nedelja 12. oktobar 2008.
RSS
• Ljudi i događaji •
Početna > Ljudi i događaji > Sto godina srpskih sokola

VITEŠKA ORGANIZACIJA, NASTALA U ČEŠKOJ DAVNE 1862. GODINE, NASTAVLJA TRADICIJU U SRBIJI

Sto godina srpskih sokola

Definicija sokolstva je bratstvo velikodušnih i nesebičnih ljudi, udruženih radi viših nacionalnih ciljeva

Pre nešto više od sto godina, 16. marta 1908. godine, osnovan je Savez srpskih sokola. U pitanju je viteška organizacija nastala najpre u Češkoj davne 1862. godine. Česi su bili oduševljeni srpskim narodnim pesmama i uočili su da narodni pevač kad god želi da istakne nečiju odvažnost, hrabrost ali i čestitost i plemenitost poseže za poređenjem sa sokolom-rekao je Jevđa Jevđević starešina Saveza srpskih sokola na svečanom prijemu u Belom dvoru koji je NJegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II organizovao povodom stogodišnjice ove viteške organizacije. Dodeljeni su tom prilikom Povelja i Orden srpskog sokola prvog reda prestolonasledniku Aleksandru pošto je njegov otac, Kralj Petar Drugi, bio starešina Sokola. Na svečanom prijemu odlikovani su bivši starešina Saveza dr LJubomir Kostić, nekadašnji najbolji prijatelj kralja Petra II i Dragomir Acović, član Krunskog veća i bivši starešina Saveza.

- U vreme kada je sokolstvo nastalo pod viteštvom se podrazumevao i deo sportskog delovanja, fizičko i moralno snaženje, jačanje rodoljubivih osećanja prema otadžbini, slovenskim narodima i čitavom svetu.

Miroslav Tirš, doktor filozofije i profesor Praškog univerziteta, jedan od rodonačelnika Sokola još kao gimnazijalac uočio je koliko su stari Grci polagali na sport i tako je došao na ideju da osnuje organizaciju u duhu olimpizma. Osmislio je sokolski sistem vežbanja koji uz fizičku jača i moralnu snagu omladine. Tiršova definicija sokolstva bila je bratstvo velikodušnih i nesebičnih ljudi, udruženih radi viših nacionalnih ciljeva - priča Jevđa Jevđević starešina Saveza koji je sva sećanja o viteškoj organizaciji sačuvao u svojoj knjizi „Spomenica Kragujevačkih sokola 1907-2007“.

Posle Čeha, sokolska udruženja nicala su u Poljskoj, Rusiji, Srbiji. Kod nas udruženja postaju masovna posle 1918. godine kada se u vreme kralja Aleksandra Karađorđevića grade velike gimnastičke hale - sokolane. Održavali su se često u to vreme sokolski sletovi i na sve strane mogli su se videti vitki mladići u sokolskim uniformama sa perom zadenutim na kapama.

SESTRO, BRATE

Svi članovi organizacije nazivaju se međusobno „brate“ a oslovljavaju se sa „ti“. Članice se međusobno nazivaju „ „sestro“. Svi se pozdravljaju sa „zdravo“ i to tako da najpre pozdravljaju mlađi starije. Svaki pripadnik sokolske organizacije ima pravo na nošenje svečanog odela i sokolske članske značke na civilnom odelu ali je zabranjeno učešće ili prisustvovanje na političkim skupovima.

Starešine su uglavnom bile najuglednije ličnosti tog vremena, profesori, oficiri a
među članovima Sokola bili su i patrijarsi, vladike, predsednici vlada. Među poznatim imenima viteške organizacije nalaze se Steva Todorović, slikar i akademik, i osnivač prvog Srpskog gimnastičkog društva, general Tihomir Nikolić, dr Vladan Đorđević, začetnik sokolstva u Srbiji. Krajem 19. veka pokrovitelj Sokola bio je kralj Aleksandar Obrenović. Kasnije kada Karađorđevići dolaze na vlast tradicija se nastavlja i pokrovitelj Sokola bio je prestolonaslednik Đorđe Karađorđević a potom Petar Prvi Karađorđević postaje starešina Sokola Kraljevine Jugoslavije. Među članovima Sokola bili su i sveštenici, patrijarh Varnava Rosić, patrijarh German je bio osnivač Sokolskog društva u Vrnjačkoj Banji a patrijarh Georgije Branković je svoju kuću u Sremskim Karlovcima dao za sokolanu. Patrijarh Pavle u Sarajevu, kao mladić takođe je bio član Sokola. Među istaknutim članovima Sokola Kraljevine Jugoslavije bio je i olimpijac Leon Štukelj koji je osvojio šest olimpijskih medalja. Bilo je u ovoj viteškoj organizaciji i predstavnica nežnijeg pola ali i bračnih parova.
Posle Drugog svetskog rata u našoj zemlji vlasti zabranjuju Sokole, uzimaju im imovinu i od svega ostaje samo ime gimnastičkih sala koje je narod i dalje uporno zvao „sokolanama“.

- Danas je pokret najjači u Češkoj. Vraćeni su sokolski domovi gde članovi mogu da vežbaju. U Pragu se Sokoli okupljaju iz svih slovenskih zemalja, organizuju se sletovi, parade centralnim ulicama grada, pozdravljaju tradicionalnim pozdravom „zdravo“. Može se videti i sokolska vežba starih članova kad sve izgleda kao „pod konac“. Za razliku od Češke u Srbiji se radi u mnogo skromnijim uslovima, postoji nekoliko gimnastičkih sekcija pri osnovnim školama. Ima više hiljada članova - priča za Jevđa Jevđović čiji su preci takođe pripadali Sokolima.