljiv ako se radi s mnogo puno ljubavi.

Pričalo se po gradu da je svojevremeno završio i višemesečni baletski kurs u Narodnom pozorištu, te su mu pokreti baš iz tog razloga bili tako elegantni. I, gotovo da nije bilo Beograđanina koji za njega nije znao - redovno su ga zvali na prijeme u Skupštini grada, a imao je priliku da upozna i maršala Tita. A, onda se za njega čulo i u svetu. Na poziv britanskih kolega, neko vreme je proveo kao gost Saobraćajne policije grada Londona, svoje umeće je prikazao i na londonskom trgu Pikadili, na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja zauzeo je treće mesto i dobio priliku da bude predstavljen čak i engleskoj kraljici Elizabeti Drugoj.
Posle preranog penzionisanja, jer kažu, bio je pričljiv kad popije koju više, a Tito i neki funkcioneri bili su mu omiljena tema, godinama je sa suprugom Evom radio kao prodavac u trafici u bloku 70 u Novom Beogradu, a potom i kao čuvar parkinga ispred jednog splava kod hotela "Jugoslavija"...
Tek i danas, usred saobraćajne gužve, nađe se poneki Beograđanin koji sa setom uzdahne i pomisli kako bi život ipak bio nešto lakši i lepši kad bi on, barem još jednom, onako sjajno mahnuo rukom u blistavoj beloj rukavici i uneo makar malo reda i lepote u taj grozni haos.

Komentari

neka mu je laka crna zemlja!

Zasto se neko nije setio da napise nesto o njemu dok je bio ziv?

Sigurno je imao sta da kaze!

Iskreno saucesce porodici cika Jove Bulja.
Bilo je uzivanje usluziti Ga u malom dragstoru u kojem sam radila.