NOVI SAD - Umetnička direktorka i selektorka Sterijinog pozorja Ksenija Radulović saopštila je izbor od sedam predstava koje će biti u takmičarskoj konkurenciji za 56. festival nacionalne drame i pozorišta u Novom Sadu, od 26. maja do 4. juna.

Predložene predstave su "dobar, tačan odraz mogućnosti i dosega" našeg pozorišta u ovom vremenu, rekao je direktor Pozorja Milivoje Mlađenović na konferenciji za novinare, naglasivši da je selektorka ovim izborom predstava "poštovala misiju Sterijinog pozorja".

Posle 80 odgledanih predstava, izvedenih premijerno u proteklih godinu dana, Radulovićeva je, zajedno sa svojim saradnikom dramaturgom Slobodanom Obradovićem, u selekciju nacionalne drame i pozorišta uvrstila predstavu "Metamorfoza", po tekstu Ovidija u režiji Aleksandra Popovskog i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

To pozorište nastupiće na Pozorju i s predstavom "Rođeni u YU", delo nastalo kao zajednički projekat dramaturškog tima u kojem su Milena Bogavac, Maja Pelević, Filip Vujošević, Božo Koprivica i Miloš Krečković a reditelj je Dino Mustafić.

Predstavu "Pazarni dan", po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Egona Savina izvešće Atelje 212, dok će se Zvezdara teatar predstaviti s dramom "Život u tesnim cipelama", autora Dušana Kovačevića koji je i reditelj predstave.

Narodno pozorište u Subotici izvešće predstavu "Kukavičluk", koja je autorski projekat Olivera Frljića, a takođe subotički teatar "Kostolanji Deže" nastupiće sa delom "Kišinjevska ruža", prema tekstu Ota Tolnaija u režiji Andraša Urbana.

Jedina predstava inostranog pozorišta, rađena prema tekstu srpskih pisaca, je "Barbelo" autorke Biljane Srbljanović, rediteljke En Bizan u izvođenju švajcarskog teatra "Komedija" iz Ženeve.

Navodeći da se u odabiranju predstava za SP rukovodila u prvom redu njihovim umetničkim kvalitetima, a manje političkim odnosno društvenim angažmanom, Radulovićeva je rekla da su visoki kriterijumi za selekciju u skladu s misijom festivala i dodala da nije bilo naročite potrebe da se ta selekcija proširuje na veći broj predstava.

Od tih sedam predloženih predstava četiri nisu nastale na osnovu klasičnog dramskog teksta što, kako je objasnila, "ne ukazuje na bilo kakvu koncepcijsku intenciju selektora, već je isključivo posledica već godinama prisutne scenske prakse" u svetu i kod nas, odnosno reditelji sve češće "posežu za predstavama koje nisu zasnovane na klasičnim delima".