ponedeljak 25. maj 2009.
RSS
• Kultura •
Početna > Kultura > Obračun sa apatijom

U POZORIŠTU „BOŠKO BUHA“ PREMIJERNO IZVEDENA PREDSTAVA „DEČKO KOJI OBEĆAVA“

Obračun sa apatijom

Uz podsećanje na čuvene replike, poput „Vodi me u ćorku da pajkim, ili me puštaj kući, meni je ovde poprilično dosadno“... publika je uživala i u kompozicijama „Šarla akrobate“, „Idola“, „Električnog orgazma“, „Azre“...

„Niko, niko kao ja, niko, niko kao ja“... dopirao je sa Večernje scene pozorišta „Boško Buha“ dobro poznati hit kultnog beogradskog benda „Šarlo akrobata“, ali istovremeno i iz grla oduševljene publike koja je u četvrtak na premijeri predstave „Dečko koji obećava“ do poslednjeg mesta ispunila poprilično devastiranu salu ovog popularnog teatra, „ušuškanog“ u samom centru grada. Posle sat i 50 minuta nadahnutog muziciranja, izmiksovanog sa igranim ili, preciznije rečeno, dramskim scenama, usledio je snažan, iskren i veoma srdačan aplauz akterima ove priče koju je, po motivima čuvenog filma s početka osamdesetih „Dečko koji obećava“, scenariste Nebojše Pajkića, adaptirao i režirao Žanko Tomić.
Podsetnik na „nju vejv“
Posle nekoliko biseva, „prošaranih“ brojnim buketima cveća i povicima „Bravo“, glumačka ekipa sa scene uzvratila je publici pesmom s početka ovog teksta koja, zapravo, na najbolji način ilustruje energiju onog buntovnog vremena u kojem se težilo ka afirmaciji novog sistema građanskih vrednosti.
Inače, predstava nije zamišljena kao omaž filmu (u kojem je u naslovnoj ulozi briljirao Aleksandar Berček), već kao podsetnik na vreme „nju vejva“ i atmosfere u kojoj je mnogo toga izgledalo idilično i bajno. I dok se film reditelja Miše Radivojevića obračunavao sa konzervatizmom i tabuima, predstava, nepune tri decenije kasnije, nije imala potrebu za tim. U potpuno izmenjenim okolnostima, „Dečko koji obećava“ danas se obračunava sa apatijom, a to je naročito potencirano u dopisanom delu tekstu u kojem nas Tomić podseća šta se sve dogodilo u narednom periodu krize, ratova i prevlasti politike nad kreativnom energijom koja je, prema njegovom mišljenju, tih osamdesetih godina propustila šansu za promene.
Uz podsećanje na čuvene replike, kao na primer „Bujica ružnih reči iz tako lepih usta“, „Vodi me u ćorku da pajkim, ili me puštaj kući, meni je ovde poprilično dosadno“... publika je u ovoj predstavi, postavljenoj kao rok koncert, uživala i u raznim kompozicijama „Šarla akrobate“, „Idola“, „Električnog orgazma“, „Azre“, „Parafa“...
Sjajna gluma
U izmenjenim aranžmanima, sa rušilačkom energijom koju je posebno, kako na bas gitari tako i vokalno, najčešće demonstrirala izvanredna Katarina Žutić u ulozi Pita, uživo su se čule i druge značajne pesme koje su obeležile period novog talasa - „Zlatni papagaj“, „Oko moje glave“, „Omorina nad Evropom“, „Nebo“... Treba, naravno, istaći da je popularna Kaja imala veoma dobru podršku i u ostalim članovima benda „Pitova svita“ koju su pored nje i gitariste - glavnog glumca u ulozi Slobodana (Miloš Vlalukin) činili Ana Marković (vokal) i Nemanja Aćimović (bubnjar). U ostalim ulogama, više glumačkim, a manje pevačim, svoje zadatke na visokom nivou ispunili su i Nenad Nenadović (profesor), Katarina Marković (Maša), Bojana Ordinačev (Klavis), Vladan Dujović (otac), Dara Džokić (majka), Dragoljub Denda (Jagoš), Neda Arnerić (Alenka), Ivana Lokner (matičarka) i Dragan Stokić (pacijent).
„Dečko koji obećava“ je predstava o dva suprotstavljena principa - menjanju i propadanju. Jer, kao što reče Žanko Tomić, propast nam je evidentna, a tamo gde nema menjanja, jedino što deluje su korozivne sile vremena i malograđanštine, kako na individualnom, tako i na društvenom planu.
- Odraslom gledaocu sve je to veoma jasno jer je sveprisutno. Onom mladom gledaocu, uskraćenom za kontekst svog življenja, kažemo: Menjaj se sam, da te ne bi promenili!