nedelja 30. oktobar 2011.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Srpski srednjoškolci najviše čitaju Harija Potera

Srpski srednjoškolci najviše čitaju Harija Potera

BEOGRAD - Srednjoškolci u Srbiji najviše čitaju knjige o Hariju Poteru
Džoane Rouling, "Hiljadu čudesnih sunaca" Haleda Hoseinija, trilogiju
Stefani Majer ("Sumrak", "Pomračenje" i "Mlad mesec") i "Alhemičara"
Paula Koelja, pokazala je anketa koju je sprovela Grupa 484 iz Beograda.

U istraživanju koje je sprovedeno ovog oktobra na uzorku od 182
srednjoškolca iz deset gradova u Srbiji (Beograd, Kikinda, Vladičin Han,
Užice, Kragujevac, Vranje, Dimitrovgrad, Požega i Bela Crkva), 77 odsto
učenika nije umelo da navede ili preporuči nijednog pisca iz zemalja
okruženja.

Skoro polovina anketiranih đaka rekla je da su članovi biblioteke od
prvog razreda osnovne škole, a najveći broj njih, čak 84 odsto iz
biblioteke pozajmljuje lektiru i druge knjige, dok samo 9,3 odsto uzima
isključivo naslove iz lektire. Đaci, međutim, smatraju, i to 64,4 odsto
njih, da u bibliotekama ne postoje programi namenjeni njihovom uzrastu.

Srednjoškolci bi svojim vršnjacima uglavnom preporučili pomenute
najčitanije knjige, ali i one iz lektire, poput "Nečiste krvi" Bore
Stankovića, "Ane Karenjine" Lava Nikolajeviča Tolstoja, "Na Drini
ćuprija" Ive Andrića ili "Hazarskog rečnika" Milorada Pavića.

Oko 45 odsto učenika ni sa kim ne razgovara o knjigama koje čita, 33
odsto njih ima sagovornike bibliotekare, dok 32 odsto ispitanika o
knjizi govori samo ako je ona predložak za nastanak filma ili ako je
popularna (26 odsto).

Istraživanje je pokazalo i da srednjoškolci radije čitaju štampanu
verziju knjige (91,8 odsto), dok elektronsku preferira tek sedam odsto
učenika. Bibliotekari, koji su učestvovali u istoj anketi, kažu da su
najpopularnije knjige među srednjoškolcima iste koje su naveli i sami
đaci.

Knjige koje bi u biblioteci preporučili neodlučnom srednjoškolskom
čitaocu su "Sofijin svet" Justejna Gordera, "Mi deca s kolodvora Zoo"
Kristijane F, "Tri metra iznad neba" Federika Moće i "Jebo sad hiljadu
dinara" Borisa Dežulovića.

Ako bi mogli da menjaju lektiru, bibliotekari bi u nju uvrstili
isključivo domaće pisce: Svetlanu Velmar Janković, Davida Albaharija,
Svetislava Basaru, Gorana Petrovića, Dobrila Nenadića, Borislava Pekića,
Veselina Markovića i druge.

Kada se radi o preporuci učenicima srednjih škola koje balkanske pisce
da čitaju, u izboru bibliotekara našli bi se Nenad Veličković, Boris
Dežulović, Dubravka Ugrešić, Miljenko Jergović, Alek Popov, Goran
Vojinović, Vedrana Rudan i Ante Tomić.

Oko 70 odsto bibliotekara smara da u bibliotekama tek delimično postoje
osmišljeni programi namenjeni srednjoškolcima, dok samo sedam odsto
njih smatra da takvi programi ne postoje.

Prethodnih meseci bibliotekari su čitali Svetislava Basaru ("Početak
bune protiv dahija"), japanskog pisca Harukija Murakamija ("1Q84"),
Paula Koelja ("Alef"), Ijana Makjuana ("Iskupljenje") i druge.